Šef Sektora za implemetaciju projekata u Delegaciji EU, Andre Lis, kazao je da je EU pokazivala stalnu predanost za osiguravanje podrške Crnoj Gori kako bi se prihvatili benefiti tehnološke konvergencije i razvoja ICT sektora.
On je podsjetio da je EU 2010. godine pokrenula Digitalnu agendu za Evropu, što je jedna od glavnih inicijativa Strategije Evropa 2020, koja je dizajnirana kako bi unaprijedila evropsku ekonomiju i pomogla građanima da izvuku maksimum iz digitalnih tehnologija.
»Punom implementacijom Digitalne agende se očekuje da će se povećati evropski bruto domaći proizvod (BDP) pet odsto za narednih osam godina«, rekao je Lis na panel diskusiji Značaj ICT u procesu evropskih integracija Crne Gore.
Prema njegovim riječima, redovna upotreba interneta u EU članicama se stalno povećava, kao i online kupovina, korišćenje e-vlade i pokrivenost širokopojasnim internetom.
»Crna Gora ima još dosta toga da uradi kako bi sustigla ciljeve Digitalne agende, a jedna od njih je pokrivenost širokopojanim internetom«, naveo je Lis.
On je kazao da je ICT sektor važan za ekonomski rast i digitalnu ekonomiju.
»Ona raste stopom koja je sedam puta veća nego ostale oblasti privrede u EU, zbog čega je to tako važan sektor«, rekao je Lis.
Potpredsjednik Vlade i ministar za informaciono društvo i telekomunikacije, Vujica Lazović, saopštio je da su jačanje širokopojasnog (broadband) interneta, podizanje nivoa informatičke pismenosti i veći broj ljudi koji se bave elektronskim poslovanjem neki od ciljeva na kojima je potrebno raditi u razvoju ICT sektora.
On je na kazao da se radi o značajnoj i izazovnoj temi kada je cjelokupni razvoj Crne Gore u pitanju.
»Radikalno širenje broadband pristupa je prvo pitanje, jer ono što je željeznica bila u 18. vijeku, to je danas širokopojasni pristup i komforan internet koji je postao elementarno ljudsko pravo«, rekao je Lazović.
On je kazao da se mora napraviti značajan iskorak u tom pravcu.
»Takođe je potrebno raditi na edukaciji, odnosno podizanju nivoa informatičke pismenosti«, naveo Lazović.
Prema njegovim riječima, moraju se stvoriti svi uslovi da se poveća broj ljudi koji se bavi elektronskim poslovanjem, jer e-biznis još nije na zavidnom nivou.
»Imate jednu maksimu koja kaže da zemlje u razvoju imaju veću šansu da u uslovima informatičkog društva savladaju zaostajanje u razvoju, nego što je to slučaj u tradicionalnim društvima«, kazao je Lazović.
Interesantno je, kako je dodao, da sa naglim tehnoloških iskorakom može da se savlada zaostajanje u razvoju.
»Ako je to tako, onda bi grehota bilo da u Crnoj Gori tu šansu ne iskoristimo. A otvaranjem poglavlja 10, Informatičko društvo i mediji, naše napore je prepoznala Evropska komisija (EK), tako da imamo optimistični duh i povoljan vjetar u leđa«, saopštio je Lazović.
On je kazao da su ICT rješenja bitna, jer u uslovima svjetske krize se pokazalo ispravnim stanovište da je digitalna ekonomija sektor koji generiše milione novih radnih mjesta.
»Kroz ICT rješenja forsiramo transparentnost i konkurentnost. Ne može se govoriti o konkurentnosti na nivou ekonomije zapostavljajući ICT sektor. Takođe, kada je riječ o ICT rješenjima ostvaruje se razvoj bez ugrožavanja ekološkog balansa«, kazao je Lazović.
ICT rješenja, kako je dodao, treba forsirati i zbog jačanja demokratije.
»Istorija je u posljednjih 15 godina pokazala da je zahvaljući internetu došlo do brze transformacije nekih tradicionalnih društava, odnosno do promjene sistema u demokratskom pogledu«, rekao je Lazović.
