Gotovo da nije bilo dana od dolaska nove popovske vlasti u Crnoj Gori, a da njena apostolska vlada nije napravila neki skandal i obrukala državu koju nevoljno reprezentuje. Taman se bila malo slegla prašina vezana za negiranje genocida od sada već bivšeg ministra pravde Leposavića kad nam eto o Vidovu-dne novi skandal prvoga među jednakima.
Predsjednik crnogorske vlade na koljenima ljubi grobnicu bokeških četnika i sve to „zarad nacionalnog pomirenja“! Antifašističko obilježje Crne Gore na službenom nivou prestalo je da postoji.
Nema, Zdravko, tu nacionalnog pomirenja, tako samo još više mržnje među narod može biti. Zamislite da je Vili Brant pošao i poklonio se nacistima, da kaže da pomirimo one pobjednike i poražene, jer je bilo Njemaca i koji su bili protiv te vlasti mraka i terora i koji skončaše u brojnim koncentracionim logorima širom Njemačke. Vili to nije uradio, ali je zato klečao pred žrtvama varšavskog geta. Da je klečao pred onima prvim ne bi imao pravo da kleči pred ovim drugim, žrtvama ovih prvih.
Zdravko će vjerovatno za par neđelja slavit i 13. jul, Dan državnosti Crne Gore. Tu će se sigurno vodit logikom i izgovorom da su ga dizali i partizani i oni koji par mjeseci kasnije odoše u zagrljaj fašističkom okupatoru.
Pokušaj da ga oni koji su ga već upisali u spisak izdajnika srpstva nekako s toga spiska uklone, što se neće desit.
Zanimljivo će biti hoće li se śetit da ode na Lazine i pokloni se onoj mladosti koju pobiše ovi njegovi te im ljubi ploču. Mada, ako ima obraza neće ni dolazit', jer bi njegov dolazak bio uvreda njihovim dušama, da dolazi predstavnik krvničke ideologije.
Nacionalno pomirenje? Samo maloumni može povjerovat u taj izgovor. Da je Zdravku bilo do pomirenja imao je kad od njegovog hirotonisanja za premijera do Vidova-dne da poradi na tome. Đe je Zdravko o Božiću da se pokloni obelisku u Bajicama i sjenima mučenika što dadoše život u borbi za pravo, čast, slobodu i nezavisnost Crne Gore? Da im postavi vijenac i pokloni im se pa da kažemo da je počelo mirenje.
A trebao je, kako mi rekoše – i njegovi preci su na tu bandu bili. Đe je Zdravko da obiđe kuću Petra Zvicera prije mjesec i kusur i da se pokloni onoj zapaljenoj famelji, onoj đeci, njihovim nevinim dušama koje žive zapali ideologija koju predstavlja? Nije došao.
Đe je Zdravko prije par dana na otkrivanje ploče Šćepanu Mijuškoviću? Da se i njemu pokloni, velikom mučeniku kojeg od batina ubi otac jednog od komandanata onih čiju ploču ponizno ljubi. Nema Zdravka.
Što ne dođe da ispred države položi vijenac na spomenik belvederskim mučenicima prije dva dana, da se pomirimo. Nije ga ni tu bilo. Nema ga jer njemu nije do pomirenja, no i ovo vidovdansko metanisanje je zadnji vapaj i pokušaj gubitnika.
Pokušaj da ga oni koji su ga već upisali u spisak izdajnika srpstva nekako s toga spiska uklone, što se neće desit. Džaba si ga metanisao, Zdravko.
A što se nas tiče nijesi dobrodošao više, jer bi to bilo samo poniženje naših predaka koji su poniženo otišli pod ploču. Ne treba im dodatno ponižavanje tako što ćeš im ti cjelivat grobove. Sudeći po reakciji ni na ove četničke nijesi više dobrodošao.
