U 28-članoj Evropskoj uniji, javni dug je istovremeno snižen na 87,8 sa 88,1 odsto BDP-a, objavljeno je na sajtu Eurostata.
Na godišnjem nivou, javni dug eurozone je u drugom kvartalu takođe pao na 92,2 sa 92,7 odsto, dok je u EU porastao na 87,8 sa 87,3 odsto BDP-a. Na kraju drugog kvartala, dugovanja na ime državnih obveznica činila su 79,4 odsto javnog duga eurozone i 81,1 odsto duga EU, a zajmovi 17,6 odnosno 14,8 odsto.
Budući da su države EU uključene u finansijsku pomoć određenim članicama Unije, Eurostat je objavio i podatke o udelu međudržavnih pozajmica u javnom dugu. Takve pozajmice su u drugom kvartalu činile 2,2 odsto duga eurozone i 1,6 odsto duga EU.
Najviši javni dug imale su Grčka (167,8 odsto BDP-a), Italija (136 odsto) i Portugalija (128,7 odsto), a najniži Estonija (9,9 odsto), Luksemburg (21,9 odsto) i Bugarska (28,3 odsto).
U odnosu na prvi kvartal, 18 zemalja EU zabilježilo je smanjenje javnog duga, a 10 rast. Najveći pad evidentiran je u Irskoj (2,6 procentnih poena), zatim Holandiji (2,2 pp) i Hrvatskoj (2,0 pp), a najveći rast na Kipru (2,9 pp), u Finskoj (2,0 pp) i Mađarskoj (2,0 pp).
Na godišnjem nivou, 15 zemalja imalo je pad javnog duga, 12 rast, a na Kipru je dug mirovao. Najviše je smanjen javni dug Irske (12,5 pp), Grčke (9,7 pp) i Malte (5,8 pp), dok je najviše porastao dug Bugarske (8,1 pp), Austrije (4,2 pp) i Hrvatske (4,0 pp).
