- Ukoliko ne dođe do prodaje ili se ne riješe naša pitanja, uspinjača Savin kuk neće raditi u toku zimske sezone, niti će se davati pod zakup, niti će ko gore prilaziti«, kazao je Stanić agenciji Mina-business.
On je naveo da manjinski akcionari od 2003. godine traže svoja prava »tihim putem«, preko institucija sistema, ali da će sada preći na radikalne mjere.
- Kazaćemo državi, nadležnim organima i stečajnom upravniku - dosta je bilo. Dosta je bilo da se stečajni postupak vodi deset godina, jer ne tražimo ništa mimo zakona, poručio je Stanić.
Uprava Ski centra Durmitor raspisala je nedavno oglas za prodaju žičare Savin kuk sa pripadajućim zemljištem, građevinskim objektima i opremom, po početnoj cijeni od 4,02 miliona eura. Zainteresovani za kupovinu imovine preduzeća ponude mogu dostavljati do 17. septembra.
Stanić je naveo da je u interesu manjinskih akcionara da imovina bude procijenjena na što veću vrijednost, ali i da je najbitnije da li postoji neko zainteresovan da je kupi.
- Da li je procjena realna ili nije, neću da se izjašnjavam. Meni je u interesu da bude procijenjeno na što više, ali jedino ako se nađe kupac. Ipak, nije mi jasno zašto je izostala procjena hotela Durmitor, pa da se stavi na jedinstvenu prodaju, kazao je Stanić.
On je, ipak, očekivao da će se, prema ranijem dogovoru sa ministrom održivog razvoja i turizma, Predragom Sekulićem, formirati državno preduzeće, gdje bi se upisale akcije manjinskih akcionara.
- Takođe, očekivali smo da će se konkretna imovina Ski centra Durmitor dati na tender i tražiti strateški partner, gdje ćemo mi kao akcionari imati svoje akcije, rekao je Stanić i dodao da to, međutim, ide parcijalnom prodajom.
Prema njegovim riječima, manjinske akcionare zabrinjava zaduženost i visina dugova Ski centra Durmitor prema drugim povjeriocima. Manjinski akcionari strahuju i da se proces namjerno odugovlači, kako ne bi ostvarili ono što im pripada.
Rekli smo da je nezakonito registrovano preduzeće Ski centar Durmitor, kao i Nju (New) ski centar Durmitor. To smo i dokazali preko institucija sistema, mukotrpnim radom i našim novcem, podsjetio je Stanić.
Prema procjenama manjinskih akcionara, radnicima bi, po osnovu nekad dodijeljenih dionica i novca koji je tada izračunat, trebalo da pripadne oko pet ili 5,5 miliona eura.
- Nije bitno da li je to četiri ili pet miliona, bitno je da se, nakon prodaje imovine, utvrdi koliko ko ima akcija, pa koliko ona bude vrijedila na tržištu svako neka ima toliko, smatra Stanić.
On je dodao da, pored prava manjinskih akcionara, za koja se bori, želi da funkcioniše i ukupna turistička privreda na Žabljaku.
