Istraživači britanskog univerziteta Lids i japanskog Univerziteta poljoprivrede u Tokiju koriste tip bakterije koja „jede“ gvožđe i stvara, u sebi, sićušne magnete, poput onih u hard-diskovima. Istraživanje bi moglo dovesti do razvoja diskova sa mnogo većom brzinom i gustinom, i do još mnogo bržih i kvalitetnih elektronskih naprava, koje ne bi zagađivale životnu sredinu, kažu naučnici.
„Mi se stalno trudimo da smanjimo elektronske komponente, ali smo došli skoro do granice sa tradicionalnim tehnikama proizvodnje“, kaže Sara Standilend iz Škole za fiziku i astronomiju Univerziteta u Lidsu i dodaje: „Priroda nam može pomoći.“
Magnetospirilllum magneticum
Za svoje istraživanje, tim Stanilendove koristio je bakteriju Magnetospirilllum magneticum. Ovi prirodno magnetični mikoorganizmi, koji se mogu naći u barama i jezerima, plivaju duž magnetnih linija Zemlje, ravnajući se kao igla kompasa. Oni proizvode najmagnetičniji, prirodni mineral – magnetit.
Nakon proučavanja kako se proteini unutar bakterija skupljaju, istraživači oblikuju i premiještaju te takozvane nanomagnete. Oni su kopirali metod i primijenili ga van bakterija - na „uzgajanje“ magneta. Korišćenjem tih nanomagneta za čuvanje informacija doći će se do „hard-diska budućnosti”, smatra Stanilendova.
Analitičari industrije dočekuju istraživanje sa dobrodošlicom. „Izlaženje na kraj sa rastom podataka bilo je ključni izazov za cijelu IT industriju tokom više godina”, kaže Sajmon Robinson, stručnjak za skladištenje podataka pri „451 Research“ u Londonu. „Iako su proizvođači hard-diskova mogli da odgovore na taj izazov drastično povećavajući gustinu diskova, naročito tokom posljednje decenije, postoji i dugoročna zabrinutost da ćemo u jednom trenutku stići do granice, iako neki od većih proizvođača vjeruju da su mogući i diskovi od 50 terabajta”, kaže Robinson. „Kao i u drugim djelovima svijeta tehnologije, odgovori u daljoj budućnosti mogu doći iz biologije, iako je je to očigledno i dalje u eksperimetalnoj fazi.”
Biološke žice
U dugotrajnoj saradnji sa Univerzitetom iz Lidsa, Masajoši Tanaka iz Univerziteta za poljoprivredu i tehnologiju u Tokiju, koristio je drugi protein da stvori sićušne električne žice - nano-žice. Te biološke žice mogu se uzgajati tako da pružaju električni otpor i da budu „povezane sa drugim komponentama kao dio potpuno biološkog kompjutera,” objašnjava Tanaka.
Istraživači namjeravaju da razviju „alatke“ od proteina i hemikalija kojima se mogu „od nule uzgajati komponente za kompjutere“, dodaje Sara Stanilend iz Lidskog Univerziteta.
Nanomagnete istražuju i mnogi drugi, poput ekipe mikrobiologa pod vođstvom Kristijana Joglera i Dirka Šilera na Ludvig-Maksimilijan Univerzitetu u Minhenu u saradnji sa drugim naučnim institucijama u Nemačkoj, kao i grupa istraživača predvođena Vilijem Branfordom iz Imperijalnog koledža u Londonu.
