Revizori su razmatrali podršku EU za jačanje administrativnih kapaciteta u Crnoj Gori. Ispitali su 19 projekata u 3 glavna sektora: reforma javne uprave, transport i životna sredina i utvrdili da je pažnja usredsređena na važne potrebe. Međutim, njihova efikasnost je često bila smanjena, jer crnogorske vlasti ili nisu u potpunosti koristile ili nisu nastavile da koriste njihove rezultate. Većina projekata nije postavila jasan zahtjev nacionalnim vlastima da prate i iskoriste ulaganja Evropske unije.
„Crna Gora napreduje na putu ka evropskim integracijama,” rekao je Hans Gustaf Wessberg, član Evropskog suda revizora odgovoran za izvještaj. „Ali brzina reformi zavisi, između ostalog, od posvećenosti nacionalnih vlasti kako bi se osigurala potpuna efikasnost podrške EU.”
U većini slučajeva, kažu revizoru, projekti su dobro vođeni i koordinisani i uzeli su u obzir ono što su uradili drugi donatori. Međutim, pronašli su primjere preklapanja ili slučajeve u kojima bi se zajedničko korišćenje informacija sa projektima koji obuhvataju nekoliko pretpristupnih zemalja moglo poboljšati. Iako je Komisija pratila napredak, njihova ocjena je bila kvalitativna i obuhvatala je različite dijelove javne uprave, zbog čega je mjerenje poboljšanja u administrativnim kapacitetima tokom vremena bilo otežano.
Mehanizmi za politički dijalog su dobro funkcionisali, ali u važnim oblastima javne uprave, kao što su životna sredina ili borba protiv korupcije, reforme samo sporo postižu rezultate, kažu revizori. Razlog ograničenog napretka u ključnim oblastima često je bio u slaboj posvećenosti nacionalnih vlasti reformi. Komisija posjeduje instrumente za podsticanje reforme, ali nije uvijek jasno da li će se i kako koristiti kada novi zakoni i institucije koje je podržala EU ne daju rezultate.
Revizori su dodali da Komisija nije u potpunosti iskoristila decentralizaciju upravljanja fondovima, iako je to moglo biti korisno za jačanje administrativnih kapaciteta putem prenosa znanja.
Izvještaj obuhvata preporuke za jačanje administrativnih kapaciteta Crne Gore. Komisija bi naročito trebalo da:
· prati značaj podrške na regionalnom nivou i poboljša koordinaciju između nacionalnih i regionalnih aktivnosti;
· zahtijeva od nacionalnih vlasti da se aktivno posvete korišćenju rezultata projekata i praćenju rezultata, kao i da uzme u obzir da li su te obaveze ispunjene prilikom odlučivanja gdje treba uložiti buduću potporu;
· ojača sadašnje podsticaje za razvoj boljih instrumenata za mjerenje napretka u pravcu poboljšanih administrativnih kapaciteta;
· u potpunosti iskoristi instrumente za podršku napretka u vezi sa reformom i izvijesti šta je urađeno;
· koristi decentralizovano upravljanje kako bi proširila dobru administrativnu praksu.
Crna Gora je 2010. godine postala zemlja kandidat za članstvo u EU i u junu 2012. godine Savjet je usvojio pregovarački okvir, nakon čega su počeli pristupni pregovori. Otvorena su dvadeset četiri pregovaračka poglavlja od trideset pet i dva su uslovno zatvorena.Komisija je pomogla Crnoj Gori da ojača institucije i unaprijedi administrativne kapacitete s ciljem podrške preobražaja u demokratski i ekonomski razvijenu zemlju. Pretpristupna pomoć Evropske unije je i finansijska preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć i nefinansijska putem mehanizama političkog dijaloga.Tokom perioda od 2007. do 2013. EU je dodijelila 235,7 miliona eura finansijske pomoći Crnoj Gori kako bi pomogla zemlji da se pripremi za pristupanje. Od tog iznosa 76% je ugovoreno do kraja 2015. godine. Za period 2014-2020. indikativna finansijska sredstva za zemlju iznose 270,5 miliona eura. Zemlja takođe ima pristup programima i projektima koji se finansiraju u okviru višekorisničkih programa koji pokrivaju cijeli region Zapadnog Balkana i Tursku.
Specijalni izvještaj br. 20/2016: „Jačanje administrativnih kapaciteta Crne Gore: napredak, ali su potrebni bolji rezultati u mnogim ključnim oblastima” će biti dostupan na ECA veb-sajtu eca.europa.eu na 23 jezika Evropske unije u 00.01 sati u utorak, 6. septembra 2016.
