Bili su ubeđeni, a i druge su ubeđivali, da će njihov dolazak na vlast označiti prekid sa dosadašnjom politikom vladajućeg DPS-a. Bili su jednoglasni u tome tokom izborne noći, a i nekoliko dana nakon toga, dok su proslavljali svoj rezultat.
Ipak, da u Crnoj Gori baš i neće biti nekog velikog diskontinuiteta, a kamoli političkog veleobrta, pokazalo se već u sporazumu o glavnim poslovima buduće vlade kojeg su 9. septembra potpisali lideri koalicije Krivokapić, Bečić i Abazović. Uz par sitnijih korekcija isti ovaj papir mogao je da potpiše i Milo Đukanović ili bilo ko iz DPS-a, zato što se u njemu zaklinje na nastavak dosadašnjih važnih poslova – rad u okviru NATO, članstvo u EU, nepromenjen odnos prema Kosovu i prema državnim obeležjima… Posle desetak dana diskontinuiteta, ovaj period kontinuiteta (sa politikom DPS-a) trajao je prilično kratko, jer su se tokom istog dana političke partije prilično uzdržale, a neki lideri čak i ogradili od potpisanog.
Iako je, dakle, ponovo nastupio period otklona od politike Đukanovića i DPS-a, ostala je kao neka vrsta obećanja to što su trojica lidera potpisala početkom septembra. Na tome insistiraju važni međunarodni faktori, pre svega oni u Evropskoj uniji, oni na čijem je jeziku originalno i napisan sporazum trojice lidera, pa potom preveden na njihov maternji. Veći deo zlosrećnih događaja po koaliciju koja nastoji da formira novu crnogorsku vladu, dolazi od konfuzije koju u inače komplikovanu političku scenu unose evropski posrednici. Oni žele, s jedne strane, da prihvate diskontinuitet kao izvornu politiku trojnog saveza, a da im sa druge strane nametnu obavezu da očuvaju glavne pravce dosadašnje državne politike Crne Gore. To ide veoma teško i uz veliku cenu.
Zapadna podrška ide onima unutar koalicije koji su spremni da sprovedu ovo, skoro nemoguće, mešanje – ulja i vode, kontinuiteta i diskontinuiteta. Podrška ide mandataru Krivokapiću, kao lideru bloka koji se pred šefom države predstavio kao većinski. On, s jedne strane, oličava politiku zaokreta, promovisanu u kampanji i tokom litija, a, opet, spreman je da pravi kompromise oko važnih pitanja (NATO, Kosovo, EU, spoljna politika, zastava, himna…) Zapadu je prihvatljiva i grupacija oko pokreta URA, jer jeste članica bloka za preokret, ali je i za nastavak dosadašnje politike u njenim glavnim aspektima. Problem sa zapadnom podrškom nastaje ako njegovi favoriti – Krivokapić i URA, na primer, postaju teret za ostatak koalicije. A to se upravo sada dešava.
Postavlja se pitanje, zašto je Krivokapić, na primer prihvatljiviji Zapadu od Demokratskog fronta, jer na to nema lakog i demokratskog odgovora. DF ima široki legitimitet, ima birače, glasove. Sve to, ali samo naizgled, ima i mandatar Krivokapić, ali samo dok je u “harmoniji” sa DF-om. Ako nije, kao što je sada slučaj, on se svodi na eksponentna jedne jako uske i problematične (demokratski) baze, a to su Mitropolija crnogorsko-primorska i nikšićki biznismen Miodrag Daka Davidović. Pitanje je i zašto je Zapadu prihvatljivija URA sa četiri poslanika od DF-a koji ima 27 mandata, pa joj se izlazi u susret u vezi sa konceptom ekspertske vlade. Tu je i sasvim fer pitanje - kojom računicom i interesom je Zapad pre skoro jedne decenije “prihvatio” bivše radikale, nacionaliste i desničare Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića u Srbiji, a sada ne prihvata slične u Crnoj Gori - Andriju Mandića i Milana Kneževića, na primer.
Bezidejnost i dvostruki aršini evropskih posrednika u velikoj meri su kumovali današnjoj “ni na nebu, ni na zemlji” političkoj situaciji u Crnoj Gori. Ako je na pomolu vlada eksperata, onda je i ona bolja opcija od neizvesnosti i odugovlačenja. Ona će biti ventil kroz koji će proći impuls iz već zaboravljene izborne noći 30. avgusta i time bar malo ohladiti uzavrelu atmosferu. Ali ništa više od toga. Ova vlada sa samo jednim poslanikom viška, sastavljena od eksperata, a ne od političara sa legitimitetom, jednostavno osuđena je na kratak vek, a Crna Gora sa njom na veoma skore vanredne izbore. Na tim izborima potražiće jasniju sliku političkog raspoloženja u zemlji. Bez litija i bez učešća crkve. Ili baš sa njima, ali ne prikrivene, kao do sada, već vidljive kao aktivne učesnike u izborima. Pod punim imenom Mitropolije. Ko zna, možda su pripreme za vanredne izbore već počele, jer su neki lideri pro-srpskogbloka više okrenuti izboru novog cetinjskog mitropolita, nego formiranjem Vlade u Podgorici. Njima su prioriteti jasni.
(autor je direktor Medjunarodnog instituta za bezbednost. Završio je post-doktorske programena London School of Economics and Political Sciences (LSE), kurs “Business, International Relations and the Political Economy” (2018), Yale University (Yale School of Management): “Accelerated Management Programme” (2019), Oxford University: "Executive Leadership Programme" (2020)
