''Narode, desila se sloboda'', prve su riječi izgovorene nakon proglašenja rezultata izbora 30. avgusta 2020. Reče ih Zdravko Krivokapić zapjenjenoj masi koja je proslavljala pobjedu.
U demokratskom društvu kada bi neko izgovorio tako nešto, to bi značilo da se desila univerzalna sloboda, da su svi postali slobodni građani, a da je završilo vrijeme tirjanstva i straha. Međutim, Krivokapić je svoje obraćanje uputio narodu, tj. naaaarooduu, njegovim glasačima. Oni su postali slobodni, apsolutni gospodari političkog i društvenog života i njihovih tokova, a mi koji nismo glasali za tu priču, mi smo postali građani drugoga reda bez ikakvih prava. Postali smo onaj dio naroda kojeg ''bi rado da nema'', kako se veli u onom filmu Živka Nikolića.
Tu ideju nastavile su sve vlasti nakon 30. avgusta. Andrija Mandić je često pominjao volju građana. Tom njegovom logikom, građani su samo onih 51-2 posto koji su glasali za njih 30. avgusta, a nas ostalih 49% smo obična marva koja nema nikakva prava i bolje bi joj bilo da ćuti.
No, kako govorahu naši stari, ''ove gore ne trpe regule'', tako da je od samoga starta drman kavez vlastima. Jasno im je poručeno da neće moći kako su naumili. Ako su oni i njihovi poput crkvenih puhova bježali i strecali od DPS-a, mi od njih vala nećemo. Sloboda je univerzalni princip i široka kategorija. Ne može jedan dio društva da bude slobodan, a drugi ne. Isto tako, da bi se nekome uskratila sloboda, onaj koji to radi mora da ima određeni autoritet, a ovi koji danas tu opresiju sprovode ga nemaju, štoviše, predmet su sprdnje, što očigledno počinje da ih nervira.
Recimo, ljudi iz Demokrata preuzeli su sistem prinude i počeli da liječe vlastite dječačke i političke komplekse taložene njihovih cijelih života. Žele da budu kao oni protiv kojih su se kao borili. To se pokazalo kao nemoguća misija, budući da su ta vremena prošla onog momenta kada je Zdravko obnarodovao „slobodu“.
2
Građani Crne Gore su skapirali da vlast može i da se izgubi. Bez ratova i revolucija, na izborima. Po prvi put u istoriji. Znači, malo je onih koji će se povinovati volji tamo nekakvih skoro pa golobradih političara sa kupljenim diplomama ili plagiranim magistratima. Isti će kod većine nastaviti da budu ono što su bili i prije, predmet sprdnje. Kad se na to doda očigledan pad podrške od onih koji su padali na tu političku retoriku, očigledno je da oni koji kontrolišu sistem opresije postaju nervozni. I to gledamo svakoga dana. Krivične i prekršajne prijave, prijetnje građanima, novinarima, kolumnistima... svakome kome su sloboda i istina mile.
Cilj je zavođenje opšteg straha i policijske države, poput onog u Vendeti. Međutim, V se na veoma slikovit način borio protiv takve policijske i represivne države – sprdnjom. Kada se autoritet izloži sprdnji i postane predmet sprdnje, on više i nije autoritet. I to se trenutno dešava i nikakva kampanja straha i pokušaj zastrašivanja svakoga ne može uspjeti, dok sa svih strana pucaju skandali koji razbijaju i minimalni zakonski autoritet ovih institucija.
Naravno, sve je to demokratski proces sazrijevanja crnogorskog naroda. Ako išta, nadam se da će ovakvo ponašanje vlasti biti udžbenički primjer svakoj drugoj kako ne postupati, ako joj je milo da na istoj poziciji i opstane.
