Brzina približavanja Crne Gore i regiona Evropskoj uniji zavisiće od sposobnosti zemalja da velike investicione planove pretvore u konkretne projekte na terenu.
Ovo je u intervjuu za Bankar kazao šef Regionalnog centra Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Damijen Sorel.
On je istakao da je EIB do sada u Zapadni Balkan uložio više od 16 milijardi eura, a da su ključni prioriteti banke danas modernizacija transportne infrastrukture, energetska tranzicija, digitalizacija, otpornost na klimatske promjene i podrška privatnom sektoru.
“Pretvaranje planova u konkretne rezultate, kao što su željeznice, bolnice i vodovodni sistemi, jeste ono što će na kraju odrediti tempo približavanja EU”, kazao je Sorel.
On je dodao da Evropska investiciona banka ostaje “investicioni motor za pristupanje EU”.
Evropska investiciona banka je značajno povećala svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu u posljednjim godinama. Koji su danas ključni prioriteti EIB-a u regionu i gdje vidite najveći razvojni potencijal?
Sorel: Evropska investiciona banka (EIB Global) predstavlja investicioni motor za pristupanje EU. Do sada je investirala više od 16 milijardi eura u region, donoseći značajna poboljšanja u životima građana. U posljednjih pet godina naše finansiranje na Zapadnom Balkanu imalo je snažan društveni uticaj: 1,3 miliona ljudi sada ima bolji pristup zdravstvenoj zaštiti, 1,5 miliona sigurnije snabdijevanje pijaćom vodom, 2,2 miliona ljudi pristup 5G mreži, a 11.000 učenika pohađa nastavu u unaprijeđenim obrazovnim uslovima.
Naši prioriteti su danas jasni. Najpre, povezivanje ostaje od centralnog značaja, posebno modernizacija i proširenje željezničkih pruga duž ključnih evropskih koridora, uz unapređenje bezbjednosti i održavanja puteva. Drugo, energetska tranzicija se ubrzava, uz snažnu potražnju za investicijama u obnovljive izvore energije, mreže, skladištenje i energetsku efikasnost.
Digitalizacija je jednako važna. Iako osnovna pokrivenost postoji, treba unaprediti i širokopojasni internet u ruralnim područjima, pokrivenost 5G mreže, kao i digitalne usluge za preduzeća i javnu upravu. To će stvoriti priliku za povećanje produktivnosti i konkurentnosti.
Takođe, prilagođavanje klimatskim promjenama postaje sve hitnije. Pomažemo zemljama da unaprijede infrastrukturu kako bi izdržala ekstremne vremenske uslove i razviju otporne sisteme. Konačno, podrška obrazovanju i inovacijama jednako je važna za dugoročnu konkurentnost i integraciju u jedinstveno tržište EU.
Region Zapadnog Balkana suočava se sa infrastrukturnim deficitom, posebno u energetici i transportu. Da li smatrate da trenutni tempo ulaganja može zadovoljiti potrebe ekonomskog razvoja i evropske integracije?
Sorel: Zamah postoji, ali realizacija ostaje ključni izazov. Zahvaljujući pristupu EU koji spaja grantove sa kreditima EIB-a, podržavamo strateške projekte i unapređujemo glavne transportne koridore koji povezuju zemlje regiona i približavaju ih Evropskoj uniji. Isti pristup primjenjuje se i na velike projekte obnovljivih izvora energije, koji su dobili i grantove EU. Na primjer, vjetropark Poklečani od 32 MW u Bosni i Hercegovini podržan je zajmom EIB Global do 103 miliona eura, uz grant od 42 miliona eura u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Ovo pokazuje da su i finansijska sredstva i politička posvećenost čvrsto uspostavljeni. Dalji napredak regiona sada zavisi od efikasne implementacije: sposobnosti pripreme, javnih nabavki i realizacije složenih projekata u skladu sa standardima EU. Upravo tu donosimo dodatnu vrijednost. Pored finansiranja, obezbjeđujemo tehničku pomoć i jačanje kapaciteta od faze projektovanja do završetka. Samo u 2025. godini savjetodavna podrška EIB kroz program JASPERS obuhvatila je 48 tekućih projekata i pokrenula još 20 novih širom Zapadnog Balkana.
Pretvaranje planova u konkretne rezultate, kao što su željeznice, bolnice i vodovodni sistemi, je zapravo ono što će na kraju odrediti tempo približavanja EU.
U kojoj mjeri su geopolitičke tenzije i usporavanje evropske ekonomije promijenili investicione prioritete EIB-a na Zapadnom Balkanu?
Sorel: Geopolitičke tenzije i ekonomski izazovi još više su učvrstili naše prioritete: EIB Global ostaje posvećen ključnim oblastima u regionu – jačanju povezanosti, energetske sigurnosti, digitalizacije i zelene tranzicije, kao i povećanju konkurentnosti privatnog sektora i otvaranju novih radnih mjesta. Obim finansiranja ostaje stabilan i postepeno raste, što potvrđuje našu kontinuiranu angažovanost. Od 2025. godine investirali smo milijardu eura u ključne infrastrukturne projekte širom regiona.
Ova posvećenost je potvrđena i tokom nedavne posjete predsjednice Grupacije EIB Nadije Kalvinjo Zapadnom Balkanu. Ona je najavila 270 miliona eura novih investicija za Crnu Goru i Albaniju za privatni sektor, socijalnu infrastrukturu i transport. Takođe je istakla planove da se utrostruče investicije EIB Global-a u Crnoj Gori u 2026. godini i poveća finansiranje u Albaniji za 60% u odnosu na prošlu godinu.
U sve neizvjesnijem globalnom okruženju, Evropska unija predstavlja svjetionik stabilnosti, mira i prilika kroz svoje jedinstveno tržište. Grupacija EIB to podržava kroz dugoročno finansiranje, primjenu standarda EU i održavanje kontinuiranog prisustva prije i nakon pristupanja.
Energetska tranzicija postaje jedno od ključnih pitanja za region. Kako EIB vidi ulogu Zapadnog Balkana u procesu dekarbonizacije i koliko su zemlje regiona spremne za ovaj izazov?
Sorel: Napredak je vidljiv, ali potrebno je ubrzati proces. Uspjeh zavisi od davanja prioriteta energetskoj tranziciji, jer energetska sigurnost i industrijska konkurentnost danas idu ruku pod ruku. Na Zapadnom Balkanu zemlje moraju obezbijediti pouzdanu i pristupačnu energiju danas, uz istovremeni prelazak na čistije i otpornije sisteme. To zahtijeva kontinuirana ulaganja u obnovljive izvore energije, mreže, skladištenje energije i energetsku efikasnost, kao i snažniju regionalnu integraciju putem interkonektora i pametnijih mreža. To su ključni elementi za izgradnju otpornosti, smanjenje rizika i privlačenje dugoročnih investicija.
EIB je glavni finansijer energetske tranzicije u Evropi. Grupacija je prošle godine globalno investirala rekordnih 33 milijarde eura u čistu energiju i energetsku efikasnost. Na Zapadnom Balkanu već podržavamo projekte obnovljivih izvora energije, modernizacije mreža i unapređenje infrastrukture. Na primjer, u Bosni i Hercegovini vjetroparkovi Poklečani i Vlašić obezbijediće čistu energiju za skoro 100.000 domaćinstava i smanjiti emisije CO₂ za 500.000 tona godišnje. Nova pametna brojila u Srbiji unaprijediće energetsku efikasnost, dok će rehabilitacija dijela hidroenergetskih kapaciteta ojačati energetsku sigurnost zemlje.
Privatni sektor u regionu često ukazuje na ograničen pristup finansijama i spor razvoj tržišta kapitala. Može li EIB igrati већu ulogu u podršci malim i srednjim preduzećima i inovativnim kompanijama?
Sorel: Podrška malim i srednjim preduzećima je prioritet, jer predstavljaju stub ekonomije regiona.
Grupacija EIB već podržava pristup finansiranju malih biznisa širom regiona kroz povoljne kreditne linije u kombinaciji sa garancijama EU, koje omogućavaju bankama da finansiraju rizičnije i inovativne investicije. Proširili smo i podršku pokretanjem Instrumenta za inovacije i zelenu transformaciju Zapadnog Balkana, koji obuhvata 187 miliona eura u kreditima, grantovima i tehničkoj pomoći za kompanije koje razvijaju inovativna, digitalna i klimatska rješenja. Ova inicijativa takođe ima za cilj jačanje inovacionog ekosistema u regionu.
Jačamo i partnerstva sa nacionalnim institucijama. Na primjer, EIB Global je nedavno potpisao sporazum vrijedan 50 miliona eura sa Razvojnom bankom Crne Gore kako bi podržao ulaganja malih i srednjih preduzeća u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Slične kreditne linije sprovode se u Srbiji i Sjevernoj Makedoniji.
Pored finansiranja, pružamo i tehničku pomoć biznisima da smanje emisije i ostanu konkurentni, na primjer kroz online vodiče za dekarbonizaciju i alate za provjeru „zelenih” investicija. Ova podrška je posebno važna u kontekstu prilagođavanja novim zahtjevima EU, kao što je Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM). Konkretan primjer je inicijativa „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koju sprovodi UNDP uz podršku EU, Švedske i Švajcarske, a koja je mobilisala oko 50 miliona eura za više od 90 zelenih investicija, smanjujući zagađenje i promovišući cirkularne i energetski efikasne poslovne modele.
U kojoj mjeri infrastrukturni projekti na Zapadnom Balkanu danas zavise od evropskih fondova i međunarodnih finansijskih institucija, i koliko region može sam generisati razvojni kapital?
Sorel: Evropska unija obezbjeđuje finansiranje kroz model koji objedinjuje EU grantove u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), povoljne kredite i tehničku pomoć. Time se stvara snažan finansijski paket koji podržava dugoročni rast bez ugrožavanja ekonomske suverenosti. Ovaj pristup omogućava realizaciju velikih projekata koji inače ne bi bili mogući ili bi bili znatno skuplji za poreske obveznike. Do sada je regionu na ovaj način obezbijeđeno 4,3 milijarde eura investicionih grantova EU.
U pitanju su zaista velike investicije. Novi Plan rasta EU staviće na raspolaganje dodatnih 6 milijardi eura za finansiranje strateških projekata u transportu, energetici, digitalizaciji i ljudskom kapitalu. I na projektnom nivou doprinos EU je takođe izuzetno velik. Na primjer, rekonstrukcija željezničke dionice Drač–Rogožina u Albaniji kombinuje grant EU u iznosu od 60,5 miliona eura sa po 30 miliona eura kredita EIB Global-a i EBRD-a. Za modernizaciju željezničke dionice Bar–Golubovci u Crnoj Gori potpisean je grant EU od 112 miliona eura (uz kredit od 63 miliona eura), dok će dionica Beograd–Niš u Srbiji, dio Koridora X, dobiti do 600 miliona eura EU grantova u okviru finansijskog paketa EU od 2,2 milijarde eura.
Domaće finansiranje takođe ima važnu, ali i dalje ograničenu ulogu u sufinansiranju, zbog fiskalnog ograničenja, nedovoljno razvijenih tržištima kapitala i strukturnim slabostima. Zemlje mogu postepeno povećavati kapacitete podsticanjem privatnih investicija, većim korišćenjem javno-privatnih partnerstava i razvojem tržišta kapitala.
Dobar primjer je Albanija koja uz podršku programa EIB za ozelenjavanje finansijskih sistema razvija svoju prvu Zelenu taksonomiju. To podrazumijeva usklađivanje EU kriterijuma sa nacionalnim kontekstom kroz identifikaciju relevantnih sektora i jasno definisanje onoga što se smatra „zelenim projektima“. Cilj je jačanje povjerenja investitora i povećanje priliva kapitala u održive investicije.
U kojoj mjeri EIB uzima u obzir kvalitet upravljanja, transparentnost i institucionalne reforme pri donošenju odluka o finansiranju projekata u regionu?
Sorel: Upravljanje, transparentnost i kvalitet institucija od su suštinskog značaja za sve naše operacije. Svi projekti moraju biti usklađeni sa standardima EU u oblasti javnih nabavki, zaštite životne sredine i socijalnih standarda. Na taj način, EIB Global pomaže da se vrijednosti EU pretoče u praksu.
Naša dodatna vrijednost prevazilazi finansiranje. Primjenom visokih standarda transparentnosti i podrškom jačanju institucionalnih kapaciteta, doprinosimo boljem upravljanju, većoj odgovornosti i efikasnijem funkcionisanju tržišta. Ovo je ključno za jačanje povjerenja investitora i održivi razvoj.
Gdje vidite Zapadni Balkan za deset godina u pogledu povezanosti, investicija i ekonomske integracije sa Evropskom unijom, i šta će biti presudno za ubrzanje tog procesa?
Sorel: Nadamo se da ćemo neke zemlje videti kao nove članice porodice EU, a da će druge biti znatno bliže pristupanju. Očekujemo i snažnije regionalno tržište, bolje povezano kroz energetske, digitalne i transportne mreže, i više uključeno u jedinstveno tržište EU. Kako su nedavno istakli zvaničnici Evropske komisije, postoji novi zamah proširenja i prilika da se iskoristi je sada.
Na kraju, napredak će zavisiti od političke volje i efikasne implementacije reformi i projekata. Kao investiciona ruka EU, EIB Global ostaje posvećen pružanju podrške ovom procesu, donoseći konkretne rezultate na terenu.
