Kažu da ne treba dirati u osinjak, čeprkati po njemu ili na bilo koji način izazivati ose, jer one, ukoliko im ugrozite stanište, masovno kidišu na vas. Ne razmišljaju one o svojim postupcima, već onako instiktivno, kako i priliči živuljkama, krenu u frontalni napad na uzurpatora.
Veoma slično, a ako ćemo da detaljno ulazimo u poređenja, onda sasvim isto, reaguju i „Demokratske osice“ i svi oni koji njihovom osinjaku polažu račune.
4A, Demokrate su odlučile da kompletan bezbjedonosni sektor u Crnoj Gori poslože po partijskim direktivama, članskim kartama i ličnim poznanstvima, i usljed toga trenutno na sceni imamo organizovano prečišćavanje, po dubini, širini i visini svih pozicija u Upravi policije, MUP-u i pripadajućim agencijama. Da taj prljavi posao, a čišćenje je uvijek prljavo, rade po nekim pravilima i, ne daj Bože zakonu, pa da im se za neke i progleda kroz prste, jer realno nakupilo se tu svega za proteklih nekoliko decenija. No, da biste poštovali zakone morate bar nešto znati o njima.
Javna je tajna da ovim sektorom upravlja osoba koja je završila pravo na sumnjivom fakultetu, i to telepatski na nekim višim stepenima onostranog, ne približavajući se zgradi fakulteta (za sve četiri godine studija) bliže od 480 kilometara. Pa, kakva kuvarica takava i supa, a ovu koju kuvaju tele-diplomirani Bogdanović sa Šaranovićem i Bečićem liči na veliki bućkuriš, koji kada se ohladi pretenduje da postane hrane za svinje u vidu pomija, koje poneđe zovu i splačinama.
Suspenzije u policiji pokupili su svi koji im nisu odgovarali. Pa, i pored toga što fali ozbiljan broj policajaca, „čistke“ nisu gubile na intenzitetu. Otkaze su „popili“ neki koji su im se neđe (nešto od ranije privatno) zamjerili, supruge i sestre od tih „zamjerenih“ i mnogi drugi, a osnovni preduslov za „odstrijel“ je lov na sve koje na litijama ne viđeše i kojima bi mrsko i nehigijenski da bukvalno, a i u simboličkoj ravni kao čin pokornosti, cjelivaju ruke Amfilohiju, Joanikiju ili gaslighteru Metodiju. Sve što nešće u litije doći - vrlo brzo iz MUP-a će poći!
Kada su represalije i autokratizam na djelu onda, prirodno, očekujete da se u zaštitu tih obespravljenih ljudi podigne neki NVO, udruženja, i prije svega sindikat policije, kojem je to svrha postojanja. Međutim, to se nije desilo jer, prosto, većina naših NVO-a u ovom trenutku više djeluju kao pro-vladine a ne ne-vladine organizacije - takozvane PVO.
I, dok PVO „puca“ po svakom ko i prstom pokaže na njih, pogotovo ubitačno djeluje PVO MANS koji svojom „zoljom“ kosi sve šta se pojavi na horizontu, sindikat policije je odlučio da stane u zaštitu tlačitelja a ne tlačenih. Na kršenja radničkih prava se temeljno ćuti, dok se i na primisao o tome da neko može kritikovati šefove bezbjednosti reaguje burno i bez granica.
Da me neko, prije par dana, pitao da li postoji sindikat policije bio bih spreman da se kladim da ne postoji. Svakako nisam imao pojma da postoji i neki nezavisni sindikat. Kažem, ne bih ni znao za njih, jer koliko pratim, na sve ove nelegalne suspenzije u MUP-u nisu se oglašavali, pa sam mislio da ih i nema. Tako bi i ostalo, da se nisu javno obratili svima nama – građanima, „biranim“ riječima koje moram ad literam citirati jer bi bilo šeta da se bilo šta od kvaliteta izgubi u parafraziranju.
Dakle, nezavisni sindikat policije nam poručuje: „Izopačenost društva u kome živimo, izbacila je na površinu bestidnost i gotovo patološku, bolesnu mržnju koju, nažalost, veliki broj pojedinaca osjeća prema policiji i policijskim službenicima”.
Razlog za ovo nepristojno i zapanjujuće etiketiranje i kvalifikovanje građana bile su reakcije koje su nastale nakon što je u javnost, putem društvenih mreža, prikazan snimak u kojem se jedan policajac tuče i valja po bulevaru, u sred špica, sa nekim momkom koji mu pruža otpor, i koji je takođe u uniformi, a za kojeg će se kasnije ispostaviti da je došao sa poligona za igru.
Prve reakcije javnosti su bile da se radi o tuči dvojice kolega, da bi se kasnije saznalo da je drugi učesnik u uniformi, u stvari pripadnik airsoft kluba (airsoft je simulacioni borbeni sport u kojem se učesnici takmiče ili rekreativno igraju koristeći replike vatrenog oružja koje izbacuju plastične kuglice).
U opširnom saopštenju, nezavisni sindikat policije, je u stvari stao iza onoga što je dan ranije saopštila Uprava policije. I ovo prvo bi nam bilo sasvim dovoljno. Ok, kazali ste nam da je policajac primijenio silu jer se ovaj drugi opirao hapšenju i slično. Nije ni prvi put, a neće biti ni posljednji da se tako nešto desi.
Ostavimo po strani sve ono šta smo vidjeli i šta je izgledalo makar malo neprimjereno redovnom ponašanju policije, ali da ne cjepidlačim oko toga, neka po strani i informacije koja se pojavila u javnosti da je policajac od airsoft uniforme i plastičnih replika pištolja i pušaka (na kuglice) posumnjao da se radi o nekom teroristi i da je prebrzo reagovao ne sačekavši objašnjenje... Kažem, neka sve to po strani, jer nije moje da osuđujemo bilo koga, pogotovo bez svih činjenica i okolnosti.
Ali, problem je u nečem sasvim drugom, a to je „diranje u osinjak“, onaj isti s početka teksta. Uprava policije dala je sopštenje, a sindikat je brže-bolje odmah, poput osica krenuo u zaštitu likova i djela iz vrha policije, i usput nas lijepo „počastio“ komplimentima, čak se osmjelivši da u cijelo saopštenje uvrste i masakre sa Cetinja, aludirajući valjda da je javnost kriva što kritikuje policiju i što oni tako „iskritikovani“ ne mogu da daju svoj maksimum i spriječe takve tragedije.
Treba zaista biti „Demokrata“ pa sve ovo saopštiti i zapakovati na način na koji su oni to uradili, a uostalom više je nego vidljiv rukopis koji stoji iza ove tirade.
Ništa od ovoga nije ni slučajno a ni neisplanirano, sve je ovo dio šireg plana koji ima za cilj donošenje zakona koji će ograničiti ili potpuno zabraniti bilo kakav javni diskurs koji se odnosi na sektor bezbjednosti – odnosno, bićemo prva država u Evropi koja će hapsiti i procesuirati svoje građane za javno izgovorenu riječ. Ovaj zakon će biti pandan onima koji su donošeni u Kambodži, Ugandi, Sjevernoj Koreji ili Pinočeovom Čileu, i omogućiće da „osinjak“ nesmetano fukcioniše.
Inače, tokom vladavine Pola Pota i njegovih „crvenih Kmera“ (svaka sličnost sa crveno-kravatnim Demokratama je posve slučajna) bilo kakvo javno istupanje protiv njega i njegove strahovlade je bilo kažnjavano smrću, na pitanje Zapada da prokomentariše ukidanje slobode govora u njegovoj zemlji, on je lakonski odgovorio: „Imamo slobodu govora - samo nemamo slobodu nakon govora”.
Pa, da govorimo dok se može. A, moći će se i dalje jer nije nam imanentno drugačije i nikako nije crnogorski - ćutati.
