Kada su se Austrija, Finska i Švedska 1995. godine pridružile Evropskoj uniji, polazište svih triju zemalja bilo je slično: do 1989. one su bile periferija „Zapadne Evrope“. Padom gvozdene zavjese 1989. godine, situacija se potpuno promijenila. Otvorile su se i granice prema istočnim susjedima, kao i nove mogućnosti. Građani Austrije, Finske i Švedske bili su spremni da te mogućnosti iskoriste i apsolutnom su većinom izglasali da se pridruže evropskoj porodici.
Da li je članstvo u Evropskoj uniji ispunilo očekivanja naših građana? Ako pogledamo skorašnje ankete koje je sprovela Evropska komisija, čini se da je odgovor potvrdan: u sve tri zemlje jasna većina ima pozitivan stav prema Evropskoj uniji, a ogromna većina od skoro 90% ispitanika se čak i „osjeća“ Evropljanima. Naravno da su i mnogi građani nezadovoljni određenim aspektima evropskih integracija, na primjer smatraju da Evropska unija pruža više velikim korporacijama nego socijalnim potrebama građana ili, pak, da Evropa čini premalo u oblastima poput spoljne politike i migracija. Jasno je da će Evropa morati da se suoči sa ovim izazovima, na čemu već radimo.
Ali, šta evropski projekat čini toliko privlačnim za naše građane, uprkos izvjesnim kritikama? Osim faktora da se osjećaju Evropljanima, Evropska unija građanima svakako pruža i konkretne prednosti. Te se prednosti mogu podijeliti u tri grupe:
Mir i stabilnost: Mir je najvažniji aspekt evropskih integracija. Mir nije samo odsustvo rata, nego i vrijednost koja se mora njegovati kroz pravosuđe i saradnju zasnovanu na povjerenju, što je upravo osnovna ideja Evropske unije kao zajednice izgrađene na vladavini prava i kooperativnosti. Mnogim Evropljanima se navedena prednost čini nečim što se podrazumijeva, te se o njoj često ni ne govori. Ali, dovoljno je da pogledamo brojna konfliktna područja širom svijeta, kako bi spoznali nemjerljive prednosti evropskog mirovnog projekta.
Rast i razvoj: Očekivalo se da Evropska unija pospješi rast u našim zemljama, što se zaista i dogodilo. Nedavna studija sprovedena u Austriji je pokazala kako je rast BDP veći za skoro 1 procenat godišnje, a nezaposlenost manja za 0,7% nego bez pristupa Uniji. U Švedskoj su realni prihodi povećani za čitavih 44 odsto, dok je spoljna trgovina doživjela veći rast nego što je iko mogao i da pretpostavi. Finska, koja je početkom devedesetih godina bila u teškoj recesiji, nakon pristupa Evropskoj uniji brzo se oporavila i tokom 25 godina iz ´Top 30´ evropskih zemalja uznapredovala do pozicije ´Top 3´ u ključnim sferama poput obrazovanja, inovacija i konkurentnosti.
Sloboda i mogućnosti: Kako bi osigurala mir i pospješila rast, Evropska unija je takođe u ogromnoj mjeri povećala stepen slobode među zemljama članicama. Sloboda kretanja i slobodan protok dobara pružili su svim Austrijancima, Fincima i Šveđanima ogromne mogućnosti. Ne samo da bilo gdje u Evropi mogu tražiti posao, već se ta sloboda odnosi i na studente: zahvaljujući programu razmjene studenata Erasmus, oko 200.000 studenata iz naše tri zemlje studiralo je negdje drugdje u Evropi. Osim slobode kretanja za ljude, princip slobode odnosi se i na protok dobara. Zahvaljujući zajedničkim regulativama, proizvođači iz naših zemalja mogu svoju robu prodavati bilo gdje na zajedničkom tržištu, a kupci imaju mogućnost izbora gde će robu kupiti. Stopa izvoza je u sve tri zemlje zabilježila drastičan rast.
Evropska unija nastavila je da se širi i nakon pristupanja naših zemalja: pristupilo joj je 12 zemalja Istočne, Srednje, Južne i Jugoistočne Evrope. Prijemom Hrvatske 2013. godine, Evropska unija jasno je dokazala svoju posvećenost podršci evropske perspektive svih zemalja Zapadnog Balkana. Crna Gora je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori o pristupu započeti su u junu 2012. godine. Svakako da usvajanje pravila i standarda Evropske unije nije lak zadatak, što su iskusile i Austrija, Finska i Švedska. Za to su potrebne reforme ne samo zakona, nego i pravosudne i političke prakse. Crna Gora se nalazi na dobrom putu, a mi smo spremni da joj pomognemo kako bi postala punopravna članica Evropske unije.
Veoma je pozitivna činjenica da sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru, teže da ujedine svoje snage u zajedničkom evropskom okviru. Hajde da zajedno nastavimo tim putem i da narednih 20 godina bude uspješno, ne samo za Austriju, Finsku i Švedsku, već i za Crnu Goru i njene susjede.
Autori teksta su ministri spoljnih poslova Austrije, Finske i Švedske: Sebastian Kurz/Erkki Tuomioja/Margot Wallström
