Transplatacija mu je, kaže Endruz, dala „nadu“ i poštedila ga odlaska u bolnicu da bi mu se krv filtrirala aparatom za dijalizu, piše BBC.
Ljekarski tim bolnice u Masačusetsu objašnjava da je njihov rad pokazao da svinjski organi mogu da se koriste kao „most“ dok ljudska transplantacija ne postane dostupna.
Svinjski organ je u Endruzovom tijelu na kraju otkazao i uklonjen je, a Amerikanac je morao da dijalizu pijre nego što mu je u januaru ove godine presađen ljudski bubreg.
Usljed nedostatka ljudskih organa za transplantaciju, ljekari i naučnici istražuju ksenotransplantaciju - korišćenje organa drugih vrsta.
Timu Endruzu je rečeno da bi moglo da prođe do sedam godina da bi se stiglo do vrha liste, ali da ljudi na dijalizi u prosjeku žive samo pet godina.
„Ponestaje mi vremena i postaje veoma depresivno“, rekao je on.
Presađivanje svinjskog organa za njega je, kaže, bila „nada“ i „svjetlo na kraju tunela“.
„Nada je najveća stvar, šansa da se oslobodite aparata za dijalizu i živite“, kaže on.
Svinje su idealne životinje za ksenotransplataciju. Njihovi organi su otprilike odgovarajuće veličine i postoji dugogodišnje iskustvo u njihovom uzgoju.
Ali ne možete samo da odete do farme, uzmete svinjski bubreg i presadite ga u ljude.
Ljudsko tijelo bi odmah identifikovalo organ kao strani i došlo bi razarajuće reakcije koja bi uništila presađeni bubreg.
Pocrnio bi za nekoliko minuta jer bi se u svakoj ćeliji naprave rupe, a organ bi se istopio iznutra.
Zbog toga su istraživači razvili minijaturne svinje sa Jukatana koje su prošle kroz 69 modifikacija gena kako bi „humanizovale“ sopstvene organe.
Ovim modifikacijama se uklanjaju neke karakteristike svinjskih ćelija koje ljudski imuno sistem uočava i napada.
Dodaje se i malo ljudske DNK te djeluje obmanjujuće kako bi se sakrilo svinjsko tkivo od imuno sistema.
Dodatna podešavanja onemogućavaju da virusi unutar svinjske DNK napadaju i izazovu infekciju.
Početkom 2024, u Americi je izvršena operacija presađivanja srca genetski modifikovane svinje u tijelo 57-godišnjeg muškarca. Međutim, preminuo je poslije dva mjeseca.
Endruz je imao terminalnu bubrežnu insuficijenciju kao posljedicu dijabetesa tipa 2 - bubrezi su mu otkazivali. Ksenotransplantaciju je imao u 66. godini 25. januara 2025.
Transplantirani svinjski bubreg je odmah proradio, objašnjeno je u tekstu, objavljenom u časopisu Lanset.
Bubreg je nastavio da funkcioniše 271 dan dok nije uklonjen u oktobru 2025.
Tim je morao da ide na dijalizu 82 dana dok mu nije presađen ljudski organ u januaru 2026. Taj organ je dobro funkcionisao.
Nedostatak organa dostupnih za transplantaciju znači da „smo u krizi“, upozorio je Leonardo Riela iz Centra za transplantacione nauke u bolnici u Masačusetsu.
„Naporno radimo da donesemo nadu i vjerujemo da ksenotransplantacija može da bude alternativa za pacijente koji nemaju živog ljudskog davaoca.
„Tako bismo potencijalno mogli da zaobiđemo dijalizu i kasnije im omogućimo transplantaciju“, objasnio je on.
Bilo je ranih znakova da imuni sistem odbacuje Endruzov organ, ali to je uspješno liječeno prilagođavanjem njegove terapije.
Poslije pola godine, krvni sudovi u bubregu su počeli da se oštećuju, organ se upalio i na kraju je počeo da otkazuje.
Nije jasno zbog čega, jer nije bilo znakova da antitijela napadaju svinjski bubreg.
„Ovaj slučaj ilustruje preostale izazove kliničke ksenotransplantacije bubrega", dodaju ljekari.
