Sa jedne strane policijskog kordona te noći pod Goricom stajala je sasvim nova i superiorna Ideja! Nikad tako snažno ujedinjena! Nikad tako blistava! Ideja koja je preko noći izbrisala pizme i sujete, i stvorila tako dugo čekani koncenzus među nama. Represivni režim je (opet) počeo da se boji!
Sa druge strane, stajali su uhljebi, sluge i izmišljeni „laureati“ kojima se građani smiju. Ta slika je iz Podgorice otišla u svijet!
125Zato će početi da nas love kao „pse“. Da nas privode, prate i prisluškuju. Da nas pokušaju zastrašiti i ucjenjivati. Zato jer su postali predmet opšte sprdnje!
Čim je teren borbe izmješten izvan njihovog političkog matriksa u kome smo mi komite, a oni ugroženi Srbi, ostali su bez „oružja“. Za njih je kultura Bećo, a za nas Karadaglić. Gol za preokret u 93. minutu! A ništa tako snažno ne boli kao kasno primljeni golovi. A tek - autogolovi!
Ipak je, na kraju, kultura udahnula svijetlo crnogorskoj antifašističkoj borbi. Dala joj novi, tako potreban, kod za 21. vijek. Živu reinterpretaciju najveće globalne tekove!
Put za borbu je samo jedan
Za njih je postalo prekasno. I zato postaju opasni. I jedini mogući način da koračamo kroz vrijeme pred nama, koje je na našoj strani, jeste da budemo neustrašivi! Prkosni! Hrabri!
Fašizam i primitivizam preksinoć su „pali“ pod Goricom. Da bi ustali neće se boriti samo biber sprejevima. No, ima li ikoga više posle te noći ko će ustuknuti?
Put za borbu je samo jedan. Do kraja!
