Mladi istraživač iz Beograda kaže da zna za priče kako je izuzetno teško doći do svjetskih kompanija, da je selekcija rigorozna, te da morate proći kroz različite „kvizove“ kako bi bili ocijenjeni da li ste podobni za posao. Priča Aleksandra Rodića je, pak, drugačija.
- Završavao sam fakultet i počeo da se interesujem za novu tehnologiju, 3D grafiku na internetu, koja dozvoljava da imate različite igrice i programe unutar samih sajtova. Nakon određenog vremena, napravio sam demo. On sam po sebi, priznajem, nije bio impresivan, ali je koristio novu tehnologiju. Tu je caka! Kompanija „Google“ je u tom trenutku radila na jednom projektu sa tom tehnologijom, pa su im bili potrebni novi ljudi. Vidjeli su moj snimak i pozvali me da radim, prisjeća se Rodić u razgovoru za Portal Analitika.
Njegov radni dan se ne razlikuje od bilo kog zaposlenog: traje prosječno osam sati. Kaže da je rijetko pod stresom i pritiskom, ali kada se takve situacije dese, to se odmah rješava. Rokovi su unaprijed poznati i zna se do kada posao mora biti završen. Sa kolegama se rado druži - čak sa jednim dijeli stan.
- Poslovna kultura je prijatna, ljudi su družebljivi. Tim u kojem radim je mali, svega 11 ljudi. Mi smo izdvojeni od većeg dijela kompanije, jer radimo drugačije projekte, ne one velike. Više umjetnički eksperimentišemo sa nekim prozvodima, kaže Rodić i dodaje da ga često pitaju o politici „Google“-a, ali mnoge stvari ne može da ispriča, jer ga ugovor obavezuje na ćutanje.
Rodić je radio i u kompaniji „Electronic Arts“, „Pixar Animation Studios“ i „Lucas Arts“. Živi već nekoliko godinu u San Francisku, središtu novih internet tehnologija. Rad u Americi se mnogo razlikuje, kaže, i od onoga što se srijeće u Evropi, a kamoli na Balkanu.
- Posao se mnogo razlikuje, jer se ljudi na ovim prostorima, pa i Evropi, ne bave u toj mjeri novim internet tehnologijama. San Francisko je središte svih tih giganata. Tamo je „Fejsbuk“ (Facebook), „Twitter“, „Instagram“. Sve počinje odatle, od tamošnjih ulagača. Start up kompanije niču na sve strane i država vas podstiče da započnete biznis. Nude velike poreske olakšice. Naprosto, možete da se bavite čime želite, priča Rodić.
Međutim, njegova karijera nije niz srećnih okolnosti i promišljenih poteza. Imao je priliku da radi u američkoj filmskoj kompaniji „Pixar“, ali je odbio ponudu. Mislio je da će „svijet čekati“ na njega, ali se to nije dogodilo.
- Kada sam dobio ponudu od njih, nijesam još završio studije. Postojao je i problem sa radnom vizom, jer teško dobijate bez diplome. Moj plan je bio da završim studije, pa se vratim „Pixar“-u. Međutim, mjesto je već bilo popunjeno, kroz osmjeh kaže Rodić.
Za Portal Analitika dodaje kako mladi ljudi treba da znaju da svi ti poslovi nijesu nedostižni, da on, kokretno, nije genije, ali da je predan poslu i istrajan u želji da napreduje.
Ono na čemu bi trebalo da rade države na prostorima bivše Jugoslavnije je obrazovni sistem koji, kaže Rodić, djecu i studente mora da poduči da – razumiju, a ne da pamte.
- Studirajući u Americi shvatio sam da kod njih pojam „bubanja“ ne postoji. Koncept da zapamtite ogromne količine informacija i da ih ponavljate, jednostavno ne funkcioniše. To nema smisla. Evo, iz mog iskustva: za polovini posla koji obavljam, ne moram ništa da pamtim. Potrebne su mi dvije sekunde da nađem odgovor za to. Jednostavno, morate biti praktični, zaključuje Rodić i poručuje da „treba raditi pametno, a ne mukotrpno“. Dakle, „work smart, not hard“.
A.STANKOVIĆ
