(Iz Beograda, specijalno za Savremenu karijatidu)
Ignorisanje, ruganje i osudu preživljavaju dve studentkinje Bogoslovskog fakulteta iz Beograda od kada su obelodanile da ih je silovao profesor i prodekan tog fakulteta Vladimir Vukašinović.
Kao i u svakom zaostalom i licemernom društvu, žrtve su sumnjive dok silovatelj mirno uživa u zaštiti koju mu pruža Srpska pravoslavna crkva, patrijarh i državni organi. Zato on u miru može da merači novu žrtvu.
Gluve žene
Nakon silovanja studentkinje su se obratile: Bogoslovskom fakultetu, Ministarstvu prosvete, Univerzitetu u Beogradu, Kancelariji za zaštitu rodne ravnopravnosti, predsednici srpskog parlamenta Maji Gojković i potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović, koja je na čelu Koordinacinog tela za rodnu ravnopravnost.
Svi oni su potvrdili da su obavešteni o ovom slučaju, ali poražava – muk. Tragično je da ćute žene koje se nalaze na čelu ovih institucija. Ono što su preživele studentkinje može da se desi svakoj od nas zato što neko nije reagovao - ili se rukovode izgovorom - ,,neće valjda mene“.
Izgovora je na pretek. Instutucije zadužene za pomoć nalaze se u v.d. stanju: nakon junskih izbora Vlada Srbije nije formirana, poverenici za zaštitu rodne ravnopravnosti je istekao mandat, predsednik parlamenta još nije izabran, ministarki Mihajlović je neizvesna fotelja jer joj ministarstvo dele na dva dela... Naravno, olako se prelazi preko činjenice da institucije služe za zaštitu ljudi, da su osnovane zbog građana i finansiraju se iz budžeta Srbije koji pune svi građani. Sa druge strane izgubila se empatija.
Da li će Vukašinović ispasti na kraju žrtva studentkinja, jer je njegov čin nedokaziv? Više Javno Tužilaštvo u Beogradu kaže da na osnovu inicijala iz prijave koja im je predata - ne mogu da utvrde identitet žrtava i nemaju dokaze.
Međutim, identitet žrtava je lako utvrditi: imena studentkinja supoznata Bogoslovskom fakultetu, patrijarh je dobio pismo njihovih porodica. Kako je Više tužilaštvo u Kraljevu moglo da naloži poliicji da ispita slučaj treće Vukašinovićeve žrtve koja ga je optužila za napastvovanje u manastiru "Studenica"?
Inače, Vukašinović ima ženu i decu i uporno tvrdi da se radi o kleveti.
Nemoralna zataškavanja unutar SPC
Šta propoveda SPC kada patrijarh Irinej o ovom slučaju kaže: ,,Ta stvar je završena, nema potrebe da razgovaramo o tome. Bilo je samo nekih priča ali direktnih stvari nije bilo i ja nisam bio direktno uključen u to“. Međutim, prema informacijama koje su dospele u javnost sveštena lica koja su se interesovala za ovaj slučaj su kažnjena, što je slučaj sveštenika Milorada Sredojevića, ili im se preti otkazom poput vanrednog profesora Bogoslovskog fakulteta Vladimira Sanda.
Kakav je odnos institucija prema izgrednicima iz SPC govore razne seksualne afere za koje su crkvena lica osumnjičena, ali nisu procesuirana jer su predmeti zastareli: vladika Pahomijenije odgovarao za seksualno zlostavljanje maloletnika, vladika Kačavenda nije odgovarao za blud sa studentom, već je penzionisan...
Sa druge strane, na pritužbe za nekanonsko ponašanje sveštenstva ne reaguje ni crkveni sud: verski analitičar Draško Đenović je nedavno, povodom slučaja dveju studentkinja, rekao da crkveni sud retko procesuira takve slučaje i da zaseda ,,kada se neko od vernika zameri sveštenstvu i vladikama - da se vernicima pokaže gde im je mesto“.
Ni Sinod SPC ne reaguje na pitanja građana: još 2017. godine beogradska advokatica Jelena Drenča se zbog izjave mitropolita Amfilohija da su "Srpkinje postale majke čedomorke" – Sinodu obratila pitanjem da li je to stav SPC ili mitropolita lično, odgovor još nije stigao.
Novi slučaj
Od avgusta meseca SPC potresa još jedan seksualni skandal u koji je direktno umešan patrijarhov vikar vladika Stefan Šarić – kojeg je Marko Žarkov, student Akademije SPC optužio za otmicu. Žarkova su u februaru otela tri muškarca jer je se posvađao sa vladikom Šarićem zbog zajedničke devojke. U toku je istraga, a u slučaj su umešena i dva policijska službenika.
Ono što povezuje navedene primere je ćutanje države i crkve koja se ponaša suprotno od onog što treba da proveda: mir, ljubav, bratsvo, pomirenje...
Deo vladika SPC je raznim ,,uslugama“ tokom devedesetih godina zadužio državu, a država je to vraćala novcem. Glavni poslovni odnos između njih sada je što manje ,,talasanje“ među sveštenstvom u vezi sa budućim statusom Kosova i naravno veza crkve Rusijom.
Jasno je zašto su crkveni vladari nekažnjivi, ali ako zastari slučaj ove dve studentkinje, koje su skupile hrabrost da progovore o toj za sada sramotnoj temi u Srbiji, onda se budućim žrtvama poručuje da ćute i trpe.
