Očigledno je da Dritan Abazović želi da politički ''slomi glavu'' Milojku Spajiću. Rekao bih da je ostvarenje toga želja i nekih visokih funkcionera unutar Pokreta Evropa sad. Jednostavno, takva mješavina od pokreta, nastalog na čisto ekonomskom populizmu, ima rok trajanja a to je, u ovom slučaju, prvo bitnije ideološko određivanje.
Politički spletkaroš i manipulator Abazović dobio je prvu rundu u ovom sukobu. Afera Kvon koju je iskoristio u izborne svrhe dovela je do toga da Pokret Evropa sad izgubi nešto od očekivanih procenata glasova. Tih nekoliko procenata bi im znatno povećalo pregovaračke pozicije u formiranju nove vlasti. Sada je situacija drugačija, pa je upitno ko će biti mandatar. Očigledno, radi se sve da to ne bude Milojko Spajić.
Međutim, Crnoj Gori je potrebna stabilna i prozapadna vlada. Vlada koja će izgurati puni mandat i možda Crnu Goru uvesti u Evropsku uniju. Kada se pogleda aktuelna ponuda, kombinatorika nalaže da se takva vlast može formirati isključivo od PES-a, koalicije Zajedno i stranaka manje brojnih naroda. U ovoj, u praksi slabo ostvarivoj, činjenici leži dupli problem za destruktivne struje.
Prvi je da bi formiranjem jedne takve vlasti Crna Gora dobila prozapadnu vlast koja bi radila na obnavljanju institucija koje su tri godine prije toga sistematski uništavane. Vjerovatno ih je i strah da bi se neka ozbiljna nepočinstva mogla otkriti (uključujući i samog Spajića). Svakako, gubitak pozicija moći bi ih i oslabio na prvim narednim izborima.
66
Drugi je to da bi se na ovaj način građanske partije vratile na vlast, a to im je noćna mora. Time bi sva njihova energija, sredstva i zalaganje pali u vodu i kleronacionalistička ideologija dobila bi značajan udarac. Naravno, teško da bi većinske struje u PES-u bliske Crkvi Srbije prihvatile ovakav kompromis, pa bismo svjedočili još jednom političkom cijepanju u Crnoj Gori.
Postavlja se pitanje koliko još crnogorske partije treba da se reformišu da bi postale poželjne
Međutim, male su šanse da se takva saradnja desi, prije svega zbog nedostatka političke hrabrosti Spajića da donese teške odluke.
Podjela unutar PES-a pitanje je vremena. Naravno, niko ne želi da učini prvi korak iz straha da bi bio izopšten i ponio teret inicijatora. Ali, to će uskoro biti neminovnost. Spajić ne zna na koliko podrške može računati u slučaju da se vlast formira sa koalicijom Zajedno.
Prije nekoliko noći, u diktatorskom zanosu, Abazović je prijetećim tonom rekao da navija za to da se vlast formira bez njega i njegove partije. Blefira li ili ne ostaje da vidimo. Svakako nisam stava da bi on i grupa oko njega tek tako puštili da ostanu bez poluga moći koje uzurpiraju evo već godinu. To bi značilo njihov politički kraj već sada, a kamoli na prvim idućim izborima. Abazović se već pokazao kao dobar politički spletkaroš i manipulator tako da je za vjerovati da ima još nekog keca u rukavu, a i da računa na zloupotrebu određenih državnih službi.
Čega se onda boji Milojko Spajić? Spavača u sopstvenoj partiji ili Abazovića? Ili oboje? Kuda ide? Kako je moguće da mu je Zapad cilj, a oni koji streme ka Istoku poželjni partneri? Za njega četvrtina građana Crne Gore koji su prozapadno orijentisani nisu poželjni. Ove kontradiktornosti svakako nijesu demokratski standard kojem kao teži.
Postavlja se pitanje koliko još crnogorske partije treba da se reformišu da bi postale poželjne i, što je još važnije, ko postavlja te kriterijume? Postavljaju ih, nažalost, oni koji su od EU označeni kao kočničari primjene EU politika. Etiketiranje ovih partija i njihovih glasača kao nepoželjnih samo povećava sumnju da razlog nepoželjnosti nije zbog tereta trodecenijske vlasti, već zbog toga što su crnogorske i prozapadne. Ovo je nešto što Spajić, kao političar koji pretenduje da bude demokratski orijentisan, sebi ne smije da dozvoli.
Svakako, nije vrijeme za ishitrene i nepromišljene odluke, ali jeste za one hrabre. Da li Spajić stvarno smatra da se demokratija može graditi sa poslušnicima Aleksandra Vučića, ostaje nam da vidimo. Više sam mišljenja da on ne zna šta će i kuda će i da jednostavno - luta. Mada, ako mu je napredak stvarno cilj, onda je izbor jasan.
Kvo(n) vadis, Milojko?
