Dok Evropa i dalje raspravlja o povećanju vojnih budžeta, Finska već decenijama živi spremnost za najgori mogući scenario – od svake porodice do vojnog vrha.
Odbrana je danas jedno od ključnih pitanja u Evropi, a Finska je razvila sveobuhvatnu strategiju koja uključuje javni i privatni sektor, domaćinstva i vojsku — nudeći model koji bi druge zemlje mogle da slijede, prenose Nezavisne novine.
Tema odbrane u Evropi ponovo je u centru pažnje: od povreda vazdušnog prostora zemalja članica EU, do straha da bi totalni rat Rusije protiv Ukrajine mogao da se proširi na susjedne države. Kako Evropa brani sebe, i koliko bi trebalo da ulaže u tu odbranu, predmet je sve žešćih rasprava.
Mnoge države mogle bi da se ugledaju na Finsku, koja je usvojila politiku „odbrane cijelog društva“, uključujući javni i privatni sektor, nevladine organizacije, državne institucije, domaćinstva i oružane snage.
Zajedno su spremni da brane Finsku, jednu od najnovijih članica NATO saveza, ako ikada bude napadnuta.
„Naša nacionalna odbrana i sposobnost da djelujemo samostalno u svim okolnostima naš su osnovni alat,“ izjavio je ministar odbrane Finske Antti Häkkänen tokom okruglog stola u Helsinkiju, prenosi Euronews.
Za razliku od većine evropskih zemalja, Finska nikada nije suspendovala regrutaciju u mirnodopsko vrijeme, a vojni stručnjaci smatraju da je to ključni razlog zbog kojeg mladi Finci bolje razumiju koncept odbrane cijelog društva.
Na vojnom poligonu u Santahamini, regruti Vejrinen i Holmstrim (koji su dali samo svoja imena) rekli su da bi, u slučaju napada, razmotrili učešće u borbenim ili mirovnim misijama radi zaštite zemlje.
Takođe su naveli da bi potencijalno učestvovali u misijama za odbranu NATO teritorije, kao i u tzv. „koaliciji voljnih“ u Ukrajini — grupi od 33 države koje su obećale dodatnu podršku Kijevu protiv Rusije.
„Ako bi izbio novi rat, vjerovatno bih razmislio o tome. Postoji mogućnost da bih otišao, naročito ako bi to pomoglo da se sačuva mir ovdje — mir našeg naroda i drugih zemalja NATO,“ rekao je Vejrinen.
U slučaju vanredne situacije, Finska ima mrežu od preko 50.000 podzemnih skloništa, koja mogu da prime cjelokupno stanovništvo od 5,6 miliona ljudi.
Domaćinstva takođe imaju važnu ulogu. Svako domaćinstvo u Finskoj mora da ima zalihe hrane, goriva i vode za najmanje 72 sata — kako bi svaka osoba mogla da preživi tri dana u slučaju napada.
