Politički egzibicionizam uvijek ćete prepoznati po tri ključne karakteristike:
Pompezni slogani
Čim vidite da je slogan egzibicionističkog političkog projekta sastavljen od iracionalno kombinovanih pojmova, koji su često u sukobu jedni sa drugima, prepoznaćete prvi signal.
„Rat za mir“ na primjer. Kreator je lucidni filozof, političar, kontroverzni biznismen, poznati odmetnik, idološki konvertit, a njegov slogan koji je parafraza poznatog Tolstojevog djela, naslov je nasramnije stranice crnogorske istorije - napada na Dubrovnik.
„Otvoreni Balkan“. Region vjekovima izolovan od ostatka Evrope, standardima (ne)kulture i konstantnim sukobima, sve je samo ne „otvoren“. Ako ovakav slogan treba da referira na neki vjetar promjena, pa da najavljuje neki novi Balkan koji je raskrstio sa duhovima prošlosti, kako se to misli postići sa nikad aktuelnijim i politički snažnijim pokretima Velike Srbije (aka srpski svet) i Velike Albanije.
I dalje se baštine u statusu herojstva sve ličnosti i pojave koji bazično važe za antievropske, od ratnih zločinaca do antizapadnih lidera. Dakle, „Otvoreni Balkan“ u „Srpskom svetu“. Ili „Evropa sad!“ u „Otvorenom Balkanu“. Verbalna hiperbolizacija ideja, teritorija, ideologija, literarni orgazam - sve je na maksimumu. Iste ideje, samo sada ponuđene u celofanu. Nebeski narod u Srpskom svetu.
Lideri sa dijagnozama
Egzibicionizam u politici dolazi iz zone privatnosti političara-lidera. Odakle mi znamo da se Aleksandar Vučić, kad je sam kući, ne oblači u ženu? Čaplin je osjetio pervertirani duh diktatora, a sam Vučić ga demonstrira svakodnevno, dok iz pressa u press šalta sve svoje ličnosti, iz kolekcije njegove bipolarnosti. Cijela galerija likova, od edipalnog ispada „mamime punjene lignje“, do „država, to sam ja“ i izdanja „idi vidi šta radi onaj helikopter“.
Vučićev OB podržavaju svi ključni igrači. Od svih, najteže mi pada Evropa
Aleksandar Karađorđević, na primjer: taj uglađeni lepotanko sa izglancanim, pozlaćenim čizmama, viškom ženskog hormona i „progresivnim liderskim umom“, zapravo je Aca palikuća, monstruozni, makijavelistički teritorijalni predator.
Isti onaj lepotanko koji je koštao najbližu porodicu svega što su imali, njegovog djeda, koji ga je podigao, života i kraljevstva, Crnu Goru postojanja, a mnoge crnogorske familije muških glava. Njegov „Otvoreni Balkan“ zbrisao je hiljadugodišnju državu, kao da je nikad nije bilo. Ni Murati, ni Bonaparte, nego „lepi Aca“. Vidite, Aleksandri su nam kritični.
Ujediniteljski državni projekti
Sa prva dva sindroma, očekujte odmah i ovaj treći, po difoltu. Kreator brenda „Rat za mir“ je prvi (i jedini) predsjednik državne zajednice Srbije i Crne Gore, oformljene da se osujeti i prolongira obnova crnogorske državnosti.
Aca (palikuća) je osmislio državu po mjeri doživljaja sebe, u kojoj je, rekosmo, nestala Crna Gora i Crnogorci.
Aca (punjena lignja) je sada osmislio, opet po mjeri svog pervertiranog narcisoidnog apetita, novi multidržavni projekat, po teritoriji sličan Dušanovom carstvu. Njemu u susret, po već viđenom scenariju, orkestar istoričara, umjetnika, novinara počeo je redizajniranje crnogorske istorije, identiteta i real politike, pa će preko noći Živko Nikolić, Dado Đurić i Uroš Tošković postati poznati srpski umjetnici. Opet, na štetu Crne Gore!
Jedan kolumnista i pisac izjavio je da je za Crnu Goru pitanje ili-ili, Otvoreni Balkan ili Evropska unija. Nisam siguran da to mora biti istina, ali i da jeste, postoji barem još stotinu razloga zbog kojih Crna Gora treba da se zahvali na ponudi, poželi sreću ostalima i okrene leđa svim balkanskim "progresivnim", modernim, velikim (među)državnim projektima.
Ajde da sada pomenemo samo jedan. Kažu da je OB samo ekonomski projekat, pa i da povjerujemo (što nećemo jer smo se dosta puta „spuštavali na to uže“), malo li je?
Zato je Aca punjena lignja najozbiljniji neprijatelj s kojim se Crna Gora do sada susrijetala. Jer je maestro kamuflaže i laži. U toj mjeri da na njega padaju svi! Od Varheljija, Eskobara, Putina, Sin Đi Pina, američkih predsjednika, evropskih diktatora… svi! Čovjeku je glavni „partner u zločinu“ (OB) albanski premijer, a otvorenu kleronacionalističku vladu u Crnoj Gori preformulisao je u novu - „evropsku“. Evropska je tako da „do sada nije čula ni jedan razlog protiv Otvorenog Balkana“.
I bez OB foliranja, za 10 života nam je dosta svega balkanskog
Ni sva deceniju i po duga otvaranja poglavlja sa EU nisu dovoljno dobar „protiv“ razlog, a ni sva katastrofalna iskustva sa zajedničkim državnim idejama na Balkanu iz prošlosti.
Vučićev OB podržavaju svi ključni igrači. Od svih, najteže mi pada Evropa, jer znam da je to surogat za evropsku perspektivu „divljih Balkanoida“. Isti odnos ima Evropa prema nama, kakav Crnogorci imaju prema OB - razlika u klasama kulture, kao osnovno selekciono mjerilo. Mada, nadam se da ćemo skepsu Evrope „pobijediti“ poput referendumske upornosti, i (ne)čuvenih 55 posto.
Dakle, umjesto da nas ostavite u Vučićevom balkanskom blatu, očekujte upornu tvrdoglavost, dragi uštogljeni briselski mangupi!
Crna Gora, zbilja tako osjećam, nikada nije pripadala, osim geografski, prostoru Balkana. Sve te (dobre) Kusturičine filmove, obojene balkanskim koloritom, gledali smo kao na neke egzotične daleke prostore, a ne „domaće“ filmove. Naši su pogledi uvijek bili negdje preko mora, a naša se kultura s' mora i oblikovala.
Sve i da je u pitanju „samo ekonomski“ međudržavni projekat, ekonomija je dovoljno snažan razlog pa da kažemo veliko NE. Tokovima ekonomije, kapitala i tržišta, dolazi i kultura i estetika. Kada sam se jednom zapitao zašto pojedini stari Gusinjani govore dubrovačkim akcentom, rekli su mi da je tuda davno prolazio karavanski put od Dubrovnika, pa se zadržalo.
Planetu su, ekonomsko interesnim linijama, oblikovali Engleska, Španija, Portugal, Danska... Cijeli kontinenti su svoje kulture oblikovali prema evropskim državama, sa „samo“ ekonomskim konekcijama.
„Samo ekonomija“, u Crnu Goru će, u slučaju njenog učešća u Open Balkan (ne daj bože), uvesti po logici i inerciji tržišta, dominantno kulture Srbije i Albanije, tj. ono što je od njih ostalo.
Nisam siguran za Albaniju, ali sam prilično siguran što se tiče Srbije da ZeitGeist i estetiku ove zemlje trenutno čine reality trend strašnog polusvijeta, kao daleko najgledaniji TV sadržaj, odmah uz Grand, BalkanInfo i ostali civilizacijski opad.
Uostalom, ono dobro iz Srbije smo već uvrstili u naše čitanke, nakon Desanke, Nušića, Aca Popovića i Crnjanskog, sa rokenrol scenom 90-ih završava se dotok dobre srpske kulture u Crnu Goru. Dakle, ostali su samo popovi, turbo folk i reality.
I bez OB foliranja, za 10 života nam je dosta svega balkanskog, sa alkoholisanim mitomanijama, vojskama, čiča Dražama i Dabićima, masovnim grobljima, siromaštvom i mržnjom. Mi smo oduvijek bili dominantno mediteranska, a ne balkanska kultura.
I ako dozvolite da biramo između ibarskih truba i bečkih gudača, HBO ili PINK, između patetične bese u jednoj i vladavine prava u drugoj vrsti regulacije svijesti, oprostite, balkanska „braćo“, odabraćemo ovog puta, konačno, kako treba. Nema ljutnje.
E da, i - F*** You OB!
