Ne znam da li je ovo pravo mjesto, i ovo najbolji način, ali kako god, moram zamoliti gospodu iz Tužilaštva - glavnog, javnog, specijalnog... da nam nakon svakog hapšenja uz osnovne informacije saopšte ko je od političara zaslužan za to hapšenje.
Jer, gospodo draga, ovako se više ne može. Ovo je nemoguće izdržati. Utrkivanje ko će prvi sam sebi čestitati, količina saopštenja na satnoj razini, press konferencije, seirenja nedostojna čovjeka...
Nakon hapšenja Katnića i Lazovića na našem medijskom nebu je nastao spektakl. Novinari nisu mogli stići na sve „bitne“ adrese kako bi saslušali salve samohvala i autoljublja zbog hapšenja o kojem su, ispostaviće se, saznali iz medija.
Pa, zaista iskreno, gospodo tužioci, reci te nam ko je zaslužan za hapšenje Katnića i Lazovića? Je li to bila Dritanova ruka pravde, uhapsiše li ih ovi iz zajedničkog PES-a ili je to bio Spajić lično... Znamo da Jakov nije.
Da li su to možda bili svi iz Demokrata? Čak je i Milana „bez fukcije“ Kneževića „zapljuska“ talas zasluga. Možda ih je Momo Koprivica uhvatio „golijama rukama“ u ime naroda. Samo nam recite ko je i zašto to nije lično uradio Izuzetno Najbitniji Pomoćnik Zamjenika Praktično premijer Vlade Aleksa Bečić?
19
Bečić je ekstazirao nad ovim hapšenjima, puno više nego kada su nam, na primjer,rukometašice osvojile bronzu u Ljubljani, ali svakoga, očigledno, veseli nešto drugo. Njemu je ovo poput vraćene fotelje predsjednika parlamenta. Ushićenje je toliko da je zaboravio i na to da niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno i da su sudska i tužilačka grana vlasti odvojene i samostalne i da je svaki vid političkog miješanja ulazak u zonu u kojoj on, sjutra, može biti taj zbog kojeg će se neko drugi radovati.
A da ništa nije naučio iz ove greške pokazao je samo par dana kasnije kada je uspio čak i da prejudicira hapšenje. Vjerovatno je rezonovao da ukoliko prvi saopšti da je, ovoga puta Jelena Perović iz ASK-a, uhapšena da će u očima javnosti izrasti u osobu koja je najzaslužnija što, kako reče, povećavamo „čistotu inistitucija“.
Naši imitatori beogradskog apsolutiste i velikomučenika Aleksandra baš su se „primili“ na tu već oprobanu matricu hapšenja svega šta žele i šta narod voli. A dokazi?
U ishitrenom i krajnje štetnom i neprofesionalnom reagovanju povodom hapšenja koje se u tom trenutku nije ni desilo (desiće se tek narednog dana) upotrijebio je jednu krajnje zabrinjavajuću rečeničnu kontrukciju. Naime, Bečić je rekao: „da ćemo nastaviti sa čvrstom rukom protiv svih oblika kriminaliteta“. On, dakle prisvaja rad tužilačkog sektora, što automatski implicira njegovu umiješanost u rad ovog nezavisnog organa.
Takođe, odakle njemu informacije da će Perović biti uhapšena? Zar to ne bi trebalo biti u domenu stoge tajnosti? Da li uSDT-u postoji Bečićevo „duboko grlo“ ili se ovaj organ ponaša po njegovim direktivama?
Ono što je veoma simptomatično jeste način na koji se „odradilo“ pretresanje prostorija ASK. U akciji izgleda nije učestvovao samo onaj koji je na voz žurio ili za čiji glavu nisu uspjeli naći fantomku.
Potpuno je legitimno da pitamo čiji novac trošite, gospodo, kada ste angažovali tu količinu ljudstva, resursa, sredstava za rad da biste našli, sve su prilike, neke neispravne putne naloge?
Ali, nije to sada poena, već taj spektakularni scenario akcije hapšenja. Pa, koliko god ne želite morate se zapitati je li neko van Tužilaštva, i zašto Boris Bogdanović, kreirao i ovaj šou. Na isti onaj način poput onih koje kreira za svoju partiju. Sjetite se samo one mizogine promocije žena Demokrata gdje je ženu predstavio kao vrteći, svijetleći i prskajući objekat.
Koliko god bizarno igledalo ipak je previše sličnosti. A bizarno jeste. I to do te mjere da se i potpredsjednik vlade Đeljošaj javno sprda sa drugim Prvim potpredsjednikom iste te Vlade zbog akcije hapšenja i nudi „otkup duga“. Čak se i dileri automobilima raspituju da li se prodaje auto Jelene Perović - malo prešao, žena vozila od kuće do posla, nove gume...
Gospodo draga, sa visokim političkim funkcijama dolaze i visoke prenadležnosti, visoki honorari, visoka mišljenja o sebi, visoka očekivanja javnosti od vas, ali ono što dolazi kao nusprodukt visoke funkcije jeste velika odgovornost. Ukoliko biste da uživate u prvim, a zanemarite posljednju onda niste političar već politikant, bezveznjak kojeg je splet okolnosti doveo na visoku poziciju.
Ovih bezveznjaka smo se nagledali u prethodnom periodu i previše. Ovi novi su sada na testu odgovornosti. Neki od njih su, nažalost, već na startu pokazali pravo lice i naličje nalickanog karaktera koji su nam uspjeli prodati na izborima.
Iako se ne možemo pohvaliti nekom velikom bistrinom ipak vjerujem da ćemo kao nacija uspjeti da prepoznamo kvalitet, ali i ove kopije pogrešnih originala.
Jer, vidite, sve ovo se već desilo i to nedavno, nedaleko, tu u komšiluku.
Sjećate li se kada je Aleksandar Vučić došao na vlast u Srbiji šta mu je bila glavna i jedina agenda – borba protiv kriminala. I, odmah je u prvoj godini pohapsio sve koje je mogao preskačući tričavosti optužnih predmeta, dokaza i slično... Bitno je bilo da se hapsi i da narod to voli. A narod je volio. Slijepo su vjerovali instituciji zvanoj Dnevnik 2 i uživali dok su hapšeni Mišković i ekipa.
I taman dok su se „kriminalci“ spremali da lagano pobiju montirane optužnice i išetaju iz zatvora bogatiji za ogromne nadoknade zbog nepravedno provedenog vremena u zatvoru, Vučić je raspisao vanredne izbore. Na njima, jašući na slavi beskompromisnog borca protiv kriminala, lagano je pobijedio protivnike, učvrstio poluge vlasti i osigurao boravak na vrhu.
U međuvremenu su oni pohapšeni „kriminalci“, „tajkuni“ i „strani plaćenici“ izašli iz zatvora, nevini kao prvog dana, stresli ono malo prašine što im je napadalo na ramena, skrstili ruke, spustili pogled i pravo u SNS po člansku kartu.
A, narod je i dalje gledao i vjerovao Dnevniku 2.
Elem, ovi naši imitatori beogradskog apsolutiste i velikomučenika Aleksandra baš su se „primili“ na tu već oprobanu matricu hapšenja svega šta žele i šta narod voli. A dokazi? Ko će sada i o tome brinuti...
