Pokazaše nam, dragi čitaoče, neki kratki video zapis, kako vođa najmanjeg čimbenika u okviru pobjedničke koalicije, neđe, ovih dana, uživo, na televiziji, kaže voditeljici: “lijepo izgledate”. Divno. Simpatično, ležerno, tako nonšalantno, sa blagim crvenilom. Hormonski izbalansirano, istovremeno tradicionalno i moderno! Ukazuje, taj relaksirani detalj, kaže nam pošiljalac, da taj političar “zna da udijeli kompliment”. Nije nego.
Gledamo taj sedmosekundni izvadak iz naše političke kulture i nešto se mislimo: “Ovo je dobro? To tako treba? Pokazuje jedan lokakni opušteni karakter, urođeni talenat, vidoku razinu emocionalne inteligencije? I tako dalje, da vas ne zamaramo našim umjeteno crnim mislima o političkoj zbilji u našoj zemlji.
Jer, ovaj “kompliment”, in vivo, da se ne lažemo - sasvim neprikladan, nevaspitan i posve provincijalan, daje isti onaj političar koji je, ljutit i nasrđen što ga je jedna druga novinarka, nedavno, pitala “nezgodna pitanja” (zamislite taj zločin protiv čovječnosti, pa još i protivu časti i ugleda - novinar vam postavi pitanje i vi treba da odgovorite - to je, naravno, kršenje svih ženevskih i bečkih konvencija zajedno, sramni udar na osvojenu slobodu!) - pokrenuo, dozvolio i odćutao pravu hajku, pomamu i pozive na linč prema toj “drskoj, bezobzirnoj, destruktivnoj” poslenici javne riječi. (Njegova je stranka reagovala, pro forma, kažu nam.) Ada, pitala ga je pitanja! Pa još insistirala na onim đe nije smio ili nije umio da odgovori jasno i, naravno, relaksirano.
Ta dama “nije večeras lijepo izgledala”! Kako da izgleda, kad postavlja pitanja! Sramna novinarka. Treba je egzemplarno prestrašiti, prepasti, marginalizovati i skrajnuti. (Rezultati takve sramne prakse se već vide. Podsjećaju, neke od nas starijih, na “divna” vremena iz tzv. AB revolucije i onoga što je slijedilo. Odjeci i reagovanja, by Vijesti & comp.)
Dakle, da sumiramo te provincijalnosti & “komplimente”, te prozivke, napade i prijetnje: takve novinarke i takvi novinari treba da se sami maknu, “da ih mi ne mičemo”! Tako glasi lijepa dušebrižna evropsko-atlantska relaksirajuća poruka jedinog pravog Europejca & intelektualca Koalicije 41.
A baš lijepo izgledate večeras, frojlajn, pitanja su Vam bila pitoma, pripitomljena, sasvim ugodna! Nećemo Vas micati. Imate našu riječ.
Uz ovo, junak našeg doba, nastavlja, pretpostavljamo bez inspirativnog prisustva predstavnica ljepše polovine čovječanstva u kadru (citiramo citirano): “ko god ne uđe u vlast, gore po njih, kaže ... na pitanje očekuje li podršku manjina”.
Misli se na manjinske partije. Ko god ne uđe, gore po njih. Ili, mogao je jasno kazati da će onima koji uđu u novu vladu biti bolje nego onima koji u nju ne udju. Jasno. Željezna logika, nehrdjajuća.
Ispravno! Iz ovoga vidimo da su manjine sve jednake, naravno, ekološki zeleno & demokratski relaksirano, samo će biti bolje onima što uđu, nego onima što ne uđu. Biće ravnopravni: samo jedni podobno ravnopravni, a drugi nepodobno ravnopravni. Nema tu razlike, nikako. Neće tu razliku viđeti ni Evropa, niti njihovi komesari, a ni misije & ambasadori, a najmanje domaći pisci evropskih izvještaja. Pod tepih, gospodo, sve što ruži oduševljenje ovom i ovakvom promjenom! Pod tepih, more, uzmite slobodu!
Take it or leave it, reče, dakle, Game Changer. Partijama manjinskih naroda. A i Bošnjaci da se ne premišljaju. Poslije nema kajanja.
Izuzetno korektno, vrhunski demokratski, evropski i europejski. Nema tu prijetnje, bože sačuvaj. Ko ne udje, neka se obrati onoj novinarki koja postavlja pitanja. Da zajedno trpe osude što imaju mišljenje lišeno relaksiranosti. Budite nezabrinuti, to je naša parola!
Kad smo već kod te “relaksirane nazabrinutosti” - ima i trešnja na torti ovih optimističnih benevolencija mlađanog Hlapića.
To je ono o crkvi, tj. o srpskoj crkvi, i o crnogorskom Zakonu o slobodi vjeroispovijesti i uvjerenja. Kada se taj mrski propis ukine ili uškopi (a “postoji saglasnost svih vjerskih zajednica”) naš mladi dobroželatelj izrazi očekivanje da se SPC prestane baviti politikom i da se vrati onome “čime se crkve bave”! Sveta jednostavnosti!
Takvu krasotu zaista treba smisliti. Ko je tu jeo bunike, ko se i da li se tu neko pravi neznaven ili je, jednostavno, samo pogan i zlonamjeran, pokazaće dani pred nama. Takva razoružavajuća “naivnost” ili, moguće je, takvo razočaravajuće neznanje i nedostatak pameti su upravo dramatični.
Vrlo dramatični.
Za našeg junaka, uz najbolje želje na ličnom planu, imamo jednostavnu nadu: neka mu greške koje sada čini i koje se sprema da napravi, budu od koristi kada prodje mladalačka “relaksiranost”.
Crna Gora će preživjeti. Za to ni šegrt Hlapić ne treba da brine.
