„Crna Gora nije bogata država, a znam da posjedujete izvjesnu količinu rudnog bogatstva. Upotreba tih ruda, konkretno uglja, je neizbježna. Energija nam je potrebna na svakom koraku, a pošto imate deficit energije, vi tu energiju iz uglja morate eksploatisati. Jednostavno, ne postoji drugi način. Ali ono što je najvažnije, kada se završi eksploatacija i kada iskoristite sve količine uglja, treba uraditi rekultivaciju zemljišta. Konkretno, posaditi sadnice i napraviti ljepše mjesto nego što je bilo“, rekao je Kular u intervjuu za Portal Analitika.
Upitan da prokomentariše negodovanje dijela javnosti zbog najavljene gradnje drugog bloka TE u Pljevljima, Kular je kazao da u Americi radi mnogo termoelektrana i „da to nikome ne smeta“.
„Samo treba poštovati propise u ovoj oblasti. Recimo, u Turskoj se trenutno pravi veliki aerodrom na zemljištu na kome je nekada bio rudnik uglja“, napomenuo je Kular.
Prof. dr Orhan Kural je bio sedam godina šef odsjeka za rudarstvo i inžinjering Tehničkog fakulteta Univerziteta u Istanbulu. Predavao je na temu "Inžinjerska etika", "Životna sredina i društvo" i "Statistika".
Knjiga, “Ugalj”, je njegov najvažniji pisani rad u svom primarnom polju. Ta knjiga je pisana više od šest godina uz doprinos od 52 autora i 157 naučnika iz 61 zemlje. Lideri 22 zemlje takođe su izrazili svoje stavove u predgovoru knjige. Knjiga se trenutno koristi kao referentna knjiga o rudarstvu na univerzitetima u 20 različitih zemalja. U Turskoj slovi i za eksperta zaštite životne sredine.
ANALITIKA: U Crnoj Gori postoje značajne dokazane rezerve uglja. Samo u maočkom basenu ima više od 100 miliona tona lignita, a ukupne rezerve se procjenjuju na oko 200 miliona tona (Maoče, Pljevlja, Berane). Šta bi ste vi uradili da ste crnogorska vlast, s obzirom da dio javnosti ne gleda blagonaklono na eksploataciju uglja?
KULAR: Trebalo bi tu rudu uglja što prije iskoristiti, jer Crna Gora nije bogata država. Imate deficit struje, dakle, i veliku potrebu za energijom. Gotovo sve zemlje Evrope su iskoristile svoje rezerve uglja. U Njemačkoj, recimo, nema šanse da bude otvoren novi rudnik jer svi već rade i eksploatišu rudu.
ANALITIKA: U pljevaljskom bazenu imamo velike dokazane količine rude uglja i planove Vlade da se gradi drugi blok termoelektrane. Šta vi mislite o projektu gradnje novih termoelektrana u Crnoj Gori i uopšte u svijetu? Znate da ekolozi ne gledaju pozitivno na tu vrstu energije…KULAR: Nema čekanja, ta energija se mora iskoriristiti. Crna Gora treba što prije da počne da gradi termoelektranu. U najrazvijenim zemljama svijeta, i dalje, termoelelektrane proizvode struju, a recimo u Kini, Indiji i Poljskoj se grade nove. Ne mogu da vjerujem da u Crnoj Gori može neko da pomisli da se ne koristi ta vrsta energija. Ko se protivi gradnji termoelektrane?
ANALITIKA: Protivi se dio nevladinog sektora, ali i pojedine evropske institucije koje ne vole iskorišćavanje uglja…Smatraju da je u pitanju prljava tehnologija i da se ne može razvijati istovremeno turizam, ekologija i ova vrsta energetike…Šta vi mislite o tome?
KULAR: Naravno da idu zajedno ekologija, energetika i turizam. Crna Gora treba da napravi nove izvore energije i da preko kabla prodaje tu energiju okruženju. Što se tiče stava protivnika termoelektrana, ja bih im postavio jedno pitanje: Zašto SAD ne zatvara svoje termoelektrane?
ANALITIKA: Šta je najvažnije za dobro funkcionisanje termoelektrane?
KULAR: Za dobro funkcionisanje termoelektrane najvažnije je obezbijediti kvalitetan ugalj i napraviti što bolje postrojenje- po važećim evropskim i svjetskim standardima. Tako se manje troši ugalj. Takođe, da bi termoelektrana profitabilno radila potrebno je izabrati dobru lokaciju za njenu gradnju.
ANALITIKA: Crna Gora je već odabrala lokaciju za gradnju drugog bloka termoelektrane. Odmah pored prvog bloka…
KULAR: To je odlična lokacija. Druga, ne manje bitna stvar, je da bi se u što većem procentu iskoristila energija uglja, potrebno je pogoditi pravu tehnologiju i najbolje peći za konkretnu vrstu rude. Ukoliko se odabere prava tehnologija, onda se ne nanosi šteta životnoj sredini. Naravno, filteri i najsavremenija ekološka zaštita je obavezna. Kao jedino štetno jedinjenje je karbon dioksid, ali to jedinjenje ne pada na tlo nego odlazi u vazduh.
ANALITIKA: Da li Turska posjeduje termoelektrane?KULAR: Naravno. Uradila je rekonstrukciju i modernizaciju svih termocentrala na kojima nije bilo riješeno pitanje ekološke zaštite po najsavremenijim standardima.
ANALITIKA: Da li su moderne termoelektrane štetne po životnu sredinu?
KULAR: Apsolutno nijesu. Recimo, u Švedskoj, imate termoelektrane napravljene na samoj obali mora. Iz dimnjaka TE izlazi uglavnom vodena para i nikome ne smeta što je taj objekat tamo napravljen. Ako Šveđani to rade, zašto ne bi i Crna Gora?
ANALITIKA: Kao eksperta za zaštitu životne sredine pitam Vas: Može li istraživanje nafte i gasa ugroziti crnogorski turizam?
KULAR: Ne može. Ali mislim da ne treba graditi gasnu ili elektranu na ugalj u Kotoru. Gasna elektrana utiče na životnu sredinu, ali za razliku od termoelektrane-nema pepela. Crna Gora treba da iskoristi ono što ima, a to je ugalj. Nafta, koliko znam, još nije pronađena kod vas.
ANALITIKA: Može li se u Crnoj Gori napraviti kompromis između rudarstva, energetike i ekologije? Može li rudarstvo naškoditi životnoj sredini?
KULAR: Takva pitanje mi se često postavljaju u Turskoj. Apsolutno se može napraviti kompromis između te tri oblasti. Uostalom, savremeno rudarstvo ne može naškoditi prirodi, jer je ruda dio prirode. Teška industrija može naškoditi životnoj sredini, ali rudarstvo i energetika, ponavljam, ne može.
ANALITIKA: Da li u Turskoj postoji otpor prema eksploataciji uglja i gradnji elektrana?
KULAR: U Turskoj nema otpora zbog eksploatacije uglja, ali ima velikih protesta zbog otvaranja rudnika zlata. U čitavu priču se uključile velike korporcije i čitava situacija je zategnuta. Što se tiče uglja, ta ruda se aktivno eksploatiše kod nas, a ja sam u svom djelu “Ugalj” objasnio na koji način i kako da ne škodi životnoj sredini.
Predrag ZEČEVIĆ
