Štajnaker je kategorična, Njemačka se zalaže za proširenje Evropske unije, a to znači da je u toj zajednici mjesto i zemljama Zapadnog Balkana.
-Zapadni Balkan pripada Evropi i Evropskoj uniji, kao što pripadate Berlinskom procesu, koji je pokrenut prošlog avgusta. Tada smo počeli sa tom inicijativom kako bi se pokazalo Zapadnom Balkanu i svim zemljama članicama da je to dobra ideja i ove godine nastavljamo okupljanjem u Beču, kazala je Štajnaker.
No, s druge strane, problemi ipak postoje, a oči, kako kaže, ne možemo zatvarati. Ambasadorka se osvrnula na nedavne medijske izvještaje o masovnom odlasku ljudi sa sjevera u zemlje Evropske unije. Štajnaker je kazala da je razgovarala sa mještanima u Bijelom Polju i da joj je potvrđeno da su neki autobusi čak vraćeni.
- Mislila sam da je tako nešto nevjerovatno. Postoji pravilo, ako dolazite iz zemlje koja nije članica EU, potrebna vam je radna dozvola i viza. U ambasadi nijesmo vidjeli da je bilo novih prijava za vizu. Nijesam dobila konačnu informaciju šta se dešava, ali jesam potvrdu da je nekoliko porodica vraćeno i to je jedan ogroman problem, podvukla je Štajnaker.
Svjesna je, dodaje, da je proces pridruživanje EU dug i zahtijeva velike promjene i prilagođavanje, a građani se, prirodno, nadaju boljem i kvalitetnijem životu.
-U vašim zemljama postoji visoka stopa nezaposlenosti i to je razlog zašto zemlje Evropske unije ne prihvataju rado migrante. I to predstavlja veliki problem za Evropsku uniju, migracije iz zemalja koje joj ne pripadaju, istakla je Štajnaker.
Lokalne političke elite, prema njenim riječima, moraju da riješe ovu situaciju.
-Nisam sigurna na terenu da li su naše poruke dobro shvaćene. Ono što mi zahtijevamo od zemalja pristupnica jeste napredak, ne samo po pitanju zakona, već u konkretnim slučajevima, pojasnila je Štajnaker.
Ambasadorka se osvrnula i na slučaj ulcinjske Solane, u kojem, po njenom sudu, izvršna vlast mora da pokaže odgovornost.
-Vlada u slučaju Solane ima obavezu da spasi to mjesto i da je pokrene. To se može uraditi uz vrlo male napore. Nije besplatno, naravno, ali može. Ulcinjska solana može postati brend i primjer da se evropska regulativa poštuje, zaključila je Štajnaker.
Profesorica Ekonomskog fakulteta Gordana Đurović , takođe učesnica panela „Šta imam ja od toga“, pojasnila je tokom diskusije ekonomske benefite članstva u EU, ali i obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja.
-Mi smo trgovinski veoma upućeni na Evropsku uniju, skoro 90 odsto i sve što se dešava u EU odražava se na region. Ako EU krene da se oporavlja snažnije, onda se do godinu dana benefiti oporavka mogu i osjetiti kod nas, kazala je Đurović.
I domaće zagovornike Evropske unije, kaže Đurović, brine da li će Crna Gora uspjeti da zadrži svoj identitet u evropskoj zajednici i ono što je čini posebnom i drugačijom.
-Strah ne treba da imamo. Naša zemlja treba da radi na tome da ima koristi od članstva, kroz političke i ekonomske reforme, istakla je Đurović i dodala da se u procesu pridruživanja sve više akcenat stavlja na ekonomsko upravljanje.
-Ne govorimo samo o demokratskim vrijednostima, nego i o ekonomskom upravljanju i reformi državne administracije. Tek sa ta tri stuba možemo reći da smo spremni da budemo dio EU, pojasnila je Đurović.
Evropska unija sada nadzire i pitanje javnog duga, kao i akumulacije dugova. Iako je u eurozoni stopa zaduženosti i do 90 odsto, EU može pomoći našoj zemlji povoljnijim kreditima, te regionalnim projektima.
-Nama trebaju investitori, a evropski žele stabilan ambijent, predvidivost legislative i smatram da na tome treba dodatno raditi. Prije 10 godina, nijesmo bili na mnogim ozbiljnim biznis listama. Danas već sigurno jesmo, kazala je Đurović.
Proces pridruživanja je intezivan i kompleksan i mi moramo odgovoriti: šta želi Evropa od nas? To nijesu samo propisi, već nove institucije i infrastruktura.
-I poruke Evropske komisije su da moramo još malo sačekati. To nije zato što ne žele da daju podršku, već zato što standardi članstva u EU zahtijevaju da se dodatno investira u ljude, opremu i infrastrukturu, objasnila je Đurović.
Funda Tekin, iz Evropskog instituta za politiku, predstavila je tokom diskusije zaključke studije „Vrijednost Evrope“, u kojoj se, između ostalog objašnjava koliko je potrebno ulagati u EU, ali i u članstvo u zajednici.
-Otkrili smo da ništa nije besplatno i da za benefite, takođe, morate da platite. I dalje postoje problemi koji se moraju rješavati. Evropska unija je daleko od optimalnog prostora, ali pruža zaštitu protiv diskriminacije, slobodu kretanja, i ostalih važnih pitanja, kazala je Tekin.
Građani EU, dodaje Tekin , nekada osjećaju „kao da ih Brisel šikanira“. Međutim, objašnjava, taj stav je pogrešan.
-Mi moramo sve da regulišemo ako razmjenjumo robu i usluge. Moramo imati zajedničke standarde, istakla je Tekin.
Ljudi zaboravljaju, dodaje Tekin, da je Evrospka unija prije svega mirovni projekt, i da je to primarni cilj.
Vladavina prava, jedan od proklamovanih principa, jeste važna, ali to ne znači da nakon članstva neće biti potrebe za dodatnim mehanizmima kontrole.
-To ne znači da neće dolaziti do kršenja prava, ali EU ima odgovarajuće mehnizme, kao što je, na primjer, oduzimanje prava glasa zemlji članici koja krši vladavinu zakona, pojašnjava Tekin.
Ona je zaključila da se od naše zemlje očekuje da se u potpunosti uskladi sa evropskom legilsativom, te da će, kada postane članica, biti ravnopravnopravna u EU zoni.
