“Odbacuje se krivična prijava Boljević Predraga od 04. 08. 2022. godine podnijeta protiv ...” Ovako počinje Rješenje kojim me nečesovi tužilac g. Jovan Vukotić iz podgoričkog tužilaštva, preupućen na rabotu kod Vlada i kompanije u Specijalno, januara 23, obavijesti što je odlučio po mojoj prijavi o švercu srbijanskih popova preko crnogorske državne međe.
Neuk čoek, al' ona baš neuk o onom što odlučuje g. Vukotić, uz pomoć i podršku jednog, koji śeđaše na višljoj stolici, g. Veljka Rutovića, iz vrhovnog tužilaštva, odgovorio, meni kojem čak i ova i ovakva vlast prizna (ka' što prizna i ona bivša), da nešto o vazduhoplovnim propisima znam, da ih mogu śetovat, da moji navodi o desantu popova crkve Srbije u organizaciji po-„četnika“ iz milicije i Vlade Crne Gore nije nikakva krivična ili kakva druga kažnjiva rabota.
E, taj mlađani tužilac g. Jovan Vukotić, što mu zaključke ka' zasigurno potvrdi višlji g. Veljko Rutović, naše uzdanice i naša „budućnost“, kukala nam majka s njima, reče da su mu od bivših kolega iz podgoričkog tužilaštva dana 21. 09. 2022. godine, u prilogu akta Kt br.1135/22 dostavljeni spisi predmeta formirani povodom krivične prijave Boljević Predraga od 04. 08. 2022. godine i da ih on prosto, onako u cjelini, već nakon prvog čitanja i proučavanja, ima u kunetu zafrljačit, da se više nikad ne povrnu i popove nam crkve Srbije kaštiganju izlože.
I onda, kako mu dolikuje raboti, g. Vukotić, redom popisuje i prepisuje što sam ja sve spočitao i kome sam ga sve spočitao, sve potanko i po redu kako mu ga i kuća za koju rabota daje. Imade tu poprilično podataka i imena, sve jedan drugom do ramena posloženi i nasloženi. Jesu li tačno prepisani, jesu. Jesu li cijeli prepisani, nijesu.
Što mu je valjalo i činjelo se korisnim zapisa je i spomenuo, ono dugo, što mu ne valjaše, već uz nos iđaše, e to je ostavio za neku drugu priliku, da neko drugi spomene. A, moj bože, mladost ludost, zaboravi se, ljudi smo, grešni smo, makar tako ovi srbijanski popovi vele.
Recimo, spomenu ovo momče, član 11 stav 1 tačka 3 Zakona o graničnoj kontroli, baš onako kako mu valja i pasa. Spomene on i Pravilnik o sadržaju, obrascu i bližem načinu izdavanja odobrenja za prelazak državne granice van graničnog prelaza. Nije to sporno, sve tačno i potanko. No, ne leži vraže, zaboravi on ponešto, ma se čini baš ono što mu ne valjaše. Zaboravi on da spomene u ovom podužem naklapanju i nabrajanju, nekoliko sitnica koja mu u žurbi promakoše.
Ćuta sam punih dvije godine, ža' mi bilo Vas. Što se tiče ovija te ih ođe spomenuh, iskreno se nadam da će doći dan i mognem ih pitat' - zašto pobogu ovo napisaste, što nam ovo prirediste?
Ne spomenu, valjda cijeneći nebitnim, da osim stava 1 tačke 3 po kom veli da je milicija izdala Dozvolu za prelazak državne granice van zvaničnog graničnog prelaza popovima i ostalim pridruženim licima postoji i stav 4 istog člana 11 Zakona o graničnoj kontroli koji uspostavlja IMPERATIVNU normu da bi se mogao primijenit stav 1 tačka 3. Stav 4 člana 11 Zakona o graničnoj kontroli, kog mlađani tužilac, kobajagi previđe, kaže se, citat:
„...Odobrenje iz stava 1 tačka 3 ovog člana na zahtjev lica koja namjeravaju da pređu državnu granicu, izdaje Policija, uz saglasnost organa uprave nadležnog za poslove carina i lučke kapetanije...“, kraj citata.
Kako se može zaključit iz citiranog, ovo odobrenje se po ovom članu može izdati samo pomorcima i licima koja granicu prelaze na moru, jezeru ili rijeci. Za prelazak na lokacijama iz domena vazdušnog saobraćaja to nije moguće, jer kako piše u stavu 4 člana 11 Zakona o graničnoj kontroli prethodno se mora pribavit saglasnost Lučke kapetanije.
Priznaćete i nadam se složiti sa mojom malenkosti, iako su Rakonjac, Klikovac, a naročito Maradona, bili tada sile u nastajanju, ma više nasilnici u propadanju, ipak teško da bi našli koga u Lučkoj kapetaniji da im takvu saglasnost za 'ilikopter desant popova crkve Srbije, izda.
No, ne bi, mlađanom tužiocu, dosta te se ogluši o Zakon o graničnoj kontroli, već u istom stilu i maniru pišući i pripovijedajući što mu srcu drago, spomenu nevoljno, jer mu nešto po volji, ne bi član 15 Zakona o vazdušnom saobraćaju Crne Gore u kom bi zapisano, ko se o međunarodnim aerodromima pita i odlučuje u Gori Crnoj, citat:
„... (1) Slijetanje ili polijetanje vazduhoplova u međunarodnom vazdušnom saobraćaju dozvoljeno je samo na i sa međunarodnih aerodroma...
(2) Međunarodne aerodrome iz stava 1 ovog člana određuje Vlada...“ kraj citata.
No, iako Vlade ne odobri kamp Zlaticu, možda zato što on nikad nije bio niti je ikad iko aplicirao da postane aerodrom, za domaći, a kamoli za međunarodni saobraćaj, to g. Vukotića ne omete. Ne nađe mlado momče, dodijeljeno na privremenu rabotu kod Vlada i družine mu, da je neka velja smetnja, a ponajmanje kakva neprilična i kažnjiva rabota, da pojedini (ne)moćni ljuđi samoinicijativno dozvole tuđim aeroplanima, makar bili i državni, srbijanski, da slijeću i polijeću, đe otu i okle ote, po zemlji crnogorskoj.
Nije da mu je zasmeta, a možda i jes, ali ipak ne dovoljno i član 16 stav 1 i 3 tačka 1 Zakona o vazdušnom saobraćaju Crne Gore koji propisivaše, ko je i što je nadležan da bude informisan i odobri letenje, prelijetanje i ulijetanje između ostalih i tuđih popova, na nebo i zemlju crnogorsku, citat:
„ (1) Strani vazduhoplovi mogu da lete u crnogorskom vazdušnom prostoru samo na osnovu odobrenja...
(3) Odobrenje iz stava 1 ovog člana izdaje za:
1) strane državne vazduhoplove, organ državne uprave nadležan za vanjske poslove, uz saglasnost organa državne uprave nadležnog za poslove odbrane“, kraj citata.
I tako on, osim što blago počivši ispisa na papir sijaset svojih misli i promišljanja, svi do jednog suprotni zakonima koje se zakleo poštovat, ne viđe on ništa sporno u činjenici da nečesovi milicioneri po-“četnici“ i Maradona sa čela crnogorske trpeze, izbjegoše da informišu crnogorsko Ministarstvo vanjskih poslova i Vojsku Crne Gore o prelijetanju i ulijetanju tuđih državnih aeroplana na nebo i zemlju crnogorsku, koji nam popove crkve države Srbije na gozbu i čast dovezoše.
Veli on, u tom pismu što mi posla januara 23, onako ozaren, srećan i zadovoljan, e je Vlada i družinu zadovoljili, a popove relaksirao, citat:
„... OSNOVANA SUMNJA da su prijavljena lica izvršila krivična djela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje Ijudi iz člana 405 stav 3 u vezi stava 2 krivičnog zakonika Crne Gore zloupotreba službenog položaja iz čl. 416 u st. 3 vezi st. 1 Krivičnog zakonika Crne Gore, NE POSTOJI uprkos propustima nastalim u postupanju suprotno članu 16 stav 1 i 3 alineja 1 Zakona o vazdušnom saobraćaju...“, kraj citata.
Blago domu kome ga dodijeliše, viđu ja biće i čuće se za ovo momče još u nekoj tamo ne baš dalekoj budućnosti. „Uprkos propustima nastalim... OSNOVANA SUMNJA ... NE POSTOJI“ blago, blago.
Stav 4 člana 11 Zakona o graničnoj kontroli zaboravi i spomenut, makar i pod „razno“, ko bi se tim jadom i bavio. Članove 15 i 16 Zakona o vazdušnom saobraćaju spomenu, podvodeći ih pod „uprkos“ i svi srećni i zadovoljni. Milicajci po „četnici“, Maradona sa dva tri endemska izdajnika, oposliše i pokloniše državi Srbiji stotinjak kilometara teritorije crnogorske sa sve skupa to malo sakralnih objekata što nam naši preci u amanet ostaviše.
Ima se može se, da se malo pripomognu popovi zemlje Srbije da imadu đe koju zgradicu, od koju iljadu kvadrata ili omanju crkvicu turit na zemlju crnogorsku, da im vjerni narod ime ispred česa kleknut i crevlje im celivat. Đe se ne bude moglo, ka ove rede, tu je Vlado sa svojim specijalcima, na radu mu dodijeljenim alama - da pripomogne.
I tako u tom dugom naklapanju u kome opušten i raspušten se bijaše raspisa, ne patišući, strana mu stranu ne stizaše. Jedna, druga, treća, peta, a na šestoj strani, e na njoj mlađan, mišljaše - poentiraše!
Onako u zanosu slavodobitno promišljajući, više ne razmišljajući, mlađani tužilac g. Vukotić, računajuć da mu se na časnu riječ može i oće vjerovat, zapisa ponešto da se ne zaboravi i za vijek, vjekova spominje. Valjda od veljeg zanosa, onako ushićen, srećan što će Vlada i družinu zadovoljit, i popove srbijanske amnestirat, zaboravi što nam opisa i popisa na trećoj strani, u drugom pasusu, citat:
“...Iz službene zabilješke Uprave policije, Sektor granične policije, Regionalni centar granične policije “Centar”, Stanica granične policije II Aerodrom Podgorica, Broj:944/22 od 03. 08. 2022. godine, sačinjene povodom vršenja granične kontrole van graničnog prelaza... da je u 09:05 časova na navedenu lokaciju sletio helikopter MUP-a Republike Srbije iz kog su izašli putnici PERIĆ PRVOSLAV... nosioci diplomatskih pasoša Republike Srbije“, kraj citata.
Sve na mjesto, potanko opisa i zapisa nepoznati autor u toj službenoj zabilješci, što nam u ovom zapisu prenese narodni guslar, pardon državni tužilac, g. Vukotić. Opisa ko je i kad iz srbijanskog policijskog `ilikoptera iźljega tog jutra, 03. avgusta 2022, na kafu u kampu Zlatica, kod Rakonjca, Klikovca i družine.
I to bi bilo to, pomislio bi čitalac što se tiče zapleta, da na potonjoj, šestoj, stranici u drugom pasusu ovog guslarskog epa, naš vrli tužilac na radu kod Vlada i družine u Specijalno, ne donese i saopšti nam duboko uman zaključak, poentu ovog cip-cijelog spisa, citat:
„...Nasuprot navodima krivične prijave, u navedenom vazduhoplovu, NISU SE NALAZILI Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački, Patrijarh srpski GOSPODIN PORFIRIJE i apostolski administrator Đakovačke eparhije, proizilazi iz sadržine izvoda iz aplikacije “granica” za navedeni let i putnike-prelasci...“, kraj citata.
E vala jes poenta, alal mu vjera, kako ga sroči i poentira! „Izaša mu“ veli Prle, a „uša mu“ Porfirije!! Ako...?
Nadam se da me pogrešno ne razumjeste? Iz 'ilikoptera države Srbije, prikrivenog od strane po-„četnika“ iz milicije Crne Gore, te uz saglasnost Maradone i dva tri enedemska izdajnika oko njega, tijem 'ilikopterom je u Crnu Goru doša g. Perić, kod Maradone i dva tri izdajnika sa 40 popova uša njegova svetost partrijah srpski Porfirije, a sa Podgoričkog aerodroma otiša je Prvoslav, alijas Prle.
Ima u tom pismu od januara 23, što mi ovo mlado momče otpremi, sijaset tih njegovih umovanja i pravnih promišljanja zapisanih na, cip-cijelih šest sitno kucanih stranica bezakonja, zastiđa, ljudske i profesionalne sramote.
No, ja ipak nijesam spreman da vas izlažem tom maltretiranju. Ćuta sam punih dvije godine, ža' mi bilo Vas. Što se tiče ovija te ih ođe spomenuh, iskreno se nadam da će doći dan i mognem ih pitat' - zašto pobogu ovo napisaste, što nam ovo prirediste?
Prosto me i sad stid da vas upoznajem sa dnom koje smo još 2023. dostigli u postupanju našeg Specijalnog, kao i Vrhovnog državnog tužilaštva, jer ovo nije izašlo a da glavni specijalni tužilac Vlado i njegova desna ruka Radonjić nijesu bili upoznati sa njegovom sadržinom i nijesu dali saglasnost na njegov otpravak meni, a znali su kome se šalji.
Nije ovo kraj. U vremenu pred nama čuće se o spomenutim još dosta puta, vjerujte što vam kažem. Nažalost, bojim se ne po dobrom, ljudskom i čestitom činjenju.
Za javnost pripremio i svojeručno ovjerio, istinitost navoda potvrdio, oktobra 2025. godine.
Predrag Zakov Boljević
