"EU će narednih godina povećati uvoz industrijskih proizvoda za 25 do 50 odsto, a Kina bi mogla da izvozi mnogo više, pošto ima višak proizvodnih kapaciteta", smatra Robert Skot, jedan od autora istraživanja i direktor američkog Instituta za ekonomsku politiku.
EU bi, kao i druge članice Svjetske trgovinske organizacije /STO/, trebalo da krajem 2016. godine donese odluku da ekonomiji Kine dodijeli status tržišne privrede.
Status tržišne privrede je važan za Peking, zato što bi se Evropskoj uniji time uskratila mogućnost za uvođenje antidamping carina na uvoz kineskih proizvoda.
S druge strane, protivnici odluke o statusu smatraju da kineske cijene ne zavise od tržišnih faktora, nego se vještački smanjuju.
Robert Skot kaže da će niske trgovačke marže i još niz faktora dovesti do smanjivanja izvoznih cijena na kineske proizvode za 30 odsto.
Kao rezultat toga, pad proizvodnje u EU iznosiće jedan do dva odsto od ukupnog BDP-a ove zajednice, stoga će evropske kompanije otpustiti od 1,7 do 3,5 miliona radnika. Posao će izgubiti Evropljani koji rade u oblastima poput proizvodnje auto-opreme, papira, metalurgije, industrije keramike i stakla.
Poljski ekonomista, direktor Evropskog centra za geopolitičke analize Grafijan Činak kaže da ukoliko EU i SAD budu potpisale sporazum o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu /TTIP/ oni će se zajedno suprotstaviti kineskoj ekonomskoj ekspanziji.
"Taj sporazum je, prije svega, u interesu SAD, dok je za EU predviđena uloga poslušnog mlađeg partnera. Sa druge strane, ako se zemlje EU opredijele za nezavisnu ekonomsku politiku, ona će ublažiti stavove prema Kini, tražeći na istočnom tržištu mogućnosti za izvoz i za razvoj sopstvene ekonomije koja je trenutno u krizi", kaže Činak.
Slovački ekonomista Vladimir Bačišin kaže da će, iako američki stručnjaci rado plaše Evropu prilivom kineskih proizvoda, to zapravo negativno uticati i na ekonomiju SAD.
"Čim Kina dobije status `tržišne privrede`, inovacije i različiti know-how proizvodi će se iz Silicijumske doline preseliti u Kinu. To bi moglo da ima ozbiljne posljedice po SAD", istakao je Bačišin, koji je profesor na Panevropskom univerzitetu u Bratislavi.
(Nezavisne)
