"Postojan primarni budžetski deficit, sve veći kamatni troškovi i odlaganje reformi doprinijeli su snažnom rastu javnog duga, koji je samo u prošloj godini porastao za 4,8 milijardi EUR ili 19,9 odsto, pa je uz kontinuiran pad privrede njegov udio dostigao 68 odsto BDP-a", navodi se u saopštenju Banke.
U odnosu na januar, ukupan javni dug u februaru je porastao 1,8 odsto, a najvećim dijelom rezultat je izdavanja državnih obveznica na domaćem tržištu, prenosi Tanjug.
Državne potrebe za finansiranjem i ove godine ostaju visoke, a procjenjuju se na 20 odsto BDP-a.
Analitičari Raiffeisen banke prognoziraju usporavanje rasta hrvatskog javnog duga u nastavku godine, s tim da bi krajem godine trebalo da dostigne 70 odsto BDP-a.
Najveći generator rasta biće obveznice u vrijednosti od 1,25 milijardi EUR koje je hrvatska Vlada nedavno izdala. Sredstva prikupljena tim izdanjem trebalo bi da pokriju potrebe države do kraja godine.
(MINA-BUSINESS)
