Dešavanja u Podgorici uzburkala su političku scenu. I to zbog totalno bezazlene stvari. Barem bi takva morala da bude u demokratskom društvu. Problem je u tome što crnogorsko to nije. Recimo, često razmišljam o tome kako bi naš politički sistem izgledao da nema etničke podjele. Da može svako sa svakim. Djeluje nezamislivo, zar ne? Barem bi potonuli centraši i oni što nikad nemaju stav, taj najgori politički talog na svijetu. Zapravo, mislim da iz dna duše prezirem politiku centra. Ni voda ni vino, nit smrdi nit miriše. Ali to je druga priča.
30
Međutim, u polarizovanom društvu kakvo je naše, centraši su zapravo negativci. Nisu ni ovi ni oni nacionalisti. Sa nacionalistima znaš na čemu si. Problem su oni koji takvu situaciju koriste i računaju da mogu ucjenjivati jer ovi jedni sa ovima drugima nikako neće. I onda se desi Podgorica, pa im se pomute planovi i posprda im se sa zakržljalim mozgovima. Šok i nevjerica!
Recimo, evo već šesta godina traje prokuživanje depeesovaca. Obratite pažnju od koga? Od centraša. Najmanje bivšu vlast pljuju Mandić i Knežević, a najviše oni koji su joj bili rezervna klupa, pa su sad „pojahali“. U suštini, da je ovo recimo famozna 1918, depeesovce bi očigledno strijeljali. Ono što ih danas dijeli od strijeljanja je činjenica da je u 21. vijeku to zabranjen metod.
Zato ih prokazuju na svaki mogući način i pokušavaju da im oduzmu takozvani ''koalicioni kapacitet'' iako se radi o partiji i nekadašnjim koalicionim partnerima koje glasa barem 35% crnogorske populacije. I to populacije koja se većinski izjašnjava kao nacionalni Crnogorci.
U suštini, u ovoj državi je više od trećine stigmazovano i diskriminisano do nivoa da im se ne priznaje ni postojanje. Sa druge strane, političari centra smatraju da su u prilici ko će biti marginalizovan – partije crnogorskog ili srpskog predznaka. I smatraju da će dovijeka ovako.
Onda u trenutku kada se desi neka minimalna saradnja, tj. glasanje oko zdravog prijedloga ili zajedničkog nestranačkog kandidata nailazimo na kuknjavu, plač i urnebes. Gledamo i slušamo to već danima od strane botova PES-a. Grebu lice zbog demokratske tekovine formiranja većine. Zbog čega?
Što su se dva pola na koja oni računaju da će vezda biti u sukobu udružili kako bi im pomrsili planove? To je, moji drugari, demokratija. Znam da je teško navići se na nju, ali ipak nekad valja biti demokrata i u praksi, ne samo na papiru.
Naravno, ne smatram da se još uvijek može i treba praviti neka veća saradnja sa pro-srpskim partijama, ne dok se ne odreknu služenja tuđem nacionalnom interesu. Crnogorski nacionalni interes je iznad svega. Međutim, pohvalno je što se polako formira svijest o tome da kvalitetna rješenja treba podržati bez obzira na to ko ih predlaže i ko sa kime glasa. Valjda bi tako trebalo da bude kod mentalno zdravih i odraslih ljudi.
Bilo kako bilo, čeka nas mnogo zabave u susret idućoj godini i izborima. Ko preživi pričaće. Nagledaćemo se još mnogo suza i kuknjave.
