Dezinfekciona sredstva koja građani svakodnevno koriste više od godinu kako traje pandemija korona visusa, ne mogu da dovedu do oštećenja kože ili da imaju loš uticaj na druge organe ako se koriste isključivo prema uputstvu, rekao je Pobjedi specijalista epidemiologije i načelnik Odjeljenja za zoonoze i vektorske bolesti u Institutu za javno zdravlje, dr Marijan Bakić.
Ipak, on upozorava da nije bezazleno koristiti ove proizvode „na svoju ruku“.
- Svaka nepravilna i prekomjerna upotreba ovih proizvoda može izazvati oštećenja kože, kao i respiratorne i gastrointestinalne tegobe - ističe Bakić.
Apotekari sa kojima smo razgovarali, kazali su da su se dezinfekciona sredstva za čišćenje površina, ali i za ruke rasprodavala u rekordnom roku samo na početku pandemije korona virusa u našoj zemlji, ali da sada to nije slučaj.
- Iako se ona kupuju i dalje, nesporno, ekspanzija potražnje je bila samo na početku kad je čak ponestajalo ovih sredstva. Međutim, kako smo navikli da živimo sa ovim visuom, valjda su se i ljudi opustili pa više ne koriste toliko alkoholne gelove za ruke, ali ni asepsol, dezinko, hidrosept i druga sredstva koja su se ranije rasprodavala čim ih dobijemo - kazala nam je farmaceutkinja u jednoj privatnoj podgoričkoj apoteci.
Dr Bakić ističe da svi dezificijensi koje je preporučila Svjetska zdravstvena organizacija ukoliko se koriste po uputstvu proizvođača, nemaju štetne uticaje na zdravlje čovjeka.
- Koncentrovani hlorni preparati (Domestos, ACE i slično) ako se ne koriste prema preporukama, odnosno ako se koriste u velikoj koncentraciji bez mjera lične zaštite i u uslovima loše ventilacije prostora, mogu da izazovu zdravstvene tegobe - naveo je on.
Govoreći o svakodnevnoj higijeni ruku, Bakić kaže da je najefikasnija mjera prevencije redovno pranje sapunom i vodom.
- Poslije toga ruke mogu da se dezinfikuju sredstvima na bazi 70 odsto alkohola u formi gelova i tinktura. Za antiseptički tretman kože ruku može da se koristi i hidrogen u koncentraciji 0,5 odsto - pojašnjava Bakić.
Antibakterijski gelovi su vrsta antiseptika koji sadrže 60-70 odsto alkohola i sprečavaju rast i razvoj mikroorganizama, uključujući viruse.
- Oni su dobra rezerva ukoliko u blizini nemamo sapun i vodu. Što se tiče sapuna smatra se da nije toliko bitna vrsta (tečni ili čvrsti) već način na koji ga koristite. Pravilno pranje ruku predstavlja glavnu liniju odbrane u borbi protiv virusa. To podrazumijeva često i temeljno pranje ruku u trajanju od najmanje 20 sekundi. Upotreba alkoholnog gela nakon pranja ruku može biti dodatna zaštita, ali ako je tehnika pranja ruku dobra, to zapravo i nije neophodno - ističe Bakić.
Da bi prostor bio dezinfikovan, koriste se razna hemijska sredstva, a naš sagovornik ističe da se za održavanje manjih površina preporučuje dezinfekciono sredstvo na bazi 70 odsto alkohola, kao i rastvor natrijum hipohlorita.
- Jedno od sredstava na bazi natrijum hipohlorita je varikina. Koristi se u domaćinstvu za izbjeljivanje veša i dezinfekciju površina. Pri upotrebi ovog proizvoda obavezno pogledati etiketu na kojoj je naznačeno upustvo za upotrebu koje se odnosi na pravljenje radnog rastvora u zavisnosti od vrste materijala koja se ovom hemikalijom tretira. S obzirom na to da se radi o agresivnoj hemikaliji potrebno je strogo poštovati mjere zaštite koje se odnose na upotrebu zaštitnih rukavica i zaštitu disajnih organa. Iste preporuke su i za Domestos koji je takođe sredstvo na bazi natrijum-hipohlorita - pojašnjava Bakić.
Preporuka je da se za dezinfekciju ruku i površina koriste gotovi komercijalni proizvodi, a ukoliko se radi o koncentrovanim sredstvima treba napraviti razblaženje sa vodom prema preporuci, odnosno uputstvu proizvođača.
Aktivne supstance
Specijalista epidemiologije i načelnik Odjeljenja za zoonoze i vektorske bolesti u Institutu za javno zdravlje, dr Marijan Bakić kazao je da se dezinfekciona sredstva koja preporučuje Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti zasnivaju se na sljedećim aktivnim supstancama:
natrijum hipohlorit 0,05-0,5 odsto; etanol 70 odsto; glutaraldehid dva odsto; izopropranol 50 odsto; povidon jod 10 odsto (jedan odsto joda); benzalkonijum hlorid 0,05 odsto; natrijum hlorid 0,23 odsto i formaldehid 0,7 odsto.
