"Bilo je i kritičnih filmova, ali bilo je dosta onih u kojima se vidi kako se komuniciralo, živelo i stvaralo. Ni ja, niti bilo ko iz moje porodice, nismo nikad imali veze sa politikom. Ja sam bila srećna mlada devojka koja je dobila šansu da snima filmove. U početku sam mislila da je to samo privremeno. Sve do filma „Prekobrojna“ koji me je na najbolji način predstavio rediteljima i publici. Kada sam za tu ulogu dobila Zlatnu arenu na festivalu u Puli, sebi sam rekla: „Ovu nagradu, od ovog trenutka, prihvatam sa najvećom odgovornošću prema svemu što budem radila u životu“. I zaista, ja sam tog trenutka postala profesionalac. Ja jesam bila popularna, ali moj ispravan odnos prema poslu, ljudima, saradnicima, ljubavima, mojoj porodici i svemu onome što me okružuje, bio je ogromna odgovornost".
Na pitanje, koliko vremena joj je trebalo da prihvatiti sve ono što se sa Jugoslavijom dogodilo nesrećnih devedesetih godina, čuvena glumica je odgovorila:
- Početak rata me zadesio u Njujorku. To jeste bila 1991.godina, ali mi kao ljudi i umetnici bavili smo se svojim poslom i nismo znali šta se događa. Ja nisam ni pomišljala da će se bilo šta takvo desiti. Te nesrećne godine gostovali smo u Jugoslovenskom kultrnom centru u Njujorku, koji je vodila gospođa Maja Levi. Nakon odigrane predstave trebalo je da ostanemo još nekoliko dana, ali nas je Maja hitno pozvala da dođemo u njenu kancelariju. Kada smo došli, uključila nam je televizor. Tada smo videli tenkove, narod kako beži, pucalo se okolo… Mi je pitamo: „Izvinite gospođo, šta je ovo?!“ Maja kaže: „Počeo je rat u Jugoslaviji“. Svi smo bili zgranuti, nismo mogli da verujemo, počeli smo da plačemo… Maja nas je savetovala da se brzo vratimo nazad dok još ima aviona koji lete za Jugoslaviju. I šta mene nedavno podseti na taj događaj?! Vi znate da je ovih dana preminuo veliki medijski profesionalac Mića Orlović. Pustili su jedan njegov intervju u kojem je, između ostalog, pričao kako se i on te 1991. nalazio u Americi, u Vašingtonu. I njemu je baš tada rečeno da je počeo rat u Jugoslaviji. I on, kako je rekao u tom intervjuu, nije mogao da veruje. Dakle, za sve nas je to bio potpuni šok! Vratili smo se kući, nastalo je šta je nastalo. Sve je bila neverica, mislili smo da će se brzo smiriti…
Odgovarajući kakao danas gleda na taj period, glumica je rekla:
- Posle svega što se dogodilo stalno se pitam kako je taj rat toliko trajao. Taj rat nije trajao ni četiri dana, ni 14 dana, ni 40 dana, ni 400 dana… Taj rat je trajao i trajao. Četiri godine. Pa četiri godine je trajao Drugi svetski rat! Zašto se nije zaustavio? Kako je neko dozvoljavao da traje sve to što znamo da se dešavalo? Sada gledamo Siriju, pa se pitamo kako se rat u toj državi ne zaustavlja. Meni to ostaje kao nerešeno pitanje.
Upitana što želi sebi u godinama koje dolaze, Milena Dravić je kazala:
- U ovim godinama čovek sebi želi pre svega dobro zdravlje. Bez dobrog zdravlja nemate velikih šansi. Dosta sam sebe zdušno davala svemu. Čak i danas me stalno pitaju kako toliko radim, jurcam… Dajem se ovom poslu sto posto. Ginem za glumu. Mislim da bi trebalo da, kako bi rekli u žargonu, „smanjim doživljaj“ ako mislim da ostanem u životu i dalje radim. Moram ipak i da biram projekte, gde ljudi isto misle o poslu kao i ja i da bežim od svake vrsta haosa i neorganizovanosti koje nam otimaju od života i duše. To mi ne treba.
foto: Novosti.rs
