Taman kad čovek pomisli da su naprednjački funkcioneri dosegli dno, da ne mogu dublje da potonu u beščašće i ruganje zdravom razumu, Vučićevi div-junaci ga iznenade i zarone još dublje u društveno-politički mulj u kojem se osećaju kao riba u vodi. Za pomeranje granica prošle nedelje bio je zadužen ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, koji se u slobodno vreme bavi lingvistikom i jezičkim zavrzlamama.
Držao je ministar vakelu u Narodnoj skupštini Srbije, govorio je o svemu i svačemu, dugo i nepovezano, pa se dotakao i istrage o ubistvu Olivera Ivanovića. Izvukao je Gašić debelu knjižurinu, pokazao je poslanicima, a potom objasnio šta se nalazi između korica: “Ovde vam je sve ono na čemu su službe Republike Srbije došle i ustanovile ko je ubica Olivera Ivanovića”.
Optužbe na račun Nemačke
Prisutni nisu stigli ni da se oporave od šoka, jer su upravo saznali da je političko ubistvo nakon pet godina najzad rešeno, a ministar je nastavio sa iznenađenjima, izgovarajući ključnu rečenicu zbog koje će izbiti međunarodni incident. Rečenica glasi: “I mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke”.
Potom je udario u razrađivanje navedenih teza, mrmorio je kako imaju neke snimke, ali im fali snimak osumnjičenog iz Kosovske Mitrovice, kako im partneri ne daju satelistki snimak jer je navodno tog dana bila magla, ali to je manje bitno. Ono što je znatno bitnije je činejnica da je ministar policije usred Narodne skupštine optužio nemačke službe da skrivaju atentatora na Olivera Ivanovića, te je praktično Nemačku proglasio terorističkom državom.
Ambasada Nemačke nije mogla da ostane nema na ovaj ispad koji daleko prevazilazi uobičajene naprednjačke ujdurme. Ambasada je saopštila da Savezna vlada nema saznanja ko je ubio Olivera Ivanovića 16. januara 2018. Godine. „Kategorično odbacujemo optužbu da je počinilac pod zaštitom nemačkih vlasti. Savezna vlada nije primila zahtev srpskih vlasti po ovom pitanju“, navedeno je u saopštenju.
Nepostojani znak pitanja
I ovo do sada deluje dovoljno sumanuto, ipak nije mala stvar kad jedan srpski ministar optuži Vladu Nemačke za pomaganje i skrivanje teroriste i počinioca političkog ubistva, ali se ispostavilo da je to bila tek uvertira u istinsku suludost. Gašić je sutradan u Skupštini mrtav hladan, ne crveneći, bez zamuckivanja ili bilo kojeg drugog znaka nelagode, izjavio kako nije optužio Nemačku da štiti ubicu političara sa Kosova Olivera Ivanovića, već da je njegova izjava “preneta bez znaka pitanja” koji joj daje drugačiji smisao.
Potom je ministar sklon jezičkim finesama objasnio u čemu je stvar i zašto je bio pogrešno protumačen, na sopstveno iznenađenje. Reče Gašić ovako: “Nije mi bilo teško da tražim stenogram mog govora od juče gde kažem: 'Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek – znak pitanja - da nam daju podatke'”.
Ne šalim se, zaista je to rekao, od reči do reči. Eto, sve se lako razrešilo, u pitanju je najobičniji nesporazum, zapisničar i mediji nisu pravilno dešifrovali znake interpunkcije u složenoj Gašićevoj sintaksi, pa je došlo do pogrešne interpretacije njegove govorancije. Ne bi on ni u snu pomislio da optuži ozbiljnu državu kakva je Nemačka za težak zločin odbrane i zaštite atentatora, za sve su krivi nepismeni zapisivači i prenosioci odmerenih ministarskih reči.
U stvari je trebalo ubaciti upitnik na pravo mesto, tamo gde ga je locirao, ministar, i sve bi bilo u redu, ne bi došlo do međunarodnog skandala. Po ministru policije i gramatičkih pravila, rečenica je trebalo ovako da bude zapisana: “Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek? da nam daju podatke”. Tu postoji sićušan problem, naime u srpskom jeziku znak pitanja dolazi uvek na kraju rečenice, možda je nastavak zasebna rečenica, pa bi zapravo trebalo da izgleda ovako: “Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek? Da nam daju podatke”.
Neumoljiva gramatička pravila
Kako god okreneš, ispada besmisleno, nepismeno i glupo. Čovek prosto nije izgovorio upitnu rečenicu, nema te pravopisne akrobatike koja bi mu pomogla. I nema tog čarobnog štapića, pa makar bio savijen kao upitnik, koji može izjavnu rečenicu da volšebno preobrazi u upitnu. Za razliku od državnih zakona koje naprednjaci krše po slobodnom nahođenju, gramatička i pravopisna pravila su neumoljiva, ne priznaju nikakav viši autoritet, državnu silu, vlast ili moć.
Ministar Gašić iz nekog razloga teško dostupnog ljudskom razumu smatra da su svi nepismeni poput njega, da niko na svetu ne zna kako se pišu znaci interpunkcije, te da može da improvizuje i izmišlja pravopisna i gramatička pravila kako mu se ćefne. Svi znamo za razne sumanute, glupe, providne, neubedljive izgovore u koje niko pri čistoj svesti i zdravoj pameti ne bi mogao da poveruje, svašta ljudi izmišljaju kad se nađu u škripcu, ali ovaj Gašićev upitnik je prevazišao i najluđa eskiviranja.
Prisećam se jednog srednjoškolskog izgovora od pre više decenija, znam ga po čuvenju, profesor je pitao učenika zašto je zakasnio na čas, a ovaj je ispalio kao iz topa: “Ujeo me jelen ispred drgastora”. Razumnije bi bilo poverovati u tog jelena koji napada đake i ujeda ih usred bela dana u centru grada, jer je pobrkao dečju mišicu sa svežim lišćem, nego u ovo Gašićevo trabunjanje o upitniku koji nedostaje.
Trn u oku
U međuvremenu je reagovala i Vlada Nemačke, zatraživši “hitno objašnjenje srpskih vlasti povodom optužbi koje je na račun Nemačke izrekao ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić”. Ponovili su da nemaju saznanja ko je ubio Olivera Ivanovića, te opet odlučno odbacili “insinuacije da počinilac stoji pod zaštitom nemačkih organa“. Od zahteva nemačke Vlade prošlo je pet dana, a srpske vlasti ni mukajet. Možda su do sada i napisali neki odgovor, ali se verovatno muče sa znacima interpunkcije, pogotovo sa kletim upitnikom koji odbija poslušnost i ne pristaje da se nađe usred rečenice.
Da srpski istražni organi neće rešiti slučaj ubistva Olivera Ivanovića bilo je jasno vrlo brzo nakon izvršenog atentata. Ivanović je bio trn u oku naprednjačkim vlastima, jer im se nije pokoravao, za razliku od većine srpskih političara na Kosovu okupljenih oko Srpske liste. Satanizovali su ga i crtali mu metu na čelu, tabloidi su ga razvlačili, a snimljen je i spot koji se vrteo na TV Pink u kojem je otvoreno targetiran. Zapalili su mu automobil i prostorije njegove Socijaldemokratske partije, upadali mu u stan, tajno su ga snimali, a ništa od toga do danas nije razrešeno.
Ljudi sa crne liste
U jednom od poslednjih intervjua, objavljenom u nedeljniku “Vreme”, govorio je kako “Srbi sada strahuju od ekstremnih Srba i iseljavaju se zbog toga”. U intervjuu za Birn koji je dao u oktobru 2017. godine, zamolio je da izostave jedan deo, jer se bojao moguće odmazde. Taj deo je objavljen posthumno, a u njemu Ivanović govori o Milanu Radoičiću, uterivaču dugova i vlasniku kamiona bliskog vladajućoj stranci u Srbiji, kao ključnoj figuri u zastrašujućem sistemu vlasti na severu Kosova. Osvrnuo se na reči Aleksandra Vučića koji je za Radoičića rekao da je jedan od pet ljudi koji “čuvaju” Srbiju na Kosovu: “Predsednik je pomenuo Milana Radoičića što mene zabrinjava iskreno rečeno, strašno me zabrinjava da on uzima njega kao primer borca za opstanak srpstva na Kosovu”.
Kosovsko tužilaštvo je 2019. podiglo optužnicu za „pomaganje u ubistvu“ Olivera Ivanovića, za šta tereti navodnu kriminalnu grupu pod vođstvom Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića. Vučić i njegova posluga su govorili da je Radoičić prošao poligraf, pa to automatski znači da nije kriv, iako poligrafski nalazi nemaju snagu dokaza na sudu. Radoičić i Veselinović se inače nalaze na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država.
Ministarstvo finansija SAD-a stavilo je u decembru 2021. godine na crnu listu Radoičića, Zvonka Veselinovića, brata Žarka i još deset osoba koje su povezane sa njima. U obrazloženju je navedeno da je Radoičić bio Veselinovićev zamenik i navodni lider organizovane kriminalne grupe, kada se Veselinović na kratko povukao. Takođe tvrde da je Radoičić bio glavni za krijumčarenje oružja u Veselinovićevoj organizovanoj kriminalnoj grupi. Reklo bi se da ispunjavaju sve uslove za status bliskih saradnika naprednjačkih vlasti u Beogradu.
Nedodirljiva naprednjačka klika
Naprednjačka bulumenta je toliko ogrezla u moć, bogatstvo, privilegije, sumnjive poslove, veze sa ljudima iz podzemlja i slične nepodopštine da je potpuno izgubila kompas. Zarobili su društvo i državu, vladaju samovoljno i obesno, ne obazirući se na Ustav i zakone. Autoritarni model vladavine ne nailazi na snažniji otpor, opozicija je uglavnom nemoćna, slobodni mediji su na margini, a pojedinci koji se pobune trpe ozbiljne posledice. Prošlo je već 11 godina otkad su se ustoličili, tokom tog dugog perioda postajali su sve bezočniji, pa ne čudi što su se na kraju potpuno razularili.
Jedino se osećanjem nedodirljivosti i nekažnjivosti može objasniti Gašićevo pravljenje međunarodnog incidenta, bez ikakve potrebe. Svakog bogovetnog dana rugaju se zdravom razumu, moralu, elementarnoj ljudskosti, redu i poretku, zlostavljajući građane koje tretiraju kao podanike i roblje, pa su pomislili da se isto tako mogu ponašati i prema Vladi Nemačke. A kad budu uhvaćeni u očiglednim lažima, smišljaju izgovore koji su još uvredljiviji od prvobitnih optužbi, zlostavljajući usput i srpski jezik.
Takve bedastoće mogu da prođu u jednom delu srpske javnosti koju decenijama sluđuju korifeji propagande, ali ne i u međunarodnoj areni gde ipak vladaju kakva-takva pravila, gde se ne gleda blagonaklono na jeftine đilkoške trikove. Jeste da međunarodna zajednica već godinama toleriše Vučićevo divljanje, bez ikakvih sankcija, ali su optužbe za terorizam i zaštitu atentatora previše čak i za njih. Krajnje je vreme da u komunikaciji s Vučićem promene interpunkciju, pa da umesto uobičajenog znaka čuđenja konačno stave tačku na njegove šibicarske mahinacije.
