Dovoljna je jedna rečenica da me podstakne za još jednu štoriju:
“Imaš li još što šporko od škure robe, jer bi noćas stavila onaj ‘lupež’ na boje i uključila makinu za robu”.
Zapravo lupež je lopov, kradljivac, ali u ovoj rečenici je sakupljač boja postao kradljivac boja.
A lupež zovemo i razdjelnik za struju (valjda se tako zove jer ja drugi naziv kojim se električari služe osim lupež i ne znam).
A samo uru ranije, na prekrasan kantun od zgrade ukrašen voltom od čemina pred kafanom, na teracu kafane, podstaknut naljepnicom “Piombo”, na jaketu od jednog momka otvorismo priču oko bokeških izraza.
- Momci, znate li što u Kotor i Boku Kotorsku znači pjombo?
- Ne znamo.
- Kad bi npr. neko skakao u more na glavu, zborili bi da je skočio pjombo.
I tako su se u ćakulanju redali izrazi: pjombo, pjombin, pjombat, te kroz konfidencu stigosmo i do vide, kacavide, pontine, ponta, sekanja barke, pajula, palja i nebrojeno bokeških izraza. Neke su znali i koriste ih, neke nijesu, al nam je konfidenca bila po guštu.
Vida - šaraf
Kacavida – šrafciger (odvijač)
Sekat - nositi (tegliti), ali u slučaju pražnjenja barke od nakupljene kišnice, kišnica se seka sa paljem.
I u butige se refužo (rinfuz) roba mjerila u škartoce (papirnate kese).
Pontina - rajsnadla
Ponat - ubod iglom, štep, iako i za drvenu dasku kažemo ponat. A ponta je mulo u moru, jer su se barke vazda vezivale zimi u mandrać omeđen pontama kad su nevere, šijunade, delumbije bile zaštićene.
Konfidenca nas je odvela u ćakulanje o bokeškim užancama (uzusima), skoro uru vremena.
Nijesam parićao pašta-šutu kako planirah, ali najavljena vižita još je jedna prilika za rubriku “Štorije iz Boke”.
Pošto je stađon od jagoda a najavljena mi je vižita, iako je po originalnoj rićeti voće iz lamica (kantica-limenki), jagode ili kajsije, iskoristih freške jagode.
Kužinanje je kao mirakuo, možete vazda po svome kakvu rićetu prepravit, ponešto oduzet, ponešto dodat, fundamenta je bitna.
U ovom slučaju piškote su fundamenta torte, ali kremaste torte uglavnom učinim u roštjeru umjesto u okruglu teću, pa fetam u kocke.
Za prežencu da lentram sam okinuo mali bokun, odnosno malu fetu, ali za tratimenat okinem cijeli bokun.
A evo i rićete pa ko voli kužinat i parićat neće požalit ako učini ovu deliciju dok je stađon od freškoga voća:
1 maslo
30 deka štaub cukra
4 žumanca
10 deka mljevenih oraha
10 deka mljevenih mendula (badema)
10 deka mljevenih lješnika
300-400 grama voća
2 šatule piškota, ali u zavisnosti od veličine roštjere i do 3 škatule piškota.
Ukolilo je parićate sa freškim voćem, možete piškote toćat u kafu ili kakao ili što vam je već po guštu.
Ako je voće iz konzerve toćajte ih u sok od voća.
Poštivajte jedan red piškota, pa 1/2 krema, red piškota i drugu 1/2 kreme, i treći red piškota.
Neka prenoći u frižider, prevrnite na veću roštjeru i na vrh premažite šlag.
Prijatno, do nove štorije.
