Ako neka država Zapadnog Balkana u potpunosti okonča pregovore o pristupanju najkasnije do 2023. godine, postoji mogućnost da 2025. postane članica EU, kazala je za Portal Analitika istraživačica beogradskog Centra za evropske politike, Sena Marić.
Ona smatra da je navođenje 2025. kao okvirnog datuma proširenja EU u Strategiji Evropske komisije (EK) za Zapadni Balkan dobar potez, jer se, prema njenim riječima, tako daje motiv za ostvarenje tog cilja.
„Na ovaj način je EU rekla da je 'loptica' u rukama država kandidata, te da će ishod ključno zavisiti od njih samih. Unija je tako uvećala svoj kredibilitet – koji je dosta izgubila u prethodnih deset godina – kada nismo dobijali uverljive poruke o iskrenoj nameri za integracijom Zapadnog Balkana“, napominje Marić.
Upitana koliko je izvjesno da će EU u procesu integracije regiona afirmisati tzv. princip regate (vrednovanje rezultata svake države ponaosob) umjesto prijema u „paketu“, Marić odgovara:
„EU tvrdi da svaku državu ocenjuje pojedinačno, na osnovu zasluga, kao i da nije fer ukoliko bi države s različitim stepenom dostizanja kriterijuma za članstvo u EU bile posmatrane u paketu. Međutim, iz praktičnih razloga, za EU može biti racionalnije da sledeće proširenje ipak bude paket makar dveju država, s obzirom na izvesnost da se u određenim državama članicama (na primer, Francuskoj) organizuje referendum po tom pitanju. Zamislite kakav bi bio njegov ishod – u sadašnjim političkim okolnostima u EU u kojem proširenje na Zapadni Balkan nije uopšte popularno u ključnim državama članicama – ukoliko bi se svako malo održavao referendum po tom pitanju“.
ANALITIKA: Koji motivi, po Vašem uvjerenju, stoje iza odluke EK da usvoji Strategiju za Zapadni Balkan? Da li je ona znak da EU ima iskrene namjere s regionom ili taj dokument, prije svega, ima geopolitičku namjenu?
MARIĆ: Motivi za veći fokus EU na Zapadni Balkan svakako su geopolitički. Uostalom, to je i ekspilcitno priznato u tekstu Strategije, u kojoj se na samom početku navodi da je članstvo zemalja regiona u EU politički, bezbednosni i ekonomski interes Unije. Evropski zvaničnici su u nekoliko navrata to i ponovili, i tu nema nikakve tajne.
Zajednički bezbednosni izazovi, borba protiv terorizma, percepcija nezaustavljivih migracija preko zemalja Balkana kao bezbednosne pretnje i Bregzit kao geopolitički gubitak za Uniju sigurno su doprineli da se dodatno prepozna značaj Zapadnog Balkana za budućnost EU. Dakle, EU je iskrena po pitanju priznanja članstva Zapadnog Balkana u EU kao njenog geopolitičkog interesa.
Ostaje da se vidi da li će eventualno članstvo naših država zaista biti rezultat temeljnih i sveobuhvatnih reformi i dostizanja standarda EU – kako stoji u svim strateškim dokumentima – ili će, kao i u prethodnim slučajevima, ključni faktor i motiv za prijem biti geopolitički.
ANALITIKA: Mogu li se Strategijom suzbiti uticaji Rusije, Turske i, ekonomski sve superiornije, Kine na Zapadnom Balkanu?
MARIĆ: Treba da napomenemo da je sama Strategija dokument koji je izradila Evropska komisija, a da će konačnu reč o svim merama koje ona predviđa imati države članice, kao isključivi donosioci odluka za politiku proširenja. Sigurno da bi veća politička posvećenost i konkretna angažovanost Unije u zemljama regiona dala do znanja ostalim globalnim i regionalnim akterima da je EU superiorna u regionu, po svim pokazateljima. Inače, stiče se utisak da na Zapadu postoji određen stepen paranoje od Rusije, Turske i Kine, odnosno da precenjuju njihov značaj i uticaj u regionu.
ANALITIKA: Predsjednik EK Žan-Klod Junker je kazao da 2025. godina nije datum kojim se obećava članstvo Crne Gore i Srbije u EU, već “perspektiva kojoj treba ići brzim korakom”. Postoji li mogućnost da neka zemlja Zapadanog Balkana postane članica do 2025?
MARIĆ: Postoji, ukoliko ta država bude u potpunosti završila pregovore o pristupanju najkasnije do 2023. godine, budući da je, prema iskustvima prethodnih proširenja, potrebno predvideti makar dve godine za ratifikaciju Sporazuma o pristupanju u nacionalnim parlamentima država članica.
ANALITIKA: Podgorica se nada da Crna Gora i Srbija neće biti u potpunosti vezane jedna za drugu u procesu pristupanja, već da će se napredak svake države procjenjivati pojedinačno (tzv. princip regate). Koliko je to izvjesno ili će pak ove dvije zemlje ići u „paketu“?
MARIĆ: EU uporno tvrdi da svaku državu ocenjuje pojedinačno, na osnovu zasluga, kao i da nije fer ukoliko bi države s različitim stepenom dostizanja kriterijuma za članstvo u EU bile posmatrane u paketu. Međutim, iz praktičnih razloga, za EU može biti racionalnije da sledeće proširenje ipak bude paket makar dveju država, s obzirom na izvesnost da se u određenim državama članicama (na primer, Francuskoj) organizuje referendum po tom pitanju. Zamislite kakav bi bio njegov ishod – u sadašnjim političkim okolnostima u EU u kojem proširenje na Zapadni Balkan nije uopšte popularno u ključnim državama članicama – ukoliko bi se svako malo održavao referendum po tom pitanju.
ANALITIKA: Da li je bilo pametno navesti 2025. u Strategiji, pa čak i kao „ohrabrenje“? Taj potez EK je naišao na mnoge kritike, prije svega u Njemačkoj. Šta preostaje Zapadnom Balkanu ako se plan o pristupanju 2025. izjalovi?
MARIĆ: Mislim da je navođenje konkretne godine bio dobar potez, jer davanje konkretnih datuma daje podsticaj i motiv za dostizanje tog cilja. Na ovaj način je EU rekla da je „loptica“ u rukama država kandidata, te da će ishod ključno zavisiti od njih samih. Unija je tako uvećala svoj kredibilitet – koji je dosta izgubila u prethodnih deset godina – kada nismo dobijali uverljive poruke o iskrenoj nameri za integracijom Zapadnog Balkana.
Evropski zvaničnici su bili vrlo pažljivi u naglašavanju da ovaj datum predstavlja samo ohrabrenje, a ne i obećanje članstva. U tom smislu, sam datum nije od presudnog značaja, već proces, način na koji će kandidati u narednim godinama sprovoditi reformsku agendu. Dokle god postoji izvesnost članstva, odnosno snažna politička podrška Unije članstvu Zapadnog Balkana, ne mislim da će propuštanje prilike 2025. doneti tektonske promene u regionu.
ANALITIKA: Da li može doći do rasta euroskepticizma ako ne bude članstva 2025?
MARIĆ: U samoj EU sledeći test za eventualni rast evroskepticizma će se desiti prilikom narednih izbora za Evropski parlament 2019. godine. Evrospkeptične političke partije i njihovo glasačko telo su obično negativno nastrojeni prema prijemu novih članica, te eventualni rast njihovog značaja narednih godina može osujetiti trenutno pozitivno raspoloženje i planove EU prema članstvu Zapadnog Balkana.
Što se tiče evroskepticizma u državama kandidatima, za Srbiju mogu reći da je ta pojava godinama stabilna i značajna, odnosno da je oko polovina građana protiv članstva u EU. To možemo objasniti zamorom od ovog dugotrajnog procesa, nejasnim porukama koje dolaze iz same Unije i percepcijom da nas Unija ucenjuje – da u zamenu za perspektivu članstva traži velike političke žrtve, kao što je priznanje Kosova.
ANALITIKA: Njemački mediji upozoravaju da će EU napraviti grešku ako nastavi da podržava stabilokrate na Zapadnom Balkanu. Koliko takva politika EU može da košta region? Iz Unije, kao što dobro znate, uporno pozivaju na sprovođenje vladavine prava, a podržavaju lidere koji sprovode antidemokratske politike.
MARIĆ: Ta vrsta licemerja EU zabrinjava civilno društvo i intelektualnu elitu država kandidata. Od najvećih evrofila oni danas s razlogom postaju evroskeptici, jer znaju da bez zaista posvećenog političkog vrha priča o borbi protiv korupcije, depolitizaciji pravosuđa i državne uprave i slobodi medija nema nikakvog značaja. A EU podržava lidere kojima upravo odgovara status kvo u ovim oblastima. Reforme u ovim oblastima su vezane i za ekonomski razvoj i ostale vitalne grane funkcionisanja društva. Ovakvo stanje niti odgovara građanima naših država niti samoj EU, čiju funkcionalnost i efikasnost mogu dodatno usporiti demokratski nekonsolidovane i nestabilne nove članice regiona.
ANALITIKA: Hoće li prioritet koji se daje Crnoj Gori i Srbiji u Strategiji omesti ostale zemlje regiona? Vlasti u Prištini su, podsjetiću Vas, optužile Brisel za zanemarivanje kada je riječ o Kosovu. Da li ste saglasni s tom ocjenom?
MARIĆ: Nadam se da će isticanje naprednih kandidata dati pozitivan podsticaj ostalim državama da ih dostignu, kao što je to bio slučaj s viznom liberalizacijom. Makedonija, koja je prednjačila u ovom procesu, dala je vetar u leđa da je Srbija i Crna Gora u poslednjem času sustignu i dobiju bezvizni režim u isto vreme, dok je najveći broj kriterijuma u slučaju BiH i Albanije bio ispunjen nakon što je odobren bezvizni režim za Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru.
Kosovo je u specifičnoj poziciji jer na njegovu situaciju u procesu EU integracija ne utiče ključno Srbija, već pet država članica koje nisu priznale njegovu nezavisnost. Dokle god se u Uniji ne postigne konsenzus po pitanju perspektive članstva Kosova u EU, građani Kosova s pravom mogu da sumnjaju u zamajavanje.
ANALITIKA: Da li je priznanje Kosova karta Srbije za članstvo u EU?
MARIĆ: U Pregovaračkom okviru Srbije s EU iz 2014. godine stoji da se normalizacija odnosa mora završiti potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma. Ne verujem da iko može sa sigurnošću da predvidi koja će biti sadržina ovog sporazuma. Svakako mislim da postoje načini da se nađe rešenje kojim se neće ometati put ka članstvu u EU Srbije i Kosova, a koje ne podrazumeva de iure priznanje nezavisnosti. Dokle god postoje države članice poput Španije – za koje je manje zamislivo da priznaju Kosovo od Srbije u današnjim okolnostima – za Srbiju ovo pitanje nije ključno. Mnogo veći problem vidim kako dostići sve standarde u oblasti vladavine prava.
Foto: cep.org.rs / N1 / Reuters / europeanwesternbalkans.com
