„Države koje su nastale na tlu bivše Jugoslavije imaju slične sistemske probleme vezane za povrede imovinskih prava do kojih dolazi zbog neizvršenja presuda koje se odnose na dugove, penzije i zemljište, naročito onih izrečenih protiv društvenih preduzeća“, kazala je u razgovoru za Portal Analitika Biljana Braithwaite (Brejtvejt), pravna menadžerka programa za Zapadni Balkan u AIRE Centru iz Londona. Ona ističe da u zemljama regiona generalno postoji ozbiljan problem nerazumno dugih sudskih postupaka, kao i nepostojanja pravnih sredstava na nacionalnom nivou koja pojedinci mogu da ulažu u takvim situacijama.
AIRE je nedavno, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije uradio bazu podataka evropske sudske prakse o ljudskim pravima koja je namijenjena zemljama Jugoistočne Evrope. Sagovornica Portala Analitika ističe da ova baza predstavlja rezultat inicijative AIRE centra i doskorašnjeg Zastupnika Crne Gore pred Evropskim sudom, aktuelnog ministra pravde, Zorana Pažina.
„Baza podataka je od suštinskog značaja za pravnike u regionu iz više razloga.
Prvo, njome se premošćuje informacioni jaz. Istina je da je velika većina presuda Evropskog suda isuviše dugo bila dostupna samo na engleskom ili francuskom, te oni koji ne govore ta dva jezika nisu imali pristup informacijama o toj sudskoj praksi niti bili upoznati s njom. Pristup kvalitetnim informacijama je od ključnog značaja za sačinjavanje kvalitetnih i dobro obrazloženih presuda. U bazi podataka se nalaze prevodi ključnih presuda protiv zemalja u regionu, kao i protiv drugih zemalja. U njoj se nalaze i drugi materijali, kao što su pregledi svakog pojedinačnog člana, faktičke situacije, priručnici i vodiči“, kaže Braithwaite.
Drugo, dodaje ona, baza je prilagođena potrebama sudija u regionu. „Usredsredili smo se na pitanja koja su njima značajna i razvili je u saradnji sa zastupnicima država u regionu i regionalnih centara i akademija za obuku nosilaca pravosudnih funkcija. Treće, baza se lako koristi. Ona predstavlja odličan prvi korak za one koje žele da uče o primjeni Evropske konvencije a nisu u potpunosti upoznati sa načelima Konvencije. Ništa slično ovoj bazi podataka ne postoji, druge internet stranice i baze podataka su obimnije ili su informacije 'rasute' na raznim mjestima, što znači da mora mnogo da se istražuje da bi se nešto pronašlo. I, na kraju, sve se nalazi na istom mjestu“, precizira sagovornica Portala Analitika.
Valja podsjetiti da je Evropska konvencija o ljudskim pravima međunarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje članice Savjeta Evrope. Konvencija sadrži listu prava i garancija koje priznaje svaka država članica. Zadatak Suda u Strazburu je da obezbijedi da države članice poštuju prava i garancije date Konvencijom, što sprovodi kroz razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnijetih od strane pojedinaca ili ponekad, država. Kada se ustanovi da je država članica prekršila jedno ili više prava i garancija, Sud donosi presudu. Presude su obavezujuće - država na koju se presuda odnosi je u obavezi da djeluje u skladu sa njom.
ANALITIKA: Da li je pravljena neka komparativna analiza o slučajevima i kršenjima ljudskih prava u pojedinačnim zemljama, članicama SE? Iz kojih zemalja je pristiglo najviše tužbi Sudu u Strazburu, za koja kršenja se najčešće podnose žalbe?
BRAITHWAITE: Na internet stranici Evropskog suda za ljudska prava se nalaze dokumenti sa osnovnim informacijama o zemljama, kao i izvještaji o statističkim analizama, u kojima se navodi koliko je povreda utvrđeno u svakom predmetu i koje godine.
Na primjer, Evropski sud je 2014. utvrdio najviše slučajeva povrede člana 6 (pravo na pravično suđenje) - 313, potom, člana 3 (zabrana mučenja) - 248, člana 5 (pravo na slobodu i bezbjednost) u 212 slučajeva, člana 13 (pravo na djelotvorni pravni lijek) u 128 slučajeva i člana 1 (obaveza poštovanja ljudskih prava) Protokola br. 1 u 98 slučajeva. Ukupno je u tom periodu utvrđena 891 povreda Konvencije.
Najveći broj predstavki je Evropskom sudu podnijeto protiv Ukrajine. Pritužbe protiv nje čine skoro petinu, odnosno 19,5 odsto predstavki pred Sudom. I najveći broj presuda izrečenih 2014. je izrečeno protiv te zemlje. Po broju predstavki o kojima će Evropski sud odlučivati za Ukrajinom slijede Italija, Rusija i Turska.
U pogledu povreda na koje se podnosioci predstavki najčešće žale, Evropski sud je 2014. utvrdio kršenje člana 6 u 35,1 odsto predmeta u kojima je utvrdio povredu Konvencije. Po broju utvrđenih povreda članova, za članom 6 slijede članovi 3, 5 i 13.
ANALITIKA: Naravno, u bazi podataka koju je uradio AIRE nijesu samo slučajevi iz zemalja Jugoistočne Evrope. Ima ih dosta, koliko sam primijetila, a Vi potvrdili, i iz Italije, ali i iz Turske, Velike Britanije… Ima li nešto po čemu se tužbe iz zemalja Jugoistočne Evrope odvajaju od ostalih?
BRAITHWAITE: Zemlje Jugoistočne Evrope imaju zajedničku istoriju a neizbježno i neke iste probleme. Na primjer, države koje su nastale na tlu bivše Jugoslavije imaju slične sistemske probleme vezane za povrede imovinskih prava do kojih dolazi zbog neizvršenja presuda koje se odnose na dugove, penzije i zemljište, naročito onih izrečenih protiv društvenih preduzeća. Takođe, postoji i ozbiljan problem nerazumno dugačkih sudskih postupaka i nepostojanja pravnih sredstava na nacionalnom nivou koja pojedinci mogu da ulažu u takvim situacijama. Ovi su problemi posebno specifični za ovaj region zbog njegove ekonomske i pravne istorije.
Međutim, utvrđeno je da sve države članice Savjeta Evrope ozbiljno krše ljudska prava. Premda se vrste problema i načini na koje se oni mogu rješavati razlikuju, Evropski sud je, na primjer, utvrdio da je Ujedinjeno Kraljevstvo povrijedilo član 3 (zabrana mučenja) svojim postupanjem prema ljudima sa fizičkim ili psihičkim problemima koji su lišeni slobode, a taj problem postoji i u našem regionu.
ANALITIKA: Koliko se predstavki protiv Crne Gore nalazi pred Sudom u Strazburu i na šta to ukazuje?
BRAITHWAITE: Do kraja 2014. se pred Evropskim sudom nalazilo 499 predstavki protiv Crne Gore o kojima sud još nije odlučivao.
Kada pogledate godine kada su te predstavke dodijeljene nekom sudiji ili vijeću, vidjećete da je 314 dodijeljeno 2011. godine, 180 je dodijeljeno 2012, 289 je dodijeljeno 2013. godine, a 158 je dodijeljeno 2014. godine.
Očigledno je posljednjih godina u Crnoj Gori došlo do povećanja stepena poznavanja Evropske konvencije jer broj predstavki pred Evropskim sudom opada, i manji je broj predstavki koje su očigledno neosnovane.
ANALITIKA: Navodi se da se s obzirom na ogroman obim posla i količinu pristiglih slučajeva, može čekati i do godinu dana prije nego što Sud počne prvu fazu razmatranja predstavke. Neke predstavke mogu biti smatrane hitnim i biti prioritetne, posebno ako je podnosilac predstavke fizički ugrožen. Kako ovako dug period utiče na motivisanost da se predstavka podnese?
BRAITHWAITE: Dužina postupka igra izuzetno važnu ulogu u razmatranju pravičnosti postupka u cjelini i predugo trajanje postupka može samo po sebi dovesti do povrede Evropske konvencije. Ne kaže se džabe „Zakašnjela pravda je nepravda“.
Da, Evropski sud neke predstavke može smatrati hitnim i dati im prioritet. Davanje prioriteta određenim predstavkama je uređeno pravilima 40 i 41 Poslovnika Evropskog suda.
Subjektivno je pitanje da li tako dugi periodi utiču na motivisanost ljudi da podnose predstavke. Premda nisam uopšte sa podnosiocima predstavki razgovarala o tome, mogu da pretpostavim da je stvarna motivacija podnosilaca od manjeg značaja. Ljudi koji su iscrpili domaća pravna sredstva i nemaju više alternativa podnose predstavke Sudu u Strazburu.
Potrebno je napomenuti da se posljednjih godina praksa Evropskog suda izmijenila i evoluirala, kako bi se Sud izborio sa ogromnim obimom posla i neriješenim predmetima koji su se nagomilali tokom prethodnih godina. Sud je uveo Protokol br. 14 i pravilo o sudiji pojedincu. Sudija pojedinac pomaže sudu da ekspeditivnije razmatra predstavke. Sada, umjesto vijeća od 3 ili 4 sudije, predstavku razmatra sudija pojedinac, koji odlučuje o njenoj dopuštenosti. To uveliko ubrzava cijeli proces. Broj neriješenih predmeta se značajno smanjio, sa 100 hiljada, koliko ih je bilo 2011, na 60 hiljada 2014. godine.
ANALITIKA: Na kršenje kojeg od tih prava se najčešće žale stranke iz regiona?
BRAITHWAITE: Podnosioci predstavki iz regiona se najčešće žale na kršenje člana 6 (prvenstveno stava 1) i člana 1 Protokola br. 1. Naročito postoje problemi u vezi sa nerazumno dugačkim postupcima i neizvršenjem pravosnažnih presuda.
Na primjer, Evropski sud je utvrdio povredu člana 6 u 74 od ukupno 101 presude koje je izrekao protiv Srbije. Povrede tog člana su vezane za neke sistemske probleme u pravosudnim sistemima država regiona, u kojima budžetska ograničenja mogu da utiču na sposobnost ekspeditivnog vođenja postupka. A i dalje postoje problemi u izvršenju pravosnažnih presuda koje se odnose na imovinska prava.
ANALITIKA: Ima li neka specifičnost vezana za slučajeve gdje se vodi spor protiv države Crne Gore? Koliko je takvih slučajeva i za koje kršenje prava su najčešće vezani?
BRAITHWAITE: Sud je do danas izrekao 20 presuda u predmetima vezanih za Crnu Goru. Većina i tih predmeta, njih 12, se odnosila na povredu člana 6.
ANALITIKA: Koliko su česti slučajevi vezani za medije i što ih karakteriše?
BRAITHWAITE: U većini predmeta pred Evropskim sudom vezanih za medije se podnosioci žale na povredu člana 10, kojim se štiti sloboda izražavanja. Novinari mogu da podnose predstavke Sudu ako je neko zadirao u njihovo pravo na slobodu izražavanja (npr. cenzura neke publikacije, isijecanje informacija iz priloga koji se emituju, krivične sankcije za objavljivanje ili emitovanje nekog priloga).
Sud je od 1959. do 2014. u 591 predmetu utvrdio povredu člana 10 ali se, naravno, svi ti predmeti ne odnose na medije. Sud je u dva predmeta utvrdio da je Crna Gora prekršila član 10 otkad je samostalno postala članica Savjeta Evrope, a jedan od njih, Koprivica protiv Crne Gore, se odnosio na medije. Urednik jednog časopisa (Monitor, prim. aut.) je podnio pritužbu Evropskom sudu jer je osuđen za klevetu i naloženo mu je da plati preveliku naknadu za članak koji je taj časopis objavio 1994, a u kojem je pisalo da mnogim novinarima iz bivše Jugoslavije treba da se sudi pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu za podstrekavanje na rat, uključujući tu i šesnaest novinara iz Crne Gore.
Mediji mogu biti uključeni u predmete na različite načine. Oni mogu podnositi predstavke u kojima se žale na povredu slobode izražavanja, npr. na zabranu da nešto objave. Ljudi mogu da podnose predstavke zato što država nije zaštitila njihovo pravo na privatni život u postupcima po kleveti, kad neko glasilo objavi nešto vezano za njihov privatni život. Mediji mogu kršiti nečije pravo na pretpostavku nevinosti, kada, na primjer, objave članak u kojem nekoga označe kao krivog a ne kao „optuženog“.
ANALITIKA: Možete li nešto reći o projektu AIRE vezanom za Crnu Goru i region?
BRAITHWAITE: Cilj našeg projekta u Crnoj Gori je da ojačamo pravosudne institucije kako bi ispunile zahtjeve za članstvo u EU. Cilj nam je da program obuke Centra za edukaciju nosilaca pravosudne funkcije usaglasimo sa ključnim reformama predviđenim u Poglavlju 23 u postupku pristupanja EU.
Da bi ostvario te ciljeve, AIRE Centar je pokrenuo niz aktivnosti edukacije sudija i ostalih pravnih stručnjaka. U mogućnosti smo da se bavimo ovim važnim poslom zahvaljujući podršci Ambasade Velike Britanije u Podgorici.
ANALITIKA: Zastupnik Crne Gore pred Sudom u Strazburu Zoran Pažin, nedavno je izabran za ministra pravde Crne Gore. Sudije Suda, ma iz koje zemlje dolazili, ne zastupaju tu zemlju. Koliko je važno da zastupnik države bude vičan pravnik?
BRAITHWAITE: Od ključnog je značaja da zastupnici država dobro poznaju kako domaće zakonodavstvo, tako i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Zastupnici treba da posjeduju bogato i raznovrsno iskustvo u raznim oblastima prava (građanskom i krivičnom). Od suštinske je važnosti da su dobro upoznati ne samo sa nacionalnim materijalnim već i procesnim pravom, npr. u vezi sa zahtjevom da podnosioci predstavki iscrpe domaće pravne lijekove prije no što se obrate Evropskom sudu.
Poželjno je da budu upoznati sa međunarodnim odnosima, geopolitikom i diplomatijom. Konačno, znanje jezika je od osnovnog značaja za njihov rad na toj funkciji, zato što su engleski i francuski radni jezici Evropskog suda.
ANALITIKA: Koliko se poštuju odluke Suda u Strazburu? Decidno se navodi da izvršenje presude nije u nadležnosti Suda, već da to prelazi u nadležnost Komiteta ministara Savjeta Evrope, koji ima zadatak da nadgleda izvršenje presude i isplatu nadoknade.
BRAITHWAITE: Komitet ministara Savjeta Evrope predstavlja tijelo SE koje donosi odluke i čine ga ministri spoljnih poslova država članica i stalni diplomatski predstavnici u Strazburu. Jedan od njegovih zadataka je da nadzire izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava. Izvršenje presuda predstavlja oblast koja se i dalje razvija a Komitet ministara dobija nova ovlašćenja shodno novim protokolima uz Evropsku konvenciju.
Za izvršenje presuda su odgovorne same države. Ipak, postoje neke poteškoće i izazovi u obezbjeđivanju izvršenja presuda Evropskog suda. Prvo, mnoge države sa suočavaju sa budžetskim poteškoćama koje osujećuju izvršenje odluka Evropskog suda. Pored toga, neke države možda nisu voljne da izvrše određenu presudu Evropskog suda kada se u osnovi ne slažu sa njegovom odlukom.
ANALITIKA: Koliko se kreću visine tih nadoknada?
BRAITHWAITE: Pravično zadovoljenje (naknada štete) ne predstavlja pravo samo po sebi. Kada Evropski sud utvrdi povredu, on ima potpunu slobodu da odluči da li da dosudi pravično zadovoljenje. Sud ponekad odluči da je dovoljno to što je utvrdio povredu i ne dosudi naknadu troškova i izdataka, kao što je, na primjer, odlučio u presudi u predmetu Bulatović protiv Crne Gore. Iznos pravičnog zadovoljenja (naknade štete) koju Evropski sud dosuđuje zavisi od težine povrede i zemlje (npr. iznos koji mora da plati Švajcarska će se razlikovati od iznosa koji mora da plati Azerbejdžan) i Evropski sud to pitanje razmatra u svakom predmetu u kojem utvrdi povredu.
U predmetima u kojima su podnosioci predstavki pretrpjeli materijalnu štetu, odnosno finansijski gubitak i to mogu da dokažu, Sudu je lakše da utvrdi iznos naknade na osnovu tog gubitka. Međutim, Sudu je teže da odredi iznos naknade za nematerijalnu štetu prouzrokovanu određenim povredama, odnosno, za štetu koja se ne može kvantifikovati, kao što su bol i patnja. Sud je u predmetu Marckx protiv Belgije podnosiocu predstavke na njegov zahtjev dosudio naknadu u iznosu od samo jednog belgijskog franka (0,04€).
Primjera radi, Evropski sud je u presudi u predmetu Velimirović protiv Crne Gore, u kojoj je utvrdio povredu člana 6, stav 1 zbog neizvršenja presude o dodjeli stana, državi naložio da podnosiocu predstavke isplati 3.600 eura na ime nematerijalne štete i 725 eura na ime troškova i izdataka.
Gordana BOROVIĆ
