Na samom početku, ambasador Drobnič je podsjetio studente da je Crna Gora otvorila 18 poglavlja, kao i da su dva poglavlja zatvorena, dok će se uskoro otvarati nova poglavlja. Kako je istakao, otvaranje poglavlja treba shvatiti kao administrativni korak koji će omogućiti resornom ministarstvu da brže ide ka zatvaranju istih. Shodno broju otvorenih poglavlja, Drobnič je istakao da “možemo biti zadovoljni, i Evropska komisija, i Vlada, i parlament – brojem otvorenih poglavlja”.
Posebno je naglasio da bi proces harmonizacije trebalo da teče odgovarajućom dinamikom koja neće učiniti da se sva energija usmjeri na npr. vladavinu prava, već bi trebalo da se i Vlada, i parlament, kao i privreda u cjelini, uključe na način da se energija koja se ulaže u ovaj proces rasporedi što racionalnije.
Kao tri ključne faze, kroz koje se može posmatrati napredak u pojedinim poglavljima, Drobnič je izdvojio: prvo, harmonizaciju, tj. prenos pravnog reda Evropske unije u pravni red Crne Gore; drugo, implementaciju; i treće „enforcement“, što bi se moglo prevesti kao „prinudna primjena“ (odnosno način da se putem sudova postigne primjena).
Takođe, on je naveo da se Evropska unija može, kroz prizmu procesa pregovora i pristupanja, odnosno uslova koje treba dostići, smatrati kao “pokretna meta”, pa država koja joj pristupa mora da “trči brže od mete”, kako bi uspjela da se na dobar način uključi u evropske integracije. Taj „tvrđi pristup“ nego što je bio ranije je bez dileme u interesu države kandidata, koja “mora da dođe spremna da odmah po pristupanju može koristiti sve povoljnosti koje Evropska unija pruža”. Konkretno, naglašeno je da Crna Gora trenutno može da od Evropske unije dobije oko 33 miliona eura godišnje putem različitih grantova, dok bi po prijemu zemlje u Evropsku uniju taj iznos bio 10 puta veći.
Po riječima Drobniča, pored vladavine prava, jedan od novih prioriteta u pristupu EU proširenju biće i ekonomsko upravljanje, a sve sa ciljem da bi se kroz mehanizme koordinacije ekonomskih politika unutar Unije stvorio temelj koji neće dozvoliti da ona ponovo uđe u krizu, ali i obezbijedila konkurentnost u globalnim okvirima. U tom smislu, i od Crne Gore će se očekivati jačanje konkurentnosti crnogorske privrede.
Na kraju, Drobnič je istakao da Crna Gora i Evropska komisija sada ulaze u fazu u kojoj ekspertske misije dolaze i snimaju stanje, na osnovu čega je već identifikovan ograničeni kapacitet administracije. Posebno je apostrofiran značaj efikasne javne uprave u integracionom procesu Crne Gore i potrebna reforma javne uprave. Problem, koji, kako ističe Drobnič, nije karakterističan samo za Crnu Goru, jeste da nema odgovarajuću kadrovsku strukturu u javnoj upravi. Države kandidati će morati da praktično dupliraju strukturu, kako bi došle u poziciju da imaju sposobnosti da se nose sa novim zadacima.
Student prodekan FDES-a, Ksenija Mijušković, zahvalila se Drobniču na izdvojenom vremenu, a posebno na tome što je u znak poštovanja prema studentima FDES-a i najavljenom gostujućem predavanju, napustio ministarski sastanak prije završetka istog, kako bi bio na vrijeme prisutan na FDES-u.
