„Predstoji nam rad na definisanju prioriteta i dobroj administrativnoj pripremi. Ovo poglavlje nije obaveza, već šansa da dođemo do sredstava EU, ali i da stvorimo viziju kako povezati Crnu Goru sa ostatkom kontinenta“, rekao je Pejović na javnoj debati o poglavlju 21, koju su organizovali Kancelarija glavnog pregovarača, Delegacija EU u Crnoj Gori, Ambasada Velike Britanije u Podgorici i Britanski savjet, prenosi MINA-business.
On je naveo da je pregovaračko poglavlje 21, koje govori o načinu povezivanja Evrope u dijelu saobraćajne infrastrukture i transporta energenata, specifično, jer nema svoju pravnu tekovinu, odnosno bazira se na Lisabonskom ugovoru i tri regulative.
„Tu nema mnogo posla, kada je riječ o usklađivanju, ali postoji obaveza izgradnje dijela kapaciteta, kako bismo se bolje bavili ovim politikama“, kazao je Pejović.
On je saopštio da pregovori o dijelu poglavlja koje se odnosi na saobraćajnu i energetsku mrežu treba da doprinese pronalaženju načina da se Crna Gora i Zapadni Balkan ponovo uvežu sa Evropom, ali i boljeg iskorišćavanja sredstava strukturnih fondova EU, namijenjenih za realizaciju infrastrukturnih projekata.
„Koristi od poglavlja 21 trebalo bi da budu sigurniji i brži prevoz, ali i snabdijevanje energentima“, rekao je Pejović.
On je dodao da EU puno polaže na multimodalni razvoj saobraćaja, odnosno uvezivanje različitih vrsta prevoza i postojeće infrastrukture, kao i na povezivanje slabije razvijenih regija.
„Kroz trans-evropske mreže ćemo doći do onoga što je jedan od najambicioznijih projekata EU – razvoj energetske unije. Šansa da Crna Gora nađe svoje mjesto u toj boljoj uvezanosti, je svakako nešto što se ne nudi svakome“, naveo je Pejović.
On je saopštio da bi pregovori o tom poglavlju trebalo da obezbijede veći pristup strukturnim fondovima, koji se koriste za smanjivanje razlika između nerazvijenih i razvijenih regona.
„Oni će biti najbolje iskorišćeni u dijelu putne i željezničke infrastrukture i povezanosti i biće nam na raspolaganju u većem obimu, mnogo više nego sada“, kazao je Pejović.
On je dodao da je takozvani Berlinski proces, odnosno saradnja šest zemalja zapadnobalkanskog okvira u vezi transporta, dala dodatni impuls i energiju, dok će se na predstojećem samitu u Beču, koji je zakazan za 27. avgust, govoriti o ključnim mrežama u ovom regionu.
Pejović smatra da je Instrument za povezivanje Evrope (CEF), odnosno zemalja članica EU međusobno i sa drugim državama i regionima, važan za povezivanje Zapadnog Balkana sa kapacitetima EU.
„Tu postoji budžet od 33,2 milijarde eura i treba sagledati načine da nam ta sredstva budu na raspolaganju“, rekao je Pejović.
Šef Sektora za saradnju u Delegaciji EU u Crnoj Gori, Andre Lys, kazao je da je poglavlje 21 ima malu pravnu tekovinu, ali da zahtijeva izgradnju i restrukturiranje određenih kapaciteta.
On je naveo da su saobraćaj i saobraćajna povezanost ključ ekonomskog rasta, a u narednom periodu bi trebalo definisati ključne mape transportnih mreža.
“Svi smo u prethodnoj deceniji bili svjedoci nekoliko epizoda prekida u snabdijevanju gasom u Evropi. Zato je jedan ciljeva da se obezbijedi sigurnije snabdijevanje energentima”, rekao je Lys.
On je dodao da bi, kada je riječ o finansiranju projekata, prvo trebalo utvrditi koji od njih obezbjeđuju brzi povraćaj investicija.
“To su uglavnom male investicije, u manje saobraćajnice. Za veće investicije je neophodno obezbijediti pravilno upravljanje budžetom”, kazao je Lys.
Zamjenik britanskog ambasadora u Crnoj Gori, Lyndon Radnedge, saopštio da poglavlje 21 podrazumijeva projekte od zajedničkog interesa, koji će doprinijeti ekonomskom unaprijeđenju i otvaranju novih radnih mjesta, s obzirom na to da postoje određena ograničenja u regionu.
“Crna Gora ima potencijal kao tačka konekcije, ali je neophodno ojačati nacionalnu infrastrukturu kako bi se ostvarila bolja povezanost”, rekao je Radnedge.
Vršilac dužnosti generalnog direktora za državne puteve u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva, Angelina Živković, saopštila je da kvalitetno povezivanje regiona i EU preduslov ekonomskog rasta i povećanja konkurentnosti.
Ona očekuje da će na predstojećem samitu u Beču biti definisani infrastrukturni prioriteti regiona, odnosno agenda povezivanja.
Živković je navela da ti projekti moraju biti zajednički i imati regionalni karakter.
