Vostok je jedinstven, jer je potpuno izolovan od ostalih 150 jezera koja se kriju ispod leda Južnog pola. Jezero je oligotropično, što znači da je prezasićeno kiseonikom: koncentracija kiseonika je 50 puta veća nego u drugim slatkovodnim jezerima.
Naučnici Instituta za istraživanje Arktika i Antarktika iz Sankt Peterburga u Rusiji, još od 1990. buše ledeni pokrivač, ali su u više navrata prekidali plašeći se da će narušiti i kontaminirati taj netaknuti ekosistem.
Trenutno je bušilica stigla na dubinu od 100 metara iznad jezera, a kad mu se približi na 20 metara, mehaničko svrdlo biće zamijenjeno takozvanim "termalnim kopljem" koje je opremljeno kamerom.
Naučni svijet s nestrpljenjem isčekuje da sazna kako izgledaju organizmi koji su se razvijali u potpunoj izolaciji punih 14 miliona godina, jer će na taj način sagledati kakvi su uslovi vladali na Zemlji mnogo prije pojave čoveka.Istraživači se nadaju da će u jezeru otkriti ekstremofile, žive organizme koji uspijevaju da opstanu u ekstremnim uslovima. Živa bića u jezeru Vostok morala su da se prilagode sredini prezasićenoj kiseonikom, možda uz pomoć zaštitnih enzima. Uslovi u jezeru Vostok veoma su slični uslovima kakvi vladaju na Jupiterovom mjesecu Evropa i Saturnovom satelitu Enceladus, što znači da bi novi podaci mogli da potkrijepe argumente u prilog postojanju života van Zemlje.
