U Kotor je parićanje pašta-šute za objed, ma i za fešte tradicija. Abandonata sa menija neopravdano jer je prava delicija ko voli paštu.
Na Prčanj(u), jer fetivi često zbaljavaju padeže, tj. često ih ne koriste već po nepisanim pravilima naslijeđenim izgovaraju, se u doba karnevalskih fešti spravlja “pašticada” odnosno pašta-šuta.
Tako nerijetko se može čuti :
- u Kotor, u Stoliv, na Muo, na Lušticu, u Tivat, na rivu, u mandrać, ne pontu, u barku, u kužinu…
E danas sam u kužinu i parićam bokešku pašta-šutu, koju pominjah kod pašta-fažole.
Rićeta je da se prošufiga čipula ili kapula, česan, i bokunići mesa. Ali kako volim verduru vazda dodam raznu verduru.
Uz čipulu i česan dodat ću mrkvu, papriku, petrusin, a tokom parićanja dodat ću po svom guštu papar, bosiok, origano, uz obaveznu morsku so, i dram gratanog muškatnog oraha koliko na vrh noža, da ne preuzme tonj, a opet mu da lijepu notu.
Prvo sam prošufigao čipulu, česan, gratanu mrkvu, paprike sa jednom ožicom cukra, a potla kad ukuveda dodam bokuniće mesa.
Najbolje je od štrakula (buta), ali kako je sve krešilo, ja sam uzeo po kila od junećeg košeta.
Da bi pašta-šuta bila alvija, ono što vazda zborim da je potrebno za kužinu, to je pacijenca, jer se meso šufiga na laganu vatru minimum dvije ure, i tokom šufigavanja se dodaju mirođije (začini) po guštu kako ko voli.
Ja volim petrusin skoro u sve, i njega dodam pred kraj, kao i ožicu konzerve. A kad je pravi stađon od pamidora, domaćih, ljeti, volim ga dodat sitno kickanog i u salatu od pamidore.
E sad dolazimo do toga zašto pašta-šuta nije šuta.
U Boku Kotorsku se, kad je nešto prazno, tj. bez ičega kaže da je šuto.
I često nastaju polemike je li pašta/šuta, baš šuta, (ili injulo odnosno lišo).
- injulo (jednostruko) pa se žargonski koristi kad je nešto jedino (bez ičega)
- lišo (glatko) ali se žargonski takođe zbori kad neko “pasao je lišo”, izvuče se odnosno prođe bez posljedica.
- destregao (slomio, uništio) mu je bicikletu, ali je isto pasao lišo (bez kazne).
Zove se PAŠTA-ŠUTA jer meso kad se šufigaje na laganu vatru pušti svoj ŠUG, te tako nastane TOĆ za paštu.
Pašticada se uglavnom pravi sa švilanom paštom (špagetima) ili šupiotama (makaronima), ali kako je danas veliki izbor pašte u butige ja volim taljatele (Tagliatelle).
I obavezno gratanim sirom posut paštu na pijat. A kako volim sir, i ne mogu zamislit objed bez sira, vazda dodam u pjat dva bokuna domaćeg sira (Njeguški ili Grbaljski).
Probajte, i guštajte pašta-šutu.
Prijatno, do nove štorije.
