Reče Joanikije da mu se čini da će kapela skoro. Nije umio da objasni odakle mu to, đe mu se to javilo, ni ko mu je to došapnuo. Samo je rekao da se ośeća njen skoriji spust na vrh Lovćena. Dobro. Spremaju se evo već 50 godina da to urade, ali se do sada vazda sve završilo na pričinoj priči.
Za razliku od Jola Mićovića, ja ośećam da od toga nema ništa. Prazna priča kao i sve njihove dosadašnje. Međutim, neću ođe pisati o njegovim predośećajima i mišljenjima. Pisaću o ovim mojim. Recimo, ja predośećam da se nešto u Srpskoj crkvi, a pogotovo u njenoj filijali u Crnoj Gori opasno kuva, a da je dio te čorbe upravo Mićović.
119Recimo, mislim da mu se sprema smjena. Na kraju, viđeli smo da je, nakon onog ukora kojeg je dobio od svog šefa Porfirija i šefa njegovog šefa Aleksandra Vučića, Joanikije totalno pošao u neku ilegalu i da ga nije niđe bilo. Ni za lijek.
Za to vrijeme, njegov pulen Metodije proglašen je za mitropolita bez mitropolije i počeo svoj ''društveno-politički'' rad, što bi rekli oni poratni vlastodršci. Da rehabilituje četnike, izliva spomenike i igra žmurke sa crnogorskom policijom. Da ne rečem da se sprda sa državom. Ne bi oni nikad, ipak su ih oni doveli, kako reče Backo onomad.
Znači, neko gradi i uzdiže Metodija, dok srozava Joanikija. Ništa novo. To su radili i ranije. Sa Amfilohijem to nijesu smjeli, a sad mogu. Opet da ponovim, ''mi smo ih doveli, mi ćemo ih i mać''. Tako su i Joanikija doveli. Neko bi rekao i isporučili. Računali su tada da je vrijedan prolivanja crnogorske krvi na Kruševom ždrijelu. Sad očigledno smatraju drugačije. Pa ga isto tako nastoje maći. Što reče jedan Cetinjanin, kako je doša tako će i poć. Samo se nisam nadao da će to biti tako brzo.
I opet, Joanikije nije Amfilohije. Nit ima autoritet, nit je jači od političara. Preigrao se žestoko. Zato, kao i svaki zadnji političar koji nema nikav drugi plan i program pali narod na najniskijim osnovama. Neko četništvom, a neko kapelom. Iako ne kapiram što se time postiže.
Recimo, ta priča oko kapele uopšte nešto ne znači njegovoj ciljanoj grupi. Zabolje uvce prosječnog recimo Pljevljaka i za Lovćen i za Cetinje i za kapelu. Je li to tužno? Jeste. Ali je i istina.
Sa druge strane, tom pričom može samo da provocira one koji mu daju gostoprimstvo. I što je napravio? Ništa. Nastavio stopama svog prethodnika, koji za tri decenije stolovanja na Cetinje jednom nije protegao noge Balšića pazarom. I to je istorijska činjenica koja će ostati upisana, isto kao i ono dolijetanje u Vladičinu baštu. Ali neka ih. Tuđi obraz se ne brani. I sasvim je to normalno.
Za vrijeme DPS-a, imali su zajedničkog neprijatelja, zajednički cilj i u takvim situacijama postoji jedinstvo. Ili ste zajedno ili vas nema, lekacija koju Crnogorci još nisu naučili, ali će brzo, nadam se. Sad kad su na vlasti, situacija je drugačija. Svako vuče na svoju stranu.
Neko gradi i uzdiže Metodija, dok srozava Joanikija. Ništa novo. To su radili i ranije. Sa Amfilohijem to nijesu smjeli, a sad mogu
Mandić više nije toliko dobar sa Vučićem sve su prilike. Oće to tako kad oslača vlast. Pa je tako novi miljenik beogradskog tirana postao Milan Knežević. Knežević i Metodije. Do koje ure viđećemo, tj. koliko su sposobni da konsoliduju i otmu pastvu od ove druge strane.
Tu se već moji predośećaji zaustavljaju. Teško je odgonetnuti ta pitanja. Međutim, pisao sam ve', jedna od rijetkih stvari na koju se čovjek može osloniti je srpska nesloga. Za sad je vlast još uvijek mila, međutim mislim da i tome dolazi polako kraj.
U tome normalan svijet treba da nađe šansu.
