U Božiću je, za nas Crnogorce, upisana jedna stravična šifra. Nije to samo vjerski praznik. Za Crnogorce to je linija horizonta izmežu života i smrti, između pakla i trijumfa, između krvi i mira. Božić je luča naših katarzi. To je dan kada smo se zaklinjali u ime slobode.
Crnogorci, ako smo zaista dostojni potomci gorostasa, neka ovaj Božić zapali hiljade vatri, za istu strast onih zažetih slobodom!
Božić, za Crnogorce, predstavlja ultimativnu odluku da bez slobode nema mira u čovjeku! Da se ne može slaviti praznik mira u poniženju. Bez dostojanstva, bez samopoštovanja. Božić je dan ključanja naše opijenosti kultom slobode. Ne pijanstva – nego svjesne, trezvene spremnosti da se sloboda plati!
Božić je dan kad se narod ogleda u sebi i pita - jesmo li dostojni slobode ili smo spremni na mir u lancima? I nije ovo nikakav nacionalni romantizam u koji će nas blijedi "srednjaši" pakovati! Ne. To je naš usud. Naš nacionalni kod. To je šifra našeg mentaliteta i naše kulture.
Božić za nas nije samo obred, već dan kad se donosi ultimativna odluka. Ta odluka je na crnogorskim brdima, i po snjegovima i po kišama, raspaljivala vatre! Vatre, kao opšti nacionalni alarm koji znači samo jedno: NA OKUP!
I kad su se te slobodarske vatre palile u grudima Crnogoraca, Božić je kao simbol ostvarivao svoju misiju - tada se Crnogorci među sobom mire! Staju rame uz rame, za najviši cilj - slobodu!
Zato je Božić u Crnoj Gori dan pobune. Ne protiv ljudi - nego protiv zla. Protiv zaborava. Protiv poniženja. Protiv života bez obraza.
Božic je simbol naše Feniks sudbine, zemlje koja se uvijek rađa iz pepela.
Na pitanje Crnogoraca, upućeno srpskom generalu: „Đenerale Milutinoviću, jesmo li za ovo ginuli na Mojkovcu?, odgovoreno je: „Je li vas neko terao da ginete na Mojkovcu?“
U toj rečenici ogoljena je istorija. U njoj je sadržana sva razlika između žrtve i koristi, časti i sile, slobode i imperije! Crnogorci nijesu ginuli jer ih je neko “terao”. Ginuli su jer nijesu umjeli drugačije.
Božić! Vatre! NA OKUP!
Zato Božić u Crnoj Gori jeste dan pobune. Protiv zaborava. Protiv poniženja. Protiv života bez obraza. I zato Crna Gora ne nestaje. Ona svake zime ponovo gori, da bi se svakog Božića ponovo rodila. Božić je dan kad se ne pita šta nam je dozvoljeno – nego šta nam je dostojno.
Jer, bez slobode nema mira. Bez dostojanstva nema Božića.
Zato Crnogorci, ako smo zaista dostojni potomci gorostasa, neka ovaj Božić zapali hiljade vatri, za istu strast onih zažetih slobodom! Za 21. vijek i nove slobode koje čekaju da se osvoje. Vatre mudrosti, vatre civilizacije, vatre pravde.
Jer, "jed je jed, a red je red"! Božić! Vatre! NA OKUP!
