Svjetska zdravstvena organizacija depresiju definiše kao poremećaj mentalnog zdravlja, praćen poteškoćama pojedinca da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima, odnosno gubitkom interesovanja za ono u čemu je osoba prethodno uživala. Prema podacima SZO i UNICEF-a svaki peti adolescent doživi problem s mentalnim zdravljem.
Većina mladih ljudi ima nalog na jednoj ili više društvenih mreža. Fotografišu se, snimaju video-klipove… Svoje slobodno vrijeme uglavnom provode u virtuelnom svijetu. Uticaj interneta i društvenih mreža na živote mladih nerijetko je mnogo veći i od uticaja porodice i stvarnog okruženja. A tamo, vladaju određeni “trendovi”.
ISMIJAVANI ILI NESHVAĆENI PRI POMENU MENTALNOG ZDRAVLJA
“Ako bi trebalo da trendove odvojimo na “loše” i “dobre”, loši bi bili svi koji u opasnost stavljaju mentalno zdravlje. Ima onih koji akcenat stavljaju na seksualizaciju ženskih tijela, ali i onih koji u opasnost dovode živote djece, kakav je bio “izazov gušenja” koji je odnio najmanje dva mlada života. Karakteristično za novije generacije roditelja je da bi trebalo da budu u toku sa tim dešavanjima, da znaju koje su najpopularnije društvene mreže, izazovi, trendovi, kako bi mogli da reaguju pravovremeno”, kaže u razgovoru za Portal Analitika, Nikolina Pavićević, djevojka koja stoji iza Instagram profila “Kritički”.
Mlada Crnogorka sa slovenačkom adresom, već mjesecima na svojoj Instagram stranici “Kritički” pokreće mnoge važne teme. Ističe da su stranice koje govore o mentalnim problemima nedovoljno popularne, i u sjenci nekih drugih.
“Ne bih rekla da se na društvenim mrežama nedovoljno govori o mentalnom zdravlju. Zavisi samo koga pratimo. Moj feed su uglavnom stranice koje, direktno ili indirektno, skreću pažnju na važnost mentalnog zdravlja. Samo treba malo potražiti i naći takve stranice jer su, nažalost, uglavnom manje popularne. Mada, istina je da je više takvih stranih stranica”, ocijenila je Pavićević.
Više od 100 miliona ljudi u evropskoj regiji, prema podacima SZO, ima mentalni poremećaj. Relativno mali broj ljudi u svijetu ima pristup kvalitetnim uslugama podrške mentalnom zdravlju.
IlustracijaU zemljama s niskim i srednjim prihodima više od 75 odsto ljudi s problemima mentalnog zdravlja uopšte ne dobija nikakav tretman, podaci su SZO, koji zabrinjavaju.
“Nije mentalno zdravlje tema koju olako možete spomenuti u Crnoj Gori. Ove teme ne pokriva obrazovanje, a uglavnom se ne spomenu ni od strane roditelja, porodice. Ukoliko se pak spomenu, možemo ozbiljno biti ismijavani ili neshvaćeni”, kaže Pavićević.
LINIJA 1555 - BEZ ODGOVARA NA POZIV ZA POMOĆ
Mnogo je onih koji ne mogu da se izbore sa problemima današnjice, a nerijetko se takva situacija završi tragično. Uprava policije je za sedam mjeseci tokom ove godine na teritoriji Crne Gore registrovala 71 samoubistvo. Tokom 2020. godine registrovano je 109 samoubistava, dok je policija, samo godinu ranije, 2019. registrovala 100 samoubistava. Sličan trend je bio u posljednjih pet godina. Posmatrano po starosnoj strukturi, tokom prošle godine, 23 lica ili 21 odsto koja su izvršila samoubistvo bila su do 40 godina starosti, njih 27 ili 25 odsto su od 40 do 60 godina starosti, dok je 59 lica ili 54 odsto, starije od 60 godina, podaci su Uprave policije.
Ako neko zatraži pomoć kad mu je teško i ne vidi izlaz iz situacije u kojoj se nalazi, ne treba ga odbiti.
Mlada djevojka, sagovornica Portala Analitika, koja je željela da ostane anonimna, požalila nam se da je imala problem, osjećala se loše, bezvoljno. U jednom od teških trenutaka, pokušala je potražiti stručnu pomoć. Pozvala je broj 1555, slušalicu niko nije podigao. Srećom, imala je porodicu i prijatelje koji su bili uz nju…
Telefonska linija 1555, upravo je namijenjena pružanju psihološke podrške i pomoći tokom pandemije koronavirusa. Ponovo je u funkciji od 25. februara 2021. godine, piše na sajtu Instituta za javno zdravlje.
Tragom priče naše sagovornice, više puta smo pozivali 1555, međutim, odgovora nije bilo. A možda bi samo jedno “halo” i par minuta razgovora nekome spasilo život.
Telefonska linija namijenjena pružanje psihološke podrške - bez odgovora; Foto: Portal AnalitikaS druge strane, Nikolina “Kritički” Pavićević nudi pomoć osobama koje su preživjele traumatično iskustvo.
“Ponudim pomoć, ukoliko vidim da je neko preživio traumatično iskustvo. Ne navaljujem, jer ipak ta odluka mora biti na osobi kojoj se to dešava”, kaže Pavićević.
LIJEK NIJE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA
Ipak, kako podvlači naša sagovornica, lijek nije na društvenim mrežama. Nekada je dovoljno, onome kome je neopohodno, pomoći u pronalasku prave adrese, sa koje će dobiti stručnu pomoć.
“Kada se desi da mi se javi neko ko ima probleme i spominje samoubistvo, uputim ga na kontakte, u zavisnosti od države iz koje mi se javlja. Možemo probati da saslušamo i budemo empatični, ali ako mi nijesmo u mogućnosti da pružimo stručnu pomoć, onda možemo makar zajedno potražiti gdje i kome se obratiti”, pojašnjava Pavićević.
Mentalno zdravlje i dalje je tabu tema u crnogorskom društvu. Nije sramota liječiti zub, poći kod kardiologa, ali se još uvijek polušapatom, sa stidom, govori da je neko pošao kod psihologa ili psihijatra. Ovo je važna tema, kaže naša sagovornica, o kojoj treba glasno govoriti.
“Imajući u vidu ovu problematiku, svakako ću skrenuti pažnju na mentalno zdravlje i stigmu oko istog. To je tematika koju prati uticaj društvenih mreža, kao i pritisak okoline i društva. Ima ih još sa kojima crnogorsko društvo ne želi da se suoči, mentalno zdravlje je samo jedna od njih”, zaključuje Pavićević.
