Kad gledamo Joanikija, postaje nam jasnije. Uvijek su to lični interesi. Joanikije želi da bude Amfilohije, da napreduje, da “vlada” Crnom Gorom, da kontroliše desetine miliona eura.
Da bi mu pokazao ko je ko, Vučić je objavio da Joanikije nema dovoljno škole i da ga je krstio makedonski “raspop”. Jasno mu je stavio do znanja ko je glavni. Kao i svako drugi bez stava i karaktera, Joanikije sad mora da dokaže odanost.
Srpski sluga mora da ispuni srpske standarde. Prvo mora da kaže sve najgore o prethodniku.
Dočekao je Joanikije da se osveti Amfilohiju za svo vrijeme koje je proveo u njegovoj sjenci. Odradio je to rutinski. Sve što je pričao Amfilohije o “autonomiji crnogorske mitropolije” o “pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori” i o tome da se “ugovor potpisuje sa crnogorskim mitropolitom”, su gluposti.
Koga briga za Đedov amanet, kad Vučić bira kmetove. Ali ni to nije dovoljno.
Posrbljeni Crnogorac mora da vrijeđa, ponižava i provocira Crnogorce, više nego bilo koji Srbin.
Tako ovaj kandidat za prvog srpskog potrčka, sinoć “objasni” sve o ugovoru i o srpskoj crkvi u Crnoj Gori. “Objasni” tako, da bi mu i njegov imenjak koji je 1941-e dočekao fašiste, pozavidio na servilnosti i poltronstvu.
Pljunu na Amfilohija, na petsto godina crnogorske crkve i na hiljadu godina državnosti Crne Gore.
Oće li to biti dovoljno?
Je li se konačno izborio za mjesto glavnog srpskog sluge u Crnoj Gori. I, ako jeste, čemu se nada ako ga Vučić oblikuje po svojoj želji? Koliko dugo će im trebati.
Zna li da će kao i svi koji su za interese Srbije izdali Crnu Goru, na kraju biti ponižen i odbačen?
Zar ne zna da je za izdajnike istorija unaprijed zapisana.
