Istraživač Gijom Robušen sa Univerziteta Kalifornija u Santa Kruzu rekao je na konferenciji Američkog udruženja geofizičara u San Francisku da bi, prema računarskom modelu, Plutonova ledena kora mogla biti debela oko 200 kilometara, a sloj vode ispod nje oko 100 kilometara.
Konačan odgovor na pitanje postoje li okeani na Plutonu daće letjelica „Nju horizons“ koja bi do planete trebala da stigne 2015. godine Ako ga nema, Pluton bi na polovima morao da bude prilično ravan, a na ekvatoru bi trebalo da postoji zadebljanje – ostatak iz ranih dana kada se brže okretao.
Ali, ako okean postoji, površina planeta trebala bi otkriti pukotine koje su nastajale postupnim hlađenjem i time debljanjem polarnih kapa. Naime, led bi se u tom slučaju širio i pucao. U slučaju da postoji led, a da vode nikada nije bilo, hlađenje bi izazvalo skupljanje leda, jer se njegova zapremina na nižim temperaturama smanjuje.
- Voda je dobar izolator... Za sada radimo predviđanja, a jesu li tačna ili ne, saznaćemo kada „Nju horizons“ stigne tamo - rekao je Frensis Nimo, sa kalifornijskog univerziteta.
Ako sonda potvrdi postojanje okeana, Pluton će ući u ekskluzivno društvo tijela poput Titana, Evrope i Enkelade na kojima bi takođe moglo biti uslova potrebnih za razvoj života.
Pluton je druga po veličini patuljasta planeta Sunčevog sitema, iza Eride. Do 24. avgusta 2006. smatran je devetom planetom, ali na konferenciji IAU u Pragu usvojena je definicija kojom je svrstan u novu kategoriju tzv.“patuljastih planeta“. Od tada se službeno naziva 134340 Pluton.
