Crnjak 1: Veli mi Srđa Božov, onako uz kafu, o tome kako je nedavno pitao članove svoje porodice zašto u kući oko tri sata popodne “gori” šest sijalica. I odgovorio mu je sin, tinejdžer u nagovještaju, sa pogledom kao da mu je otac elementarna nepogoda.
“Au… koji crnjak.”
I veli mi Srđa da ga sada tako kod kuće zovu. Crnjak. Naročito kad spomene koliko šta košta i da li je nešto baš neophodno kupovati za kuću. I da ga ono “crnjak” svako malo sačekuje.
Crnjak 209.863: Onda, Stela Jovova. Mnogo fina žena. Preživjela je studije u Beogradu, magistarski u Rimu, a i neke ovdašnje kancelarije dok je odrađivala pripravnički. Nedugo nakon tog preživljavanja zaposlila se u ozbiljnoj firmi, postala direktorica, „capo di tutti capi“ i počela da zahtjeva od službenika na poslu da se, konačno, bave svojim poslom. Naravno, pretpostavljam da ste već savršeno svjesni da joj nije bilo potrebno mnogo vremena da zaradi nadimak.
„Zovu me crnjak. Niko me očima ne može viđet'.“
Poslije su joj, poučeni “evropskim pravilima”, svi ti foliranti na poslu, napakovali tužbu za mobing. Kao, ona je nepodnošljiva. I naveli su da ih stalno prati i gleda šta rade i da im stalno prigovara. Pazi, molim te. Poslodavac je, naravno, bio prinuđen da zbog “mira u kući” raskine ugovor sa Stelom. A i ne razumije se mnogo u ta “evropska pravila”, samo mu ne trebaju problemi. Tek, Stela se odjednom našla na ulici, bez ikakvih primanja, sa hipotekom optužene za maltretiranje na poslu. I provela je tako sasvim prilično vremena odbačena od društva, dok nije napisala par aplikacija na engleskom. Onda se na prvi poziv spakovala, otišla u Norvešku, tamo dobila platu od koje se vrti u glavi, a i priznanja zbog načina na koji radi. Rođena zemlja je sada slabo zanima. Osim onih desetak dana kada dođe na odmor. Veli, eto vam, pa se sad sami crnjačite koliko god hoćete.
Crnjak 503.722: Pa, Baka. Živi u bloku sa pogledom na parking. Imao je direktan prenos eksplozije jednog automobila, par razbojništava, komšijskih svađa, uličnih tuča, navijačkih dranja i ružnih epiloga svadbarskih derneka. A i komšije mu redovno isporučuju pitanja o tome da nije slučajno vidio ko im je ukrao brisače sa kola, bili su to novi brisači, ni dva dana nisu stajali, kakvog naroda ima i tome slično. U obližnjoj kafani do koje je rado svraćao na kafu, počeli su da ga prozivaju pitanjem “da nema neki novi crnjak”. Promjenio je kafanu. Nije mu do crnačenja niti do prozivke. Ali, imao bi što da kaže. Sada, čujem da traži neki plac da kupi, priča se da prodaje stan, da je dosta bilo.
Crnjak 924.977: Onda, susjed Toni. Došao u Crnu Goru kao izbjeglica iz Hrvatske. Zbog žene, koja je Crnogorka. A onda, kad je vidio ovdašnja prepucavanja, počeo da razmišlja o trećoj zemlji. I tako, evo već više od 20 godina. Ipak, nije da crnjači, ali redovno tvrdi da za Balkan nema nade. Oko toga, nema dileme i tvrdi da tu ne može da omaši. Nego, sada već trpi zbog djece, kaže da oni za bolje ne znaju i da mu je onog mlađeg tek nedavno neko u školi prozvao da je ustaša, što uopšte nije loše, jer onog starijeg što trenira džiju džicu niko ne proziva, pa im tako prosjek nije loš. A i neće još da crnjači, dosta mu je te priče.
Crnjak, skroz: I za kraj, moja komšinica Zorica. Jeste, to je ona što je samohrana majka i što do mene dolazi u crvenom šlafroku i u svom omiljenom terminu “cik zore”. Ne, zvono na vratima mi ne radi, te tako samo možete da zamislite kakva su mi ta Zoricina buđenja. Nego da ne bude da odmah crnjačim, evo šta je bilo.
Za ovo svoje izdanje Zorica se opredjelila za priču o tome kako joj nije jasno zašto neki profesionalni političari u Crnoj Gori dovode u Skupštinu, kao najviše zakonodavno tijelo u jednoj državi, bivše pripadnike oružanih snaga jedne zemlje koja je radila o glavi našoj zemlji, zovu ih drugarima i junacima, iako je nedvosmisleno utvrđeno da dostina njih ima kriminalna dosijea. I pita se žena, jel’ to zato što i dalje rade o glavi našoj zemlji ili to rade sada zajedno sa ovim profesionalnim političarima, dok se rad o glavi našoj zemlji uopšte ne dovodi u pitanje, već je nešto kao siguran fiks, to je to, nema nam druge.
“Pa, je li to neki crnjak ili je crnjak sada već skroz definitivna stvar?”
Željko VUKMIROVIĆ
