Piše: Željko V. JOVANOVIĆ
Na osnovu mletačkih dosijea i hronika za Konstantina Balšića se kaže “da je bio “kralj Albanije” i da je njegova vlast sezala sve do Soluna. Nema, doduše, nikakvog pouzdanog podatka koji bi otkrio da je on kao turski čovjek, imao nekog osjetnijeg uticaja na tako veliko prostranstvo. Ali, tekst tih hronika ipak dozvoljava naslućivanje da područje njegovih akcija nije bilo ograničeno na sjevernu Albaniju, oko Drača i Skadra, i da je on premašio okvire sitnog oblasnog gospodara, čiji postupci izazivaju povremenu uznemirenost u Mlecima. On je u svakom slučaju bacao u zasenak najstarijeg Balšića, Đurđa II Stracimirovića, koji se oprezno i bojažljivo batrgao među moćnim silama oko sebe, mletačkim i turskim, na malome prostoru oko Bara i Ulcinja.”(Istorija Crne Gore; knj.2; tom 2; str.81). Konstantin Balšić je zavladao “oblašću oko Drača, Skurijom, i držao pod svojim nadzorom sav mletački suvozemni promet sa unutrašnjošću Balkanskog poluostrva. Mlečani su prema Jeleni i Konstantinu Balšiću bili puni podozrenja...”(Isto, str.80). Nisu samo Mlečani bili podozrivi, nego i istoriografi, potpuno je precrtan iz naše istorije.
Odnosi Dubrovčana i Đurađa II: Đurađ II je davao slobodu Dubrovčanima da mogu slobodno trgovati kroz Zetu. Tim povodom “izdade pod Skadrom” povelju 22.01.1386. godine. Ali, povelje je pisao i Konstantin Balšić, koji je takođe garantovao Dubrovčanima slobodnu trgovinu kroz Zetu. “Od gospodina Kostadina koji držaše Skadar i Zetu ima povelja dana u Uljarima više Skadra 13.novEMBRA1395 god.” (Dr.V.Bogišić; “Pisani zakoni na slove nskom jugu”; str.118,119). U povelji piše: 1) Po mojoj zemlji da idu trgovci njihovi slobodno bez ikakve zapreke. 2) I nikakve carine da ne plaćaju, osim kako je po zakonu. Nego kako je od iskona. 3) I njihove građane nigdje ovamo da ne šalju. Osim pred Dubrovčane, a niđe, niđe u mojoj zemlji. Konstantin se ponašao kao gospodar Zete. Postoji srebrni novac sa natpisom “Dominus Rex Constantinus”, za koji dr Ivan Božić smatra da ga je kovao Konstantin Balšić.
Konstantin se od drugih Balšića razlikuje po svom grbu. Njegov grb je dvoglavi orao a ne vučja glava. Na pomenutoj povelji iz 1395. nalazi se sedmougaoni otisak pečata od tamnozelenog voska. U okviru tog sedmougaonika je ucrtana četvorodjelna rozeta, a u njoj grbovni štit.”U štitu se začudo ne nalazi tradicionalna Balšićka heraldička zvijer vuk, nego dvoglavi orao, čija su krila predstavljena samo sa tri okomita pera...iznad obiju glava bio je nacrtan još neki lik, ali i tu je vosak previše zgnječen, a da bi se moglo reći, koji bi to lik bio.”(Gregor Čremošnik; “Studije za srednjovjekovnu diplomatiku i sigilografiju južnih Slovena”; AnuBiH; građa; knj.22; str.138; Sarajevo;1976).
Jelena Topija i Balšići: Konstantin Balšić je bio oženjen Jelenom Topija. “Da je ovaj bračni par imao sinova, to svjedoči mletački dokumenat, kojim se Kostadinu obećaje (1401) mletačko građanstvo (ipsi sum filiis).“(Dr Milan Šu fflay; “Srbi i Arbanasi”; str.128; Beograd; 1925). Imali su dva, ili više sinova.
Konstantinovog brata Đurađa Mlečani nazivaju “veličanstvenim i moćnim gospodinom i svojim prisnim prijateljem.”(Istorija Crne Gore; knj.2; tom 2; str.58). “S proleća 1392, marta 10-og dužd Venerio podaru je pravo mletačkog građanstva Đorđu Đorđeviću vanbračnom sinu Đurđa Balšića, i sinovima i nasledni cima njegovim(cum suo filiis et heredibus). “(Čedomilj Mijatović; “Balšići skice za istoriju Zete”; Glasnik srpskog učenog društva; knj.XLIX; str.155, 156; 1881). Dakle, i Đurađ je imao najmanje dva sina. Otuda nadgrobni spomenik Balšića, podignut 1563. u Ulcinju, koji je polomljen 1917. Na njemu je pisalo HIC IACET ZORZI BALSCHI ET SUI EREDES 1563(Ovđe leži Đurađ Balšić i njegovi nasljednici). Ali, to nije grob Đurađa II kako se pogrešno smatra. On je umro 1403. a njegov sin Balša III 1421. Smrću Balše III ugasila se loza Đurađa II, tj. Stracimira Balšića. Smrću Balše II ugasila se i njegova loza jer je imao kćerku jedinicu. Samo je Đurađ I imao potomstvo u vrijeme smrti Balše III 1421., ali to nije ni njegov grob. To je grob koji je mogao podići samo neki od potomaka Konstantina ili njegovog (polu)brata Đurađa Balšića. S obzirom da je na nadgrobnoj ploči bio isklesan dvoglavi orao, Konstantinov grb, to upu ćuje na njegovo potomstvo.
Đurađ II je osim Balše III imao još dva sina, Jovana i Gojka (ili Bojka). Za njih dvojicu se kaže da su umrli u ranoj mladosti. Nema ih ni u testamentu Jelene, žene Đurađa II. Svi Balšići, i prije i poslije Đurađa II, ženili su se najmanje dva puta. On je mladu Jelenu oženio u poodmaklim godinama. Moguće je da mu je Jelena druga žena a Jovan i Gojko(Bojko) sinovi iz prvog braka, ali o tome nema nikakvih podataka. Ako se to dokaže, Jelena je maćeha a ne majka Jovanu i Gojku(Bojku) što značajno mijenja situaciju, jer Jelena Lazarević Balšić, makar iz vizure dinastije Balšić, nije anđeo kakvom je predstavljaju.
Brojni zapisi da je Stefan Balšić Maramonte bio naslednik Balše III: Stefan Balšić Maramonte je takođe precrtan u našoj istoriografiji. Istoričari smatraju da je on sin Konstantina Balšića. Neki strani istoričari (npr. Degrand, a ima ih još) smatraju da je S.B. Maramonte sin Konstantinovog brata Đurađa(III) dok je Konstantin za njih nepoznanica. “Mada nema neposrednih podataka o njihovom srodstvu, može se kao dosta pouzdano prihvatiti mišljenje da je Stefan Balšić Maramonte bio sin Konstantina Balšića i Jelene Topije.”(Istorija Crne Gore; knj.2; tom2; str.119). Konstatacija “dosta pouzdano” je potpuno nepouzdana kada je u pitanju jedan od najzagonetnijih Balšića.
Brojni autori su pisali da je Stefan Balšić Maramonte bio naslednik Balše III. “Balša III je uzalud tražio od Dubrovčana brigantin da bi iz južne Italije prebacio u Zetu svoga rođaka Stefana Balšića Maramonte, čija mu se pomoć činila neophodnom u novom sukobu. Maramonte je ipak stigao u Zetu, gdje se prvi put pominje u martu 1419. godine. Dubrovčani tada njega i Balšu nazivaju gospodarima Zete...Dijeleći vlast sa rođakom Balša je smatrao da će se s više uspjeha ponovo ogledati s Mlečanima u novom ratu.“ (Istorija Crne Gore; knj.2; tom 2; str.119, 120). Stanoje Stanojević je zapisao: “Baoša je u to doba već bio bolestan, i već su poslanici njegovi stavljali u izgled mogućnost da Baoša umre i da svoju državu ostavi u nasle dstvo Stevanu Baošiću.”(“Borba za nasledstvo Baošino 1421-1426 god”; str.9;1902). Već teško bolestan “Baoša se uputio u Rašku da posjeti svog ujaka despota Stefana Lazarevića ostavljajući za vrijeme svog odsustva upravljanje Stefanu Maramonte: no budući da je iz Skadra krenuo bolestan umro je na putu.” (Fransoa Lenorman; “Turci i Crnogorci”; str.79; 2002;). Dva rata je Balša vodio protiv Mlečana.“U ovom poslednjem ratu Baošinom javlja se i Stefan Baošić uz Baošu; njih dvoje zajedno rade poslednjih godina. Lako je moguće, da je ovaj Stevan bio određen za naslednika Baošina, ali je njega naskoro posle Baošine smrti nestalo; on je otišao i vratio se u Zetu tek pred kraj vlade despota Stevana...Baoša je u to doba već bio bolestan, i već su poslanici njegovi stavljali u izgled mogućnost da Baoša umre i da svoju državu ostavi u nasledstvo Stevanu Baošiću.” (S. Stanojević; navedeno djelo; str.8, 9). Mauro Orbin navodi da je Balša “iz Zete otišao u Rašku svome ujaku despotu ostavivši umesto sebe rečenog Stefana Maramonte.” (Kraljevstvo Slovena; str.73; 2006). Dubrovačko “Malo vijeće (minor consiglio) poslalo je 23. marta 1419. Marina Rastića za ambasadora Dubrovnika u Zeti Balši i Stefanu, gospodarima Zete (ad Balsam et Stepanum dominos Zente), zbog srebra koje su uzeli dubrovačkim trgovcima...Iz toga se vidi da Balša više nije sam na upravi zemljom već da vlast dijeli s još jednim, koji se u dokumentima navodi kao Stefano de Balsis.” (Josip Jelčić; “Zeta i dinastija Balšića”; str. 378; 2010). U jednom kotorskom dokumentu iz 1420. pominju se Balša III i Stefan “dominorum Balse et Stephani“. (Risto Kovijanić; “Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima XIV-XVI vijek“; knj.2; str.191). Balša III “čineći Šćepana Mauromonta gospodarom sve Crne Gore, u Rašiju k Šćepanu ujcu, sinu kneza Lazara, otide.”(Andrija Zmajević; “Ljetopis crkovni; tom 2; str.399; 1996).
Postoji i teza da je Balša pozajmio “od Ratačke opatije 1.505 perpera i sam krenuo u Srbiju svom ujaku despotu Stefanu Lazareviću. Pred smrt je prenio na njega sva svoja prava, smatrajući da će jedino on biti u stanju da se odupre mletačkom pritisku u Zetskom primorju. Uskoro po dolasku na despotov dvor, 28.aprila 1421. godine, Balša III je umro.” (Istorija Crne Gore; knj.2; tom2; str.129,130). Isti autor, dr Ivan Božić, kasnije je, u drugoj knjizi promijenio mišljenje: “danas se ne zna da li je Balša III Balšić pre nego što je umro u Srbiji ostavio u nasleđe Zetu svom ujaku despotu Stefanu Lazareviću ili mu je samo poverio brigu o okončanju rata protiv Mlečana.”(Dr Ivan Božić; “Nemirno pomorje XV veka”;str.175;1979).
Despot Stefan Lazarević je rođeni brat Jelene Balšić: On je takođe bio i rođeni brat Mare Branković, supruge Vuka Brankovića. Sin Mare i Vuka Brankovića je despot Đurđe Branković. Poslije Đurađeve smrti Jelena se udala za bosanskog vladara Sandalja Hranića. Sandaljev sinovac i naslednik je herceg Stjepan Vukčić Kosača. Sva na vedena lica su bili najveći protivnici Balšićima u borbi za zetski prijesto, liše Turaka i Mlečana, a Jelena Lazarević Balšić Hranić bila im je zajednički imenitelj.
“Uz svoju sestru Jelenu, Balšinu majku, despot Stefan Lazarević je nastupio kao nasljednik i zatražio je od venecijanskih vlasti da mu predaju Balšina mjesta. Došao je s vojskom u Zetu i zauzeo prvo Drivast a zatim i Bar u novembru 1421.” (Dr Sima Ćirković; U: “Bar grad pod Rumijom”; str.33; 1984). Čak i Medakovići, Dimitrije i Milorad, pišu da je Stefan Lazarević osvojio Zetu, i da je nezadovoljni narod pozvao iz Napulja Stefana Balšića Maramonte-a, koji je, kako pišu Medakovići, tamo bio prognan. “No budući u Zeti velika posada srbske vojske, ne usudi se udarati, no se skloni u miru živiti.” (Milorad Medaković; U: “Povjesnica crnogorska”;str.180). Stefan Lazarević stiže s vojskom u Zetu avgusta 1421. a iste godine Maramonte odlazi na Krf đe se pridržio gospođi Ruđini, kćerki Balše II. Poslije njene smrti odlazi u Napuljsku kraljevinu, da bi nekoliko godina kasnije ponovo došao u Zetu “kao odlučan protivnik Mleča na tako i srpskog despota.” (Istorija Crne Gore; knj.2; tom 2; str.133).
Stefan Lazarević umire 1427. a nasleđuje ga njegov i Jelenin sestrić, despot Đurđe Branković. Istog dana kada je Đurđe Branković došao u Zetu 15.08.1428., Dubrovčani raspisuju potjernicu za posadom broda koji je Stefana Balšića Maramonte-a prebacio iz Apulije u Zetu, i o tome odmah obavještavaju Đurđa Brankovića.(Isto; str. 153).
Stefan Balšić Maramonte “je ranije bio protivnik Mlečana i radio je, sa svojim rođakom Balšom III, da ih potisne iz zetskog primorja. Kad je despot Stevan zavladao Zetom, Maramonte se jedno vreme negde izgubio, da se posle pojavi kao protivnik Srba. Njegove veze s Gojčinom Crnojevićem bile su uperene naročito protiv despota Đurđa. Za vreme zapleta 1427/1428 godine, Maramonte se nadao da bi se sam mogao dočepati Zete i kao poslednji Balšić postati joj gospodar.”(Vladimir Ćorović; “Istorija Srba”; str.295;2004). Doduše, istina je da nije bio poslednji Balšić.
Dubrovčani bi odmah proslijedili despotu Đurđu Brankoviću sve što bili saznali o Stefanu Balšiću Maramonte-u, kao što su to radili i u vrijeme despota Stefana Lazarevića. Odmah su obavijestili njega i kotorskog kneza o vezama S.B. Maramonte-a i Koje Zakarije. Dubrovački brigantin je krajem 1429. krstario od Drima do Budve nebili presreli S.B.Maramonte-a ili njegovog slugu prilikom dolaska iz Apulije u Zetu. (Istorija Crne Gore; knj.2; tom 2; str.157).
Despoticu Jevdokiju, sestru Konstantina Balšića, Dubrovčani su držali u nekoj vrsti konfinacije kada je sa dva sina 1427. iz Jedrena stigla u Dubrovnik. O njihovom dolasku odmah su obavijestili Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića. Despot Stefan je tražio da ih zadrže u Dubrovniku, da ne bi dolazili u Zetu. Tek poslije despotove smrti, dobili su dozvolu da idu kuda hoće. (Isto; str.153,154).
Stefan Lazarević i njegov sestrić Đurđe Branković bili su izuzetno finansijski moćni: Stefan je na primjer od rudnika u Novom Brdu ostvarivao godišnji prihod od oko 250. 000 mletačkih dukata.(Dr Miladin Stevanović; Kralj Milutin; str.127; 2002). Po veličini posjeda koje je imao u Ugarskoj, Stefan je poslije kralja bio najveći magnat Ugarske. Đurađ Branković je, po kazivanju savremenika Bertrandona de la Brokijera, od svojih posjeda u Ugarskoj imao 50000 dukata godišnjeg prihoda. (Dr.Jovan Radonić; ”Đurađ II Branković -despot Ilirika“; str.10,11; 1955). Smatralo se da je Đurađ Branković u svoje vrijeme bio jedan od najbogatijih vladara Evrope. Za razliku od njih, Balša III je bio i finansijski i zdravstveno iscrpljen. Otišao je u Beograd da od svog moćnog ujaka Stefana Lazarevića pozajmi novac potreban za dalje vojevanje. Toliko je bio osiromašio da nije imao ni za put, od Ratačke opatije je pozajmio 1505 perpera. Razlog njegovog odlaska u Srbiju je nedostatak finansija, naslednika je već bio odredio – Stefana Balšića Maramonte-a.
Đurđa Brankovića u Zeti zamjenjuje herceg Stjepan Vukčić Kosača. On je bio sinovac i naslednik bosanskog vladara Sandalja Hranića. Poslije smrti Đurađa II, Jelena se preudala za Sandalja s kojim se viđala još dok je Đurađ bio živ. S.V. Kosača je oženio Balšinu kćerku Jelenu. Turci su 1439. osvojili Smederevo, prijestonicu Srbije. “Sultanove snage nisu ni išle na Zetu, koja teritirijalno nije bila vezana za glavno bojište. Očekivalo se vjerovatno da će tamo, u odsustvu despotove vojske, obavit posao sultanov vazal S.V.Kosača.“ (Istorija Crne Gore; knj.2; tom2; str.187). U vrijeme kad su Turci osvajali despotovinu, S.V. Kosača “i sam je kao sultanov čovjek poslao vojsku da opustoši njene pogranične oblasti.“(Isto; str.189).
S.V.Kosača obavještava mletačkog kneza u Kotoru da je riješio da zauzme Zetu. “Obaveza da se pomogne sultanu u borbi protiv srpskog despota tu se spajala sa mogućnošću da prošiiri vlast nad oblašću ko ju je prisvojio Sandalj i na koju je i sam, kao zet Balše III, mogao istaći nekakva prava. Sandaljeva udovica i Balšina majka Jelena nazivala ga je sinom bez grijeha(posinkom) i podržavala njegove pla nove.“ (Isto; str.189). U testamentu ga nekoliko puta naziva sinom. Za razliku od Stefana Lazarevića, Đurđa Brankovića, Sandalja Hranića i S.V.Kosače, koji, kako pišu razni autori, imaju prava na zetsku kru nu, Balšići, potomci i legitimni naslednici gospodara Zete su “prikradači” u sopstvenoj državi.
“Još za života Stefana Lazarevića počela su da se prikradaju Zeti iz stranih zemalja preostali članovi kuće Balšića i da ističu svoja prava na baštinu predaka.” (Isto; str.153).
Jelena Lazerević Balšić Hranić imala odlučijući uticaj na svog sina Balšu III: Opštepoznato je da je Jelena Lazerević- Balšić- Hranić imala neprikosnoveni, odlučijući uticaj na svog sina Balšu III.“Jer sve je od trenutka smrti njegova oca bilo u rukama njegove majke. U Dubrovnik su dolazi li emisari, ali ne od Balše III već od Jelene! Niko osim Jelene nije plovio u Dubrovnik da bi onđe tražio ili predlagao nešto što nikad nije riješeno! Od tog trenutka sudbina Zete bila je u njenim rukama pa je Mija tović, umjesto da uvidi da je ona vodila dinastiju k uništenju, napravio od nje heroinu koja je dostojna ti tule “magnifica donna” (veličanstvena žena), kako su je (jednom) pohvalili Venecijanci, što je zapravo bi la česta ceremonijalna formula u Republici Svetoga Marka koja nije mogla ni da se izbjegne kad je u pita nju udovica jednoga vladara. Da bi nešto važno bilo urađeno po njenoj volji, nagovorila je sina da krene protiv Kotora, čija je jedina krivica bila u tome što se od 1403. priklonio Ladislavu Napuljskom, ta dašnjem pretendentu na ugarsku krunu, da bi stekla izvjesnu familijarnost s bosanskim kraljem i Hrvojem, vojvodom Splita, koji su i sami imali pretenzije na Kotor. (Josip Jelčić; “Zeta i dinastija Balšića”; str. 276, 277; 2010).
Jelčić (Đelčić/Gelcich) ispravno konstatuje, “Sudbina Zete bila je u njenim rukama pa je Mijatović, umjesto da vidi da je ona vodila dinastiju k uništenju, napravio od nje heroinu”. Jelena je iskoristila uticaj koji je imala nad sinom Balšom i u svemu je podržavala Stefana Lazarevića, Đurđa Brankovića i S.V.Kosaču. Bila je zajednički imenitelj za sva navedena lica koji su bili najveći suparnici Balšićima u borbi za zetski prijesto (liše Turaka i Mlečana). Balšićima, iako je u borbi za zetsku krunu bio eksponiran samo jedan - Stefan Balšić Maramonte, jer su oba sina Đurađa I, Konstantin i Đurađ, imali najmanje po dva sina. Veliki je Jelenin doprinos što Stefan Balšić Maramonte, koji je bez ikakve sumnje bio određen za naslednika zetskog trona, nije postao vladar Zete. Zato je, iz vizure zetske dinastije Balšić i države Zete (Crne Gore), postojeći mit o Jeleni Lazarević Balšić Hranić neodrživ.
U Baru od nedavno, kao i u Podgorici, postoji ulica Jelene Balšić, i ulica Dinastije Balšić. Svi vladari Zete iz dinastije Balšić: Balša; Stracimir; Đurađ I; Balša II; Đurađ II; Balša III; njegov savladar Stefan Balšić Maramonte, Konstantin i Đurađ (III), dobiše jednu ulicu. Po kojem kriterijumu nijedan od njih pojedinačno ne zasluži da se ulica nazove po njemu, ali zasluži Jelena Lazarević Balšić Hranić “koja je vodila dinastiju k uništenju“.
