Proslava neustavnog Dana Republike Srpske obilježila je dešavanja u našoj regiji tokom minulog vikenda. Svečanosti, koje su formalno protekle uz prisustvo i govore zvaničnika Srbije i SPC, koje su pratili ambasadori Kine i Rusije, ostale su u sjenci nacionalizma, poruka koje se tiču nezavisnosti, ali i uvreda, najprije prema Bošnjacima.
Društvenim mrežama kružili su razni snimci – od muzičkog repertoara tokom defilea članova MUP RS, sve do onoga što je stizalo sa ulica gradova tog bosansko-hercegovačkog entiteta. Nije ni ovog puta srpski član Predsjedništva BIH Milorad Dodik propustio da dodatno potpali vatru, opet je najavljivao nezavisnost, ali i mijenjao teze.
Sagovornik Portala Analitika, politikolog i novinar Boris Varga, navodi kako su provokacije uobičajeni model funkcionisanja Milorada Dodika.
„Dodik je sinonim za političku provokaciju, a proslava Dana RS je posljednjih godina prilika da se ispituju granice strpljenja dežurnih za Dejton. Ovog puta, pominjanje ustaša u cilju zamjene teze o zločinima jeste onaj dio ideološke pripreme za novo prekrajanje granica po etničkom principu, kada se za to stvore geopolitički uslovi“, poručuje Varga.
Rezultat slabosti međunarodne zajednice
Zabrinjava, ipak, to što znatan dio stranih faktora situaciju i dalje posmatra skrštenih ruku.
„Nije Dodik jedini krivac, on je samo eksponent raznih interesa i rezultat slabosti međunarodne zajednice da adekvatno reaguje. A sve je očiglednije da se sa reakcijama uveliko kasni i da su pojedini procesi na putu da postanu bespovratni“, poručuje on.
Dodaje da je odgovorna prije svega EU sa vodećim članicama poput Njemačke, jer su na Zapadnom Balkanu stvorili stabilokratske režime.
„Oni zapravo ne reaguju ni na pojedine svoje članice, poput Hrvatske i Slovenije, koje aktivno učestvuju na podrivanju temelja Dejtonskog sporazuma i uopšte mira u regionu. Rusija je tu konstantni i otvoreno definisani remetilac stabilnosti i mira, koja Dejton samo deklarativno podržava, dok ne propušta priliku da ga preko Srbije ili direktno u tijelima za regulisanje mira, podriva“, smatra naš sagovornik.
A gdje je priča o rušenju Dejtona, tu je i ona o ’srpskom svetu’.
„U takvim uslovima obnavlja se projekat „Velike Srbije“, na koji Zapad ne samo da zatvara oči, već ga i indirektno i bez te namjere - preko Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana - podržava. Vučić taktizira i zato ne prisustvuje proslavi u Banjaluci.
Glavni problem Zapadnog Balkana jeste blokada prijema novih članica u EU, a sa druge strane regionalne inicijative Berlinski proces i Otvoreni Balkan ne samo da ne smiju da budu aternativa eurointegracijama, već ne bi trebalo da postanu platforma za opstanak stabilokrata i populista“, dodaje Varga.
Da nije članica NATO, Crna Gora bi sada bila najranjivija
Jasno je, kako ističe, da Zapad što prije mora da prestane da podržava autokratske režime.
„To su kontradiktorni procesi i Zapad mora prestati da podržava autokratske režime. Treba da interveniše protiv obnovljene veliokosrpske ideje, koju sada eufemistično nazivaju u ruskom duhu ’srpski svet’. U suprotnom, ne samo da će biti degradirani demokratski kapaciteti tih zemalja i obesmišljeni svi njihovi dugogodišnji napori za ulazak u EU, već na taj način region postaje ranjiv na uticaj autoritarne Rusije i Kine“, poručuje Varga.
On napominje kako bi naročito ranjiva, u slučaju konkretizacije spoljašnjih uticaja, bila Crna Gora da nije članica NATO. Ovako, dodaje Varga, njen suverenitet će opstati.
„Crna Gora, nakon „revolucije litijama“, vjerovatno bi bila najranjivija bivša jugoslovesnka republika za sve te spoljne uticaje, da nije članica NATO-a. Članstvo u Alijansi je bio dalekovidan korak. I u uslovima pogoršanja nestabilnosti regiona, to članstvo garantovaće opstanak suvereniteta Crne Gore“, zaključuje Varga.
