Uovo pretprazničko vrijeme hoću da se šalim i da na šaljivi način prepričam našu zbilju. Prvo vic o ekspertu i čobanu. Elem, naiđe tako biznismen na pašnjaku pored puta na čobana sa ovcama. Poželi da se odmori i zaustavi džip i ode da popriča sa čobanom.
Počne da ga pita o ovcama i čobanskom bisnisu, a on mu kaže da ovaj ne može to da razumije jer ne zna taj posao. Ko, odbrecnu se biznismen, ja sam ekspert i sve znam. Evo, ne gledajući u tvoje stado reći ću ti koliko ima ovaca u njemu.
Ako pogodiš, reče mu čoban, možeš uzeti jednu ovcu. Ekspert uđe u džip, otvori laptop i ode na Google earth i poveća snimak te lokacije, kliknu na jednu ovcu i uključi algoritam za prebrojavanje, i nakon minut i po reče, tačno 254 komada. Bogami pogodi - reče čoban - uzmi ovcu. Ekspert zgrabi prvu živuljku do sebe i strpa u gepek.
Alo, vraćaj to - uzviknu čoban, na što ekspert reče da mu je čoban obećao ovcu ako pogodi. Jesam eksperte, ali ti si strpao šarplaninca u gepek. E, takve smo eksperte mi dobili! Koji su se ekspresno zadužili skoro milijardu po najvećim kamatama u regionu, a nesretni Montenegro erlajnz je nakon dva dana razmišljanja završio kao šarplaninac u gepeku. Nijedan od njih nije rukovodio sa više od dva-tri čovjeka, a onda su im dopala najvažnija ministarstva i nacionalna ekonomija. U stvari radi se o usamljenim berzanskim revolverašima i kreditnim i kamatnim šticerima. Nešto poput onih pijačnih iz doba sankcija „d’vize, d’vize“.
Samo malo komplikovanije. Niko od njih nema pojma o makroekonomiji, o jako složenom sistemu spojenih posuda, niti o indikatorima koje je potrebno upratiti i poznavati da bi se dolivalo u taj sistem ili odlivalo iz njega. Niti o složenim statističkim sistemima niti o višim nivoima ekonometrije, o međuzavisnosti grana privrede. Čak ne znaju ni to da, osim što je pretežno egzaktna kvantitativna nauka, ekonomija je u direktnoj vezi i sa sociologijom, pravom, politikologijom i filosofijom. Pa i sa etikom što mlađani pobješnjeli japiji na početku karijere ni krajičkom uma ne pomišljaju.
Na redu je Elektroprivreda, Luka Bar, Plantaže i sve drugo što Vladi oročenoj na par mjeseci može donijeti kintu, ekspertima provizije a Crnoj Gori raspad i zavisnost. Ako su za ovih 20 dana bili u stanju napraviti ovo što su napravili, onda su za 200 dana, na koliko je oročena ova vlada, spremni načiniti veću štetu od sve tri pohare Mahmud-paše Bušatlije.
Mi građani smo tu, izgleda, oni irvasi koji vuku kola Božić Bate Krivokapića. No, čini mi se da će za tu rabotu trebati mnogo veći gepek od njegovih kola, pa će se svi ovi naši nevaljali resursi izgleda preliti u Srbiju. Jebeš eksperte bez ozbiljnih ekspertiza koje traže vrijeme. Ovi naši ih izgleda ne rade jer nisu ni sposobni za njih već ih dobijaju iz patrijaršijskih i srbo-ruskih thih-thankova, ili im se, kao članovima crkvene vlade noću javljaju proviđenja. Pa zanoće sa Montenegro erlajnzom u našem vlasništvu, a probude se sabahile sa Er Srbijom na našem nebu. A tek ekspert za pravdu. Nije se ni osušilo mastilo na crkvenom prijedlogu izmjena Zakona o slobodi vjeroispovijesti a već sjutra je u postupku hitnog donošenja. I to tako hitnom da Solon sa Kosova nema vremena da odgovara na pitanja opozicionih poslanika u skupštinskom Odboru za zakonodavstvo, jer oni zaboga zastupaju Monteirvase vučnu marvu Božić Bate.
E, tu vam je pukla ekspertska pogibija. Eto irvasa pred Skupštinom u poneđeljak i to će možda da bude početak kraja ove Vlade. Jedino se bojimo eksperta za odbranu i bezbjednost po dubini, evet-efendije sultana Rukoljuba.
Taj Rukoljubov Klimoglav je zadužen za organizovanje ispijanja kafa sikteruša sa kadrovima iz pomenutih sektora koji su određeni za sječu. Kad ispiju, onda im Klimoglav gata u šolju i objašnjava da to nije sječa i revanšizam već demokratski kismet (sudbina/anankhe). Onda sultan postavlja ljude, a klimoglav umišlja pred ogledalom da je zajeban i kaže: „Ala tutnjimo“. Kao ono miš slonu kad prelaze preko mosta. Ali nama irvasima se jebe za gatanje, jer ne pijemo kafu, nego opojno vino slobode i ljutu rakiju pred juriš.
Treba napomenuti da smo svjesni dokle su nas dovele genijalne valorizacije DPS-ovih eksperata Simovića, Gvozdenovića, Ivanovića i drugih, i da bi trebalo vladi koja dođe nakon njih dati malo mira, vremena i povjerenja. Ali ne ovoj. Šteta od poplave se ne sanira vatrom. Rukoljube dilbere, v’ako više ne mere! Ili nova vlada i nova promišljanja ili demonstracije do novih izbora. Sad mi litijamo i dovodimo i vladu i crkvu u red. Ne pada nam na pamet da budemo Joanikijeva prćija u borbi za tuđinski patrijaršijski tron. Bješe Amfyjevo, ne ponovilo se.
