Da vam ispričam priču o Jovanu Čubranoviću, čovjeku koji je mogao da bira đe želi da živi, da uživa u materijalnim bogatstvima, da ima lagodan život... Čovjeku koji je sve to odbačio i žrtvovao radi Crne Gore, uključujući i vlastito zdravlje. I umro je, neđe po svijetu, zaboravljen od svih, tako da mu danas ni groba ne znamo.
12Čubranović je bio jedan od onih bezpogovornih crnogorskih patriota kojima je ovaj krš bio svetiji od ičega, pa čak i vlastitog života i agonije. Agonija je ođe veća zasluga. Smrt radi države u momentu i treptaju oka je pjesma pri višedecenijskoj patnji i muci. Čubranović je odabrao taj put. Kako reče o njemu jedan portugalski novinar: ''Kada su mu oteli voljenu Crnu Goru, započeo je borbu bez primirja i bez odmora za slobodu domovine. U toj borbi izgubio je zdravlje, ono malo imovine što je imao, i ni tada nije očajavao. Borio se, bori se i boriće se do smrti.''
Puno mi je srce kada vidim stotine crnogorskih patriota koji se pojave svaki put onamo đe treba i đe domovina zove
To je ono što je vazda krasilo Crnogorce. Bespogovorna i požrtvovana borba za crnogorsku ideju, koju nikada niko nije mogao ubiti. Država je nestajala, nestajale su nacije i običaji, memorija je brisana do neprepoznavanja, ali ideja crnogorstva je vazda tinjala koliko jedno malo parče žara u ogromnom kaminu i čekala svoje momente kada će se razgariti u ogroman oganj i luču koja će odagnati tamu sa crnogorskih brda.
Zbog toga sam vazda više volio te ''marginalne'' i manje uticajne ličnosti. Crnogorstvo je počivalo i počiva na njima. Recimo, kada sam rekao da je Krsto Popović najveći crnogorski sin, mnogi prijatelji su mi spočitali da ima većih od njega: knjaz Danilo, sveti Petar, Ivan Crnojević. Sve je to okej, ali zaboravljamo jedno - oni su morali, a on nije.
Kad si vladar moraš da zapinješ i da se trudiš da budeš dobar, jer ako nisi - nema te. Obični ljudi nemaju kome da se dokazuju, pogotovo u beznadežnim situacijama. Kada je nestala Crna Gora, prvi su je izdali oni koji su po nasljedstvu imali neke titule i obaveze. Bez krune nema ni zalaganja. Sa druge strane, za Crnu Goru su se žrtvovali oni koji nisu uživali njene blagodeti koje je imala dok je postojala. I zbog njih je ta ideja opstala.
Slično je i danas. Crnogorstvo i raspirivanje tog žara leži na onima koji nisu imali koristi od bivše vlasti ili bilo koje druge vlasti. Leži na ljudima koji daju sebe kompletne Crnoj Gori, a od nje ne traže ništa. Puno mi je srce kada vidim stotine crnogorskih patriota koji se pojave svaki put onamo đe treba i đe domovina zove. Oni su iskra crnogorstva i dok je njih biće i Crne Gore. Biće ideje o nezavisnoj i slobodnoj Crnoj Gori i oni će je održati.
Jer, ideja crnogorstva je besmrtna. Ne može se uništiti nit izbrisati. Pokušali su mnogi, u mnogo težim vremenima, pa im nije pošlo za rukom. Crnogorstvo i Crna Gora su vječni i ima nas koji ćemo ih braniti, bez obzira na posljedice po nas same. Dokle gođ postoji jedno crnogorsko dijete da iznese na vrh Lovćena sveti barjak ofarban „slobodarskom krvlju“ u crveno, ja za vječnost Crne Gore ne brinem.
