Uprkos prognozama epidemiologa i naučnika, koronavirus dočekao je ljeto „u punoj snazi“. Epidemija je, i kod nas i u regionu, u daleko većem jeku nego proljetos, što, skupa sa suprotstavljenim mišljenima ljekara o prirodi ovog virusa – ostavlja javnost uplašenom i zbunjenom. Možda i više zbunjenom, nego uplašenom.
Jedan od najpoznatijih savremenih srpskih pisaca, Svetislav Basara, nudi u razgovoru za naš portal jedno zanimljivo – a neki će, slutimo, reći kontroverzno – tumačenje stvarnosti.
ANALITIKA: Da nije izbila epidemija koronavirusa, dogodilo bi se, tvrdite, nešto mnogo gore. Šta bi se dogodilo i zašto?
BASARA: To, na sreću, nećemo saznati. Lajbnic je svojevremeno tvrdnjom da je ovaj svet najbolji od mogućih svetova, navukao gnev ʼprosvećenihʼ. Ali nije Lajbnic mislio da je ovaj svet dobar; hteo je da kaže da bolji ne može biti. Teologija istorije naučava da ʼzlaʼ koja povremeno pogađaju čovečanstvo sprečavaju pojavu težih zala – ja u to čvrsto verujem. Ne znamo, dakle, šta nas je moglo zadesiti – nećemo ni saznati – ali to je naprosto visilo u vazduhu. Zahuktalost svega i svačega i globalni gubitak orijentacije vodio je pravo u neku katastrofu. Postalo mi je to jasno prošlog novembra kad sam posle dugo vremena proveo nekoliko dana u Parizu i video da je i u ʼgradu svetlostiʼ, nekada etalonu odmerenosti, pometnja ista kao, recimo, u Novom Pazaru na pazarni dan. Epidemija je usporila stvar i odložila katastrofu. Privremeno, naravno.
ANALITIKA: Nazire li se na horizontu kraj civilizacije, strahujete li od toga?
BASARA: Ne da se nazire – kraj civilizacije je u poodmakloj fazi. Ali ne da ne strahujem, maltene ga priželjkujem. Maltene i ne strepim. Od svega ostalog strepim. Knez Trubeckoj je pisao da je istorija ʼproces uništavanja suvišnog i jačanja stvarnogʼ. Kad smo već kod citata, Hegel je pisao da je ʼistorija sveta sud nad svetomʼ. Presuda je očigledno na pomolu. Previše je isuvišnog, previše je svega...
ANALITIKA: Zašto priželjkujete kraj civilizacije?
BASARA: Ne vidim ništa u ovoj civilizaciji što ne zaslužuje kraj.
ANALITIKA: Miljenko Jergović nam je u razgovoru prije dva i po mjeseca kazao da ga plaši reakcija zapadne civilizacije na pandemiju. Šta je korona pokazala o njoj? Vi, uostalom, odavno tvrdite da se Zapad nalazi u posljednjoj fazi opadanja...
BASARA: Mudar je Miljenko, zna on dobro da balkanske reakcije na bilo šta nisu nikakav parametar. Siguran sam da su ga tipčino balkanske reakcije Zapada poprilično uznemirile. S dobrim razlogom. Što se tiče opadanja Zapada, to nije moja tvrdnja; ja samo povremeno podsećam na Špenglerovu tvrdnju – bolje reći dijagnozu – da se Zapad nalazi u terminalnoj fazi opadanja. Špengler je čak – ako mene pitate – u sekund tačno predvideo godinu definitivnog povratka Zapada u varvarstvo – 2013.
ANALITIKA: „Vremena u kojima je svest o smrtnosti snažno prisutna, nisu ʼistoričnaʼ, ostavljaju malo tragova iza sebe, što opet nas, moderne, navodi da ih proglasimo ʼmračnimʼ, kao što smo učinili sa srednjim vekom, koji je bio sve samo ne mračan“, kazali ste u jednom intervjuu. Kakav će trag u istoriji ostaviti ovo vrijeme pandemije?
BASARA: Neće ostaviti nikakvog traga. I, dobro je što neće. Posmatrano iz perspektive Duha – mada je reč perspektiva jedva spojiva s Duhom – istorija je zapravo brisanje tragova, ona to jeste i u vremenima kad je bila u naponu snage. Tada je u stvari sve ovo i započelo, u neodredivom trenutku kad je smrt kao vrhunska briga i stvarni problem, zamenjena brigom za životni standard. Ne sporim značaj istorijskih tragova – dokumenata, spomenika, itd. – ali oni nemaju mnogo veze sa suštinom istorije, oni su ʼtragovi istorijeʼ samo u smislu u kome su leševi tragovi života. Moglo bi se, uz zrno soli, reći da su to posmrtni ostaci istorije. Namerno sam sa spiska izostavio umetničko nasleđe zato što je i umetnost brisanje tragova. Što se tiče vremena, dubina njihove mračnosti se može oceniti po rasprostranjenosti javne rasvete.
ANALITIKA: Rekoste negdje da je jedna od Vaših glavnih spisateljskih strategija popularizacija bolesti i patnje. Zašto su one važne i hoće li danas imati ikakav iscjeliteljski potencijal za čovječanstvo?
BASARA: Nije to loša strategija. Zdravlju i uživanju nije potrebna popularizacija. Treba li nekog ubeđivati da bude zdrav i da uživa? A opet, propagandna mašinerija modernog sveta neprestano popularizuje zdravlje i uživanje. Bilo bi baš prijatno da je to moguće. Zdravlje i uživanje su kratkotrajni izuzeci, odmorišta u pustinji, bolesti i patnje su pravilo.
ANALITIKA: Plašite li se korone?
BASARA: Ne! Imam ja druge strahove; strah od virusa nije među njima. To je, da kažemo, strah za široke narodne mase, a vrlo je verovatno da će se pretvoriti u ideologiju.
ANALITIKA: Koje su pouke ove epidemije, mimo one Vaše da su „oboleli u stvari zdraviji od ovih koji vode rat protiv korone“?
BASARA: Smisao epidemije, rekosmo, nije bio da pouči, nego da uspori. Ljudski rod nikad ni iz čega nije izvukao pouku, ne vidim kako bi sada, kad je pometnja na vrhuncu, mogao izvući pouku. Ali, kako vidimo, ni usporavanje nije potpuno uspelo.
ANALITIKA: „Da bi se dalje krenulo – a ja mislim da se i neće moći mnogo dalje – biće potrebno ʼresetovanjeʼ, i to mnogo dublje od petparačkih priča o nužnosti ʼsuživota s koronom, držanja distanceʼ i sličnih imbecilnosti“, rekli ste prije dva mjeseca. Šta podrazumijeva to „dublje resetovanje“ i zašto smatrate da nećemo odmaći daleko?
BASARA: Nekog resetovanja je ipak bilo, metež je donekle smanjen, ali sve se polako vraća u nenormalnost normalnog toka stvari.
ANALITIKA: U jeku epidemije splasnule su mnoge aktivnosti, ali ne i prepucavanje između Crne Gore i Srbije. Vidite li opasnost u zaoštravanju odnosa dvije države?
BASARA: Ne neku naročitu. Prepucavanje je normalni nenormalni tok stvari u odnosima između Crne Gore i (nažalost) vrlo uticajnog dela Srbije koji se ne miri s crnogorskom nezavisnošću.
ANALITIKA: Završili ste novi roman, o čemu je riječ? Je li se pisanje u izolaciji razlikovalo od stvaranja u tzv. normalnim okolnostima?
BASARA: Komplikovano je to sažeti u nekoliko reči. A pisanje je uvek izolacija; ništa se tu nije menjalo. O kakvim ʼnormalnimʼ okolnostima govorimo. Epidemija je zapravo samo ogolila nenormalnost normalnosti. Ja sam to znao i pre epidemije.
