Nakon nekoliko napornih dana na setu, imali smo priliku da razgovaramo s popularnom glumicom o njenom radu i životu.
ANALITIKA: Gostujete u novoj, drugoj sezoni prvog crnogorskog sitkoma „Dojč kafe“. Kako ste zadovoljni saradnjom i kako ćete nam se predstaviti u ovoj seriji?
ANĐELKA PRPIĆ: Zadovoljna sam bila i samim pozivom jer Dušana (Kovačevića) i Mišu (Obradovića) jako dobro poznajem i radovala sam se što ćemo se makar družiti i uz to raditi. Upoznala sam i Vuleta (Markovića) ovih dana koji je divan mlad glumac i ja, kao stara baba Vanga, prognoziram mu odličnu karijeru. Takođe sam imala sreću da prvi put radim sa rediteljem Milošem (Radunovićem), koji je moje veliko iznenađenje. U moru reditelja kojima nije baš omiljena kategorija rad s glumcima, on se u tome jako lijepo snalazi i uživala sam radeći s njim.
Uloga mi je bila izazov, bila je nešto što do sada nisam radila. Žao mi je što na tako malom primjeru nismo imali prostora da razigravamo to više, ali ko zna, ako se nastavi treća sezona možda se otvore neki prostori. Sada ide onaj bolan dio za glumca – montaža. tako da nikada ne znate kako će to ispasti i zaista jedva čekam da vidim. Ja ću igrati ženu koja je ispred udruženja koja se bavi pravima žena i kao zaštitnik istih blagonaklona sam u odnosu na žene. a upravo suprotno u odnosu na muškarce – vedrim i oblačim „Dojč kafeom“.
ANALITIKA: Čime se ističe crnogorski humor, vidite li neku njegovu specifičnost?
ANĐELKA PRPIĆ: Mi smo jedno jako malo područje i interno volimo da mislimo da smo drastično različiti međusobno. Na primjer, ovaj je tipičan Crnogorac, ovaj je tipičan Vojvođanin, Zagrepčanin i ostalo. U suštini, toliko smo mali da mislim da kada odete malo dalje, mi svi spadamo pod tu jednu grupu ljudi koji umiju sa humorom, koji ga razumiju i prave ga. E sad ti valeri su nijanse koje mi sa ovog podneblja osjećamo. Moj utisak je da je crnogorski humor, poznajući Andriju Miloševića i Maju Noveljić koja je vaša Podgoričanka, dosta britkiji. Konkretan je, jasan, nema repove, nema ukrasa i objašnjavanja, i ja sam njegov ljubitelj.
ANALITIKA: Kako je raditi s Andrijom Miloševićem? Da li je na snimanju „Andrije i Anđelke“ bilo dosta improvizacija, pošto Milošević to često praktikuje?
ANĐELKA PRPIĆ: Ne dođete vi sa idejom „sada ću ja da improvizujem“. Ne radi to ni Andrija samo zato što je on takav. Improvizacija nastaje onda kada vi znate šta radite. Kada je sve drugo jasno i poznato onda možete da improvizujete. To govori o njemu kao glumcu, vrlo inteligentnom, brzom, jako nadarenom.
Strašno je nesebičan u odnosu na kolege, strašno puno pruža i takav i jeste rad s njim, nekako sočan i beskrajno zabavan, i nedostaje mi da radimo zajedno. Čak kad se zaželim pozovem ga telefonom i vidim i na njemu - što je karakteristično kada se desi ta glumačka hemija, sve vrca nekako, i mislim da je to jedan od bitnih faktora uspjeha te serije, što smo mi zaista uživali radeći jedno s drugim i naravno s cijelom ekipom.
ANALITIKA: Hoće li se onda nastaviti „Andrija i Anđelka“?
ANĐELKA PRPIĆ: Mislim da ne. To je završeno još prije dvije godine, nego se epizode repriziraju često, pa ljudi imaju utisak da je nešto novo jer su propustili neku epizodu. Ja sam pristalica da, kad je nešto dobro, to stane u momentu kad je najbolje. Jer mi s ovih prostora imamo običaj da cijedimo nešto do krajnih granica pa sve izgubi smisao, i onda ljudi to pamte po toj posljednjoj fazi. Kao, npr., klasičan scenario dobrog filma kome je treći dio katastrofa. Mislim da je zato dobro da se stane i da publika ostane željna i da joj u sjećanju ostane momenat „jao, baš je bilo divno“.
ANALITIKA: Da li se ljudi prepoznaju u likovima koje tumačite? Da li je bilo situacija da Vam ljudi pričaju o svom poistovjećivanju s likom?
ANĐELKA PRPIĆ: Desi se. Čak mi se dešavalo da mi priđu neki muškarci i da mi kažu: „Izvinjavam se, ali vi mene toliko nervirate da ja to ne mogu da podnesem“. Tu se zbunim i odgovorim: „Izvinite, gospodine, ali mi se ne poznajemo, ja vas vidim prvi put u životu“. Na to mi on odgovara: „Ali vi ste ista moja žena, ona isto tako priča, isto zamjera, isto tako po torbi ne može da nađe ključeve i sve ostalo...“ Tako da – da, dešavalo se.
Čak nam se dešavalo da nam priđu vrlo mala djeca i da kažu: „Samo da vam kažem, mi vas stalno gledamo, vi ste isti kao moji mama i tata, samo imate malo više seksa“. To je generalno bio naš osnovni zadatak – da napravimo jedan prototip muško-ženskih odnosa s naših prostora. Nije to bilo lako – 100 ljudi 100 ćudi, ima nas svakakvih. Ali postoji jedna univerzalnost svega toga i izgleda da smo donekle uspjeli u tome.
ANALITIKA: Predstava „Šta me snađe“ koju ste nedavno radili je stekla veliku popularnost. Iako je Jovanka, glavni lik, iz bankarskog sektora, tema predstave (nepristojne ponude za napredak u poslu) je danas nezaobilazna u šoubiznisu, naročito u Holivudu. Ima li toga kod nas, i šta savjetujete vašim mladim koleginicama i kolegama koji se nađu u takvim situacijama?
ANĐELKA PRPIĆ: Ja sam imala sreće da su me takva iskustva zaobilazila. Mogu da kažem da vjerovatno ima onoga – kako zračiš tako i privlačiš. Ne bih da neko shvati pogrešno, pa da misli da je svako ko je doživio takvo iskustvo sam provocirao. To je stalno neka tanka i pipava linija. Žene su obično te nad kojima se češće vrši mobing, prosto jer je mnogo više muškaraca na funkcijama. S druge strane, ta ista žena želi da dođe u suknji, našminkana i slično, želi da njena seksualnost dođe do izražaja.
Da li ona time vabi, izaziva, pomjera granicu ili ne – ne znam. Samo znam za sebe, da sam sve što mi je ikada bilo neprijatno, bez obzira na posljedice koje sam mogla da pretpostavim, uvijek prekidala. Nebitno šta je u pitanju; prekidala sam čak i same teme razgovora. Mislim da ono za šta vi imate želudac, sa čim vi možete mirno da spavate – to je OK. Ali, ako vas bilo šta u tome steže i čini neprijatnost, treba da bježite odatle. Prilika će doći ponovo. Sigurna sam da se to kolo okrene, možda neće doći odmah, ali će stići. Ne treba sve grabiti pošto-poto.
ANALITIKA: Nerijetko Vam novinari daju titulu „kraljice humora“. Kakva je Anđelka u „stvarnom životu“, koliko se razlikuje od one s malih ekrana?
ANĐELKA PRPIĆ: Evo baš sam sad imala jedno iskustvo koje mi je žao što je tako prošlo. Došao je taksi po mene i momak koji je vozio je rekao: „Jao, pa to ste vi, ja i moja djevojka vas mnogo volimo i mnogo gledamo“. Na to sam kratko odgovorila da mi je drago. Na moj odgovor on je rekao: „Ja sam očekivao da ste vi tako zabavni i nasmijani stalno, da ste toliko duhoviti pa ne znam šta je ovo jutros“.
Ja tu pomislim šta da radim sada, da li da kažem „pa, čovječe, ostavi me na miru, imam i ja svoj život“, ali mi je bilo žao. Za njega je to neki lijep trenutak, a meni nije toliko teško da se potrudim da začinim tu situaciju, a opet, s druge strane, nisam čovjek-pajac. Volim da živim humor i privatno sam okružena takvim ljudima, i obično taj izvor komedije budu neke svakodnevne situacije. Čovjeka prosto to privlači. Ali da, umijem da budem svakakva, nažalost.
ANALITIKA: Odrasli ste uz Čkalju, Aleksića, „Vruć vetar“, „Bolji život“ i mnoge druge izvanredne serije i glumce. Danas mnoga djeca na to gledaju prilično nezainteresovano, odrastaju uz blogere, Instagram influensere, jutjubere itd. Da li glumci – i umjetnici uopšte – padaju u drugi plan ako se sve više mladih okreće gorepomenutim pojavama?
ANĐELKA: Ne mislim da padaju u drugi plan, samo je ponuda drugačija. Kada imate veliku ponudu, onda možete da napravite razliku. Kada je ponuda manja, onda je to – to, nema razlike, ne samo u kvalitetu nego u tome šta volite.
Mislim da je problem nas glumaca starije generacije – pošto u odnosu na ove klince sebe ubrajam u metuzaleme – što se novim generacijama i klincima niko ne obraća. Za njih ne postoji program, ne postoje predstave, filmovi, serije, emisije, ništa što se obraća njima. Sve se obraća prošlom vremenu.
Mislim da je neophodno da počnemo da mislimo o tome da će ta djeca naslijediti to što mi radimo i nekako moramo da radimo zajedno. Među tom silnom ponudom blogera, jutjubera, ima kvalitetnih ljudi, duhovitih, produkcijski ozbiljnih. Mnogi od njih su produkcijski ozbiljniji nego naše TV serije ili filmovi. Tako da to nije zanemarljivo i nekako bi trebalo da priđemo tome i mi stariji, jer je to definitivno budućnost.
Ne mislim da je sve to tako prazno i plitko, iako 85 odsto toga na televiziji, portalima, novinama može da ode u treš, a preostalih 15 odsto može da se probere. Ali, navikli smo se na to, makar ja. Imuni smo na takve stvari, pa preživjećemo i ovo sad.
ANALITIKA: Koliko je teško balansirati između glumačkog posla i porodice?
ANĐELKA PRPIĆ: Vjerujem da nije lako balansirati ni posao novinara. Vi se upravo upravljate prema aktuelnim prilikama. To je današnji bag svih nas. Emocije su suština i ljepota odnosa je poenta. Sad, u kojoj formi, kako ona izgleda, koliko procentualno sati nedjeljno, mjesečno, to je sad već nešto drugo. Strpljenje, dogovor i razumijevanje su ključ da se istraje i, na kraju krajeva, i da se uživa. Zar to nije i poenta porodice?
ANALITIKA: Iako Vaše uloge, prije svega, imaju za cilj da nasmiju, one pričaju priče iz svakodnevnice tzv. običnog čovjeka. Kakve bi, po Vašem mišljenju, pouke mogli da izvučemo iz likova koje oživljavate?
ANĐELKA PRPIĆ: U mojoj karijerici nisam imala toliko puno uloga, ali su nekako dugometražne. Čarna iz serije „Žene sa Dedinja“ je jedan lik kojeg, na prvu loptu, čovjek treba da zaobilazi. Ali, naravno, negdje duboko u sebi ona traži samo ljubav, razumijevanje, i napreduje i uči. Tako da kada je u pitanju ta uloga, to je upravo ono da ne treba da sudimo po ambalaži, nego da vidimo šta je unutra, jer zaista treba ljudima dati priliku i šansu.
Kada je u pitanju Anđelka, to je malo teže opisati. S obzirom na broj epizoda i na broj skečeva u okviru epizode, bilo je puno situacija koje treba oživjeti i učiniti zabavnim. Za potrebe toga smo morali da napravimo fleksibilnije likove koji nisu hermetički zatvoreni. Oni su smotani ili spremni, nepismeni ili edukovani.
Taj zaključak se nekako u odnosu na „Andriju i Anđelku“ odnosi na to da je ljubav najbitniji pokretač i da je ona ta koja rješava sve te slatke svakodnevne muke i probleme. Život udvoje je ljepši i lakši.
ANALITIKA: Za kraj, preporučite našim čitaocima jednu seriju koja Vam se dopala.
ANĐELKA PRPIĆ: Bukvalno nekoliko dana nisam živjela jer sam gledala seriju „La casa del papel“ ili „Money haste“.
To je Netfliksova španska serija. Perfektna priča, perfektni glumci, sve divno. To je posljednje što sam odgledala i što mi je poremetilo funkcionisanje na dnevnom nivou.
