Dejan DUKOVSKI: Ujedinjenost je spas, sve drugo je balkanizacija Evrope

Jedan od najpoznatijih savremenih dramaturga regiona, koji živi i radi najviše u Skoplju, nedavno je boravio u Podgorici kako bi ispratio postavljanje na scenu njegovog komada „Mamu mu, ko je prvi počeo“. Poznat i kao pisac drame „Bure baruta“, ali i scenarija predstava „Balkanska groteska“, „Balkan nije mrtav“, „Druga strana“ i „Duh koji hoda“, te filmova „Svijetlo sivo“, „Bure baruta“ i „Kao loš san“, kroz svoj rad ostavlja trag o vremenu u kome živi.

Željan mira, ali i svjestan da piscima samo konflikt i kriza donose pravi materijal za rad, nada se da Evropu neće stići loša sudbina kao nekadašnju Jugoslaviju.

- Sve te desničarske priče - to ne vodi nigdje. Ja vjerujem u Evropu, u ujedinjenost. Mislim da je, pogotovo za nas ovdje na Balkanu, to jedini lijek. Sve drugo je balkanizacija Evrope – poručuje Dukovski u intervjuu za Portal Analitika.

DUKOVSKI: Drago mi je što se to ovdje radi. Stvarno je bilo vrijeme. Koliko ja znam, studenti su igrali i „Bure baruta“, znam da je to radio Boro Stjepanović sa svojom klasom. Nažalost, nisam tada ni bio često u blizini. Zato je super što se sada radi „Mamu mu, ko je prvi počeo“.

Luka Kortina je zaista dobar reditelj. Znamo se još iz Skoplja, jer je studirao kod Slobodana Unkovskog, ali je ovo prvi put da radimo zajedno i radujem se tome. Vidim da je dobar, da odlično radi. I glumci su dobri, imaju ogromnu energiju i ušli su sa puno elana u predstavu, što mi se sviđa. Nadam se da će ovaj naš susret preći u tradiciju.

S druge strane, mislim da bi „Bure baruta“ u Crnoj Gori trebalo raditi još jednom. Imam i dosta novih komada koji još nisu došli na red. Publika ih ne zna, ali nadam se da će, recimo, „Duh koji hoda (Prometejev put)“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada u režiji Aleksandra Popovskog gostovati u CNP-u, kao i predstava „Druga strana“. Zato mi je drago da sam ovdje upoznao ljude. Mi smo vrlo blizu, a tako daleko...

ANALITIKA: Vaši tekstovi su aktuelni i obilježili su jedno vrijeme ne samo u Makedoniji, već u bivšoj Jugoslaviji i regionu. Mnogima ovdje je u sjećanju drama „Bure baruta“.

DUKOVSKI: „Bure baruta“ nije tijesno vezano samo za Jugoslaviju. Nedavno je taj tekst imao sto četrdeset i neku premijernu izvedbu. Radio se svuda, čak i u Japanu. No, sam tekst potekao je odavde. I praizvedba u Skoplju, i premijera u Beogradu koja se pojavila skoro u isto vrijeme, na neki način su uhvatili duh tog vremena, tih teških devedesetih.

Međutim, „Bure baruta“ je tekst pisan prije rata, kada su svi znali da će ga biti, ali niko nije htio do glasno da kaže. Komad „Mamu mu, ko je prvi počeo“ je, pak, pisan kada je rat već počeo. To, valjda, i čini glavnu razliku u tim predstavama.

DUKOVSKI: To se jednostavno osjećalo u vazduhu. Puno scena iz komada su bukvalno prenešene iz tadašnje crne hronike. Nikada nisam to gledao kao koncept djela, već je to jednostavno, bila refleksija vremena sa ulice.

Kada smo radili film sa Goranom Paskaljevićem, zadnja scena je bila upravo bombardovanje. Pošto je glavni producent bio Francuz, Antoan de Kormon, premijera je bila zakazana u Parizu i to tačno na dan kada je Srbija bombardovana 1999. godine. Bila je to, na neki način, ironija, ali i rijaliti – jer se taj film završava upravo bombardovanjem Beograda. To nismo mogli ni da planiramo, ni da pretpostavimo, ni da znamo, ali tako je ispalo.

ANALITIKA: Da li nas, iz nekadašnje zajedničke zemlje, više spajaju one tragične ili komične situacije?

DUKOVSKI: Ma, mi smo spojeni svakako. Treba što bolje da živimo zajedno, kao što smo i živjeli ranije. Treba više da sarađujemo. Jer, razumijemo se, bliske su nam teme. Uostalom, i naša zajednička, pozitivna budućnost je opet u Evropi. To znači da mi opet moramo da živimo zajedno i da to bude funkcionalno.

DUKOVSKI: Nažalost, mi na ovom dijelu Balkana još uvijek nikako da preležimo taj virus koji nas drži već 20-30 godina. Svi ti nacionalizmi i gluposti... Stvarno ne znam. Pametan narod brzo uči i ne ponavlja greške. Nadam se boljem i optimista sam, iako ovdje optimizam nikada nije postojao.

Mislim da zemlja mora da izađe iz haosa u kome se sada nalazi. Ne vidim drugi način osim - demokratski. Partija koja je, na neki način, još uvijek na vlasti nije uspjela da sastavi koaliciju. Logično je da ona sada da prostor, šansu drugima. Pa, na sljedećim izborima - neka opet pobijedi. Ne vidim dramu zbog čega se sve ovo dešava...

Kod nas je, zaista, veoma teška ta promjena vlasti. Ne želim politički da komentarišem bilo koju situaciju, ali sve je to isto jer imamo slične sindrome.

ANALITIKA: Da li je u regionu taj sindrom – iluzija da „živimo u demokratiji“, u kojoj u stvari nikada nismo živjeli, ili da jedna snažna ličnost treba da bude na vlasti koliko god može?

DUKOVSKI: Mi očigledno nismo uspjeli da se izborimo i da stignemo do momenta da demokratija stvarno funkcioniše. Na kraju krajeva, demokratija znači da niko nema mogućnost korupcije nad vlašću.

DUKOVSKI: Bio sam dugo u Hamburgu i Parizu, ali sam sada uglavnom u Makedoniji. Ipak, često putujem jer mi kćerka živi u Hamburgu.

Nadam se da nečeg tako lošeg u Evropi neće biti. Sve te desničarske priče - to ne vodi nigdje. Ja vjerujem u Evropu, u ujedinjenost. Mislim da je, pogotovo za nas ovdje na Balkanu, to jedini lijek. Sve drugo je balkanizacija Evrope.

ANALITIKA: Da li bi Vaši tekstovi da ih danas pišete bili isti? Da li budućnosti nudi više pitanja ili više odgovora, naročito za pisce?

DUKOVSKI: Danas sigurno ne bi izgledali isto. Sada, recimo, pišem tekst čija je tema Jugoslavija. Radnja se odvija u sadašnjosti, u svijetu je sve isto, samo što - Jugoslavija još postoji i jedna je od najboljih zemalja na svijetu...

No, kriza je uvijek dobra za nas dramske pisce. I kriza i konflikt. Nikoga od nas ne zanima harmonija i red. U ostalom, budućnost piscima uvijek nudi pitanja, a ne odgovore.

Kristina JERKOV

Foto: ocdn.eu, cooltura.mk, vistina.mk