Istorija je zanimljiva i poigra se često sama sa sobom, pa nam situacije u koje nas život dovede često puta bivaju komične. Sudbina je tako šćela da evo već šesta godina oni koji su bili protivnici crnogorske nezavisnosti proslavljaju taj sveti datum naše istorije. Voljno ili nevoljno, procijenite sami.
Međutim, ovoga puta je stvar drugačija jer se ipak radi o jubileju. Ne mogu se skriti iza nekog neformalnog koktela ili random koncerta klasične muzike. Da, što se ono veli, otrse što je bezbolnije moguće. Jubileji ipak zahtijevaju detaljniju organizaciju, bogatiji sadržaj i veći trud da bi se tako značajan datum što bolje proslavio.
17
Zahtijevaju i ljubav. Ako se nešto radi bez ljubavi onda to uglavnom izgleda formalno, sivo, bez emocija. U ovom slučaju, vlastodršci emocija nemaju, pa spram toga ide i organizacija, a takva će biti i ''proslava''.
Da nemaju volje ni života da proslavljaju ono protiv čega su se borili vidimo po tome kako je organizacija svega toliko odocnila. Sklepali su se odbori, vjerujem uzele i dnevnice i nažvrljao kakav takav plan aktivnosti. Takav je i zvanični logo.
Masu toga zamjeram bivšoj vlasti, ali deset godina nezavisnosti je bilo jako adekvatno proslavljeno i taj slavljenički duh je trajao cijele godine, pogotovo kroz zvanični logo koji se našao na svim službenim dokumentima državnih institucija. Ovo sada je zastiđe.
Ne želim da satanizujem one koji su 2006. glasali ne. To je bio njihov izbog i stvar njihovih mišljenja i emocija. Većina je korigovala stav i ankete nam govore da bi danas mnogo više ljudi glasalo za nezavisnost. Da je pravilno rađeno na buđenju identiteta, taj bi procenat bio još veći. No to je neka druga priča. Nažalost, nama su danas na vlasti oni koji stav nisu mijenjali, no su vjerujem još radikalniji u pomisli da Crne Gore ne treba da bude.
I neka ih. Ne očekuje se ništa više i ništa manje od takvih. Ono što ja smatram jeste da Crnogorci i svi oni kojima je Crna Gora mila treba da samoinicijativno organizuju narednu godinu da bude u slavljeničkom duhu.
Ističite crnogorske zastave na svojim balkonima, na kućama, u autima. Idite na promocije crnogorskih knjiga. Idite na proslave obnove crnogorske nezavisnosti. Okupljajte se oko crnogorske zastave. Obilazite muzeje, sela, spomenike. Učite đecu ko su i što su.
Crna Gora ne počiva na vlastima i na tome oće li oni nešto uraditi ili ne. Počiva na pojedincima i na tome koliko smo sposobni da vlastitoj đeci prenesemo ljubav prema svojoj domovini. Samo na taj način Crna Gora može biti vječna, pa i onda kada na vlast dođu oni koji bi da je nema. To je najveći štit onim tekovinama koje smo na najljepši način iznijeli prije dvije decenije.
